Prethodnih dana društvene mreže je uzburkao tekst koji je napisao Pavle Jakšić, a koji govori na kritički način o protestima #1od5miliona.
Kako saznajemo tekst su odbili da prenesu većina “nezavisnih” medija, a nakon što je i nama stigao u inbox i nakon što smo ga pročitali, zaista ne vidimo razlog za tako nešto.
Dobronamerna kritika je svakako potrebna, jer ukoliko se borimo protiv društva u kome vlada jednoumlje, onda nikako nije dobro da se guši svako ko ukaže da i u samom delovanju opozicije ima nešto što bi trebalo promeniti.
Tekst prenosimo u celosti, a vi pročitajte i ocenite sami da li zaslužuje cenzuru ili ne.
(tekst preuzet sa portala vitraz.net)
Dešavanja u Srbiji danas, učinila su proteste civilizacijskom, a ne opozicionom borbom. Da li će to iko uspeti da iskoristi?
SNS mašina postala je aljkava, pa učestali gafovi njenih kadrova, uz povratak na radikalski rečnik mržnje neutrališu sve što je Vučiću do skoro uspešno polirala izraleska PR služba.
Koliko aljkava? Dovoljno da već tri meseca narod širom Srbije izlazi na proteste. Do tada nepostojeća opozicija volšebno je dobila novu šansu. Možda. Ukoliko bude znala da pročita suštinu nezadovoljstva, i ne grize se međusobno oko plena koji je teški futur.
Ljude je na ulice izvela pomisao da i njihove bližnje sutra može da pokupi službeni automobil sa 200km/h, da im lokalni funkcioner pomiluje po butini suprugu. Izvela su ih ubistva, Molotovljevi kokteli, pretnje, ucene, računi za struju, beda, enti stepen bahatosti ove vlasti , koja ovih dana kulminira divljanjem gradske uprave u Beogradu, uništavanjem Kalemegdana i sečenjem drveća.
Nezadovoljstvo naroda – poligon za igranje protestima
Pre tri godine jedan talas energije uzaludno je proćerdan. Protest protiv diktature poveli su mladi aktivisti, kojima skidam kapu na angažovanosti, ali oni nisu osetili momenat da slavu kuraži koja ih je opčinila, ostave po strani, i okruže se pametnijim i iskusnijim od sebe, pitaju za savet. Akali su našu energiju dnevno i besciljno, koju ni kenijski atletičari ne bi izdržali.
Palo je par slika na naslovnicama magazina, selfiji sa studentima, koji su tada mislili da se slikaju sa budućim političkim liderima. Nismo imali vremena ni tada, a još manje sada, da se neko na nama uči protesta.
Deljenje kolača, 1 i 5 miliona
A danas? Slična priča. Aktivisti nalaktani na naslovnici NIN-a, kao da su jednoručno porazili Nemačku 1945. Sudbina je htela da ih vidim na okupljanju povodom seče najlepšeg drveta na Kalemegdanu, gde su mogli u lice da čuju ovo o čemu pišem. Oni, veliki baner, par selfija, i stikeri zalepljeni pored mrtvog drveta.
Može li išta bez promocije, brendiranja – prosto samo mi kao narod? Ako je političarima i brojnim krilima protesta zaista bitan svaki glas, zašto se od toga ne suzdrže, ako postoji i jedan građanin koji će od protesta odustati jer ne želi da bude deo neke etikete. Da li sam na posečeno stablo trebao da stavim logo Vitraža, ili je dovoljno što sam bio tu?Na Tviter se stavljaju akcije lepljenja plakata pred policijom. Tviter čuva poznate. Šta je sa onima koji ga nemaju? Šta će sutra biti sa momkom iz Krnjače koga će neko klepiti po glavi dok taj isti plakat bude lepio?
Ne može Jelena Anasonović sa svojih par drugara da kreira celokupne proteste u Beogradu, taman da su najveći lumeni na svetu, to neko mora da im saopšti. “Svi smo mi 1 od 5”, da, ali ste samo vas dvoje na televiziji i na kamionu. Kapitališete bespotrebno. Ljudi ne žele da se osećaju kao prostodušno stado, koje opet neko vodi. Ne kupite kajmak, ovo nije Vudstok, ovo je borba za goli život.
Protest “1 od 5 miliona” postao je kolač, koji se čereči, bez da postoji i vidljiva smesa za pečenje. Opozicija, influenseri, partijski vojnici. U APR-u se otvaraju udruženja, patentiraju se slogani, logoi. Svađe na Tviteru, lične prepirke, sujeta. Da li ste vi normalni? Ko je bio od Tviteraša, političara da spreči seču drveća na Ušću? Da li je iko iz “Ne davimo Beograd”, tako srčano ustao nakon ubistva Stanike kod Doljevca, kao što brani ugled svoje aktivistkinje u noćnom konfliktu? More sujeta za Vučićevo uživanje!
Protestima trebaju sede glave, intelektualci, malinari, arhitekte, barabe koje znaju svaki ćošak grada. Ljudi kojima su ovi protesti mlaki, bezidejni, dosadni, naporni. Postoji li neko osim vas par? Doktor, bioinženjer, arhitekta, slikar, mesar, malinar, sa kime i neko van kruga dvojke može da se poistoveti. Kamion i megafon nisu tapija. Idite na fakultete, raspitajte se ko su najbolji studenti, dovedite ih da iznesu svoje stavove.
Skuplja se na hiljade nas subotom, a ne možemo 50 stabala da spasimo! Sram vas bilo sve! Prazan Kalemegdan danas! Građani, koji se u ovakvim nepočinstvima kriju iza neslaganja sa organizacijom protesta ili opozicijom su najobičniji licemeri, nesolidarni, obamrli lenjivci.
Hladna voda političarima u lice
Ukoliko opozicija misli da su oni i protest – svete krave, i da kritikama “pomažemo Vučiću”, onda će i ona postati amorfna masa, puna sebe, a u stvari prazna, koja je na putu da postane novi SNS.
Poštujem svakoga ko na proteste dolazi, i jasan mi je zajednički imenilac, ali da nema nas koji šetamo, ne biste bili na mapi, i imamo svako pravo da vas kritikujemo! Nemojte da se nakon šanse koju ste dobili ponašate poput uznesenog štrebera koga je u šali poljubila Adriana Lima. Većina koja tamo šeta, nikada neće pokucati na vaša vrata, poštujte to!
Osvestite se, animirajte one koji vam ne idu uz dlaku, baš te koji su sumnjičavi i skeptični, one koji nemaju skrivene interese, i kojima ne možete da manipulišete, koji će se sutra okrenuti i otići ukoliko ste tražili nove podanike. Ne bombardujte YouTube sa par najvernijih kadrova. I monolog Al Paćina iz “Mirisa žene” bi mi dosadio, a ne oni.
To što svako od vas ima formiranu ekipu ne znači da je ta ekipa bogom dana da sutra vodi Srbiju. Ni Vukov CIRSD, ni Đilasovi operativci, ni ljudi koji gotive Sergeja ili Boška. Ne mešajte ljude od poverenja sa stručnjacima i profesionalcima.
Sve smo probali, osim novih i kredibilnih ljudi. Ta karta vam nije hazard, nego sigurica. Negativna selekcija je uništila ovu zemlju.
Zoran Đinđić je bez zadrške molio studente po Americi da se vrate. Umesto opštih mesta ugovora sa narodom, predložite smanjenje Infostana, čiji cenu toliko kritikujete, ponudite stanove našim najboljim studentima, umesto što ih tapšete po ramenu uz patriotske patetike, ponudite život, jer nam ode!
Bojim se da ovu energiju, koja je nadam se ipak nepovratna, pre mogu da oslabe “prvi među jednakima”, nego vlast. Ona štaviše, sa svojom retorikom, Barbarama, tiranijom, urušavanjem institucija, prostaklukom, može samo da je ojača.
Ovo nije debata, ni defetizam! Ovo je čaša ledene vode u lice vama koji imate odgovornost. Ovo nije ni opoziciona, građanska, ni patriotska stvar, već – ljudska i civilizacijska!
Ova vlast će nestati jer je nehumana i destruktivna, a kada će se to desiti, ne zavisi samo od nas, i tako je godinama unazad. Ali možemo makar za početak da podignemo gaće koje smo skinuli pred ovima koji nas šikaniraju.
Pavle Jakšić
