Stručna komisija FON-a, koja je odlučivala o originalnosti doktorata ministra finansija Siniše Malog, bavila se onim što joj nije bio zadatak – ispitivanjem naučnog doprinosa doktorata Malog, a nije precizno odgovorila na pitanje da li je njegov doktorat plagijat ili ne, navodi se u rešenju Odbora za profesionalnu etiku do kojeg je Insajder došao.
Odbor navodi i da mu Mali nije u roku dostavio odgovore na navode iz žalbe, piše Insajder.
Odluku Nastavno-naučnog veća FON-a da doktorat Malog nije plagijat Odbor je poništio 17. jula i vratio je osporenu doktorsku disertaciju Fakultetu organizacionih nauka na ponovno odlučivanje. U obrazloženju tog rešenja, u koje je Insajder imao uvid, se navodi da je “osnovna manjkavost postupka mišljenje Stručne komisije koje je nejasno, neprecizno i u određenoj meri kontradiktorno”.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO): MRTVI I DALJE GLASAJU, UPRKOS TVRDNJAMA NAPREDNJAKA
“Zadatak Stručne komisije u postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja – plagiranja je da vrši procenu originalnosti radova. Stručna komisija FON-a je pogrešno primenila materijalno pravo, jer se upustila u ocenu originalnosti doprinosa disertacije nauci, tj. bavila se ispitivanjem naučnog doprinosa osporene disertacije, što nije zadatak Stručne komisije. U Stručnom mišljenju nema preciznog odgovora na pitanje da li je u postupku izrade doktorske disertacije Siniše Malog bilo neakademskog ponašanja ili nije”, navodi Odbor za profesionalnu etiku u obrazloženju rešenja koje je potpisao predsednik Odbora prof. dr Vuk Radović.
“Sva mišljenja i odluke donete na osnovu nejasnih zaključaka”
Odbor ističe da su sva mišljenja i odluke Komisije FON-a donete “na osnovu nerelevantnih navoda i nejasnih zaključaka o činjenicama koje nisu od uticaja na rešenje ove pravne stvari”.
“Pitanje kvaliteta doktorske disertacije i njen naučni doprinos nisu od značaja za rešenje ove pravne stvari jer se ovi elementi ne osporavaju. Ono što je trebalo utvrditi je da li je u izradi doktorske disertacije bilo neakademskog ponašanja – plagiranja. Zaključak Stručne komisije ne odgovara zadatku zbog kojeg je formirana”, ukazuje Odbor.
U rešenju piše i da je Odbor za profesionalnu etiku na sednici održanoj 14. juna 2019. doneo odluku da od dekana i Etičke komisije FON-a, kao i od Siniše Malog zatraži odgovore na navode iz žalbe koju je podnela rektorka beogradskog univerziteta na osnovu inicijalnih žalbi profesora univerziteta.
“Dekan i predsednik Etičke komisije Fakulteta blagovremeno su dostavili odgovor Odboru, u kome upućuju Odbor da se obrati Stručnoj komisiji koja je i sačinila mišljenje, a Siniša Mali u ostavljenom roku nije dostavio odgovor”, navodi se.
Navode Komisije FON-a, o tome da su “postojali određeni propusti” u doktoratu Malog, da je “identifikovan visok stepen sličnosti sa tuđim tekstovima”, da “u par slučajeva postoje određeni tehnički administrativni propusti (bez ikakve odgovornosti kandidata)”, da “ne postoji formalni zahtev za utvrđivanjem neakademskog ponašanja”, da “i kada bi se svi ti delovi izbacili iz rada to ne bi imalo nikakav uticaj na ukupni naučni doprinos disertacije”, da se obim spornih delova kreće od 3-4 odsto, da je komisija identifikovala propust od oko sedam odsto dela teksta gde su morali da se koriste znaci navoda”, Odbor ocenjuje “nejasnim i nerazumljivim”.
U rešenju se navodi da je Odbor zaključio da je potrebno da Stručna komisija FON-a da konkretno i jasno stručno mišljenje da li je Siniša Mali “izvršio radnje plagiranja”, u kom obimu i kojim konkretnim radnjama, a posebno u vezi s preuzimanjem teksta drugog autora bez navođenja njegovog imena i izvora iz kojeg je tekst preuzet.
“Stručna komisija ne treba da utvrđuje da li uočeni propusti po obimu i značaju dovode ili ne dovode u pitanje osnovne naučne doprinose doktorske disertacije”, napominje Odbor, prenosi Insajder.
PROČITAJTE JOŠ: (FOTO): EVO KAKO SE U “ZLATNOM DOBU” KRPE RUPE PO ULICAMA GRADOVA U SRBIJI
“Softverska analiza samo jedan od načina utvrđivanja neakademskog ponašanja”
Odbor navodi da u ponovnom postupku Naučno-nastavno veće Fakulteta organizacionih nauka treba da da jasan i precizan zadatak Komisiji da izvrši procenu originalnosti doktorata Siniše Malog i da “na jasan i stručan način oceni postojanje ili nepostojanje neakademskog ponašanja, uzimajući u obzir rezultate softverske analize, kao i druge metode i standarde”.
“U ponovnom postupku Stručna komisija treba da vodi računa i o navodima i dokazima navedenim u izjavljenoj žalbi i na kraju da odgovori, odnosno da mišljenje u kojoj meri doktorska disertacija predstavlja rezultat rada doktoranda i da li i u kojoj meri su poštovana akademska pravila citiranja, navođenja izvora. Posebno naglašavamo da je softverska analiza samo jedan od načina utvrđivanja postojanja neakademskog ponašanja”, ističe Odbor.
Odbor u rešenju navodi i da ostavlja FON-u da proceni da li će zatražiti i mišljenje drugih stručnih lica i tela, “kako bi u roku od 60 dana od prijema ovog rešenja doneo odluku”.
U obrazloženju rešenja Odbor podseća da je Nastavno-naučno veće FON-a donelo Odluku kojom se usvaja Izveštaj Etičke komisije fakulteta i Mišljenje Stručne komisije, a u kojima se navodi “da nema neakademskog ponašanja Siniše Malog pri izradi doktorske disertacije pod nazivom ’Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji’, koju je Mali odbranio na Fakultetu organizacionih nauka 2013”. Odbor podseća i da se u izveštaju Etičke komisije navodi da je ona “jednoglasno usvojila stručno mišljenje Stručne komisije prema kome je doktorska disertacija rezultat samostalnog naučnoistraživačkog i stručnog rada kandidata”, te da “uočeni propusti po obimu i značaju ne dovode u pitanje osnove naučne doprinose i originalnost doktorske disertacije”.
“Iako postoje određeni propusti, oni po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost ovog rada. Stručna komisija smatra da je Kandidat ispunio sve zakonski propisane uslove i prelaže da se Kandidat dr Siniša Mali promoviše u zvanje doktora nauka, kako bi mogao koristiti sva prava koja mu po tim propisima pripadaju”, zaključila je Stručna komisija.
Ovaj izveštaj potpisali su prof. dr Dejan Erić, prof. dr Vinko Kandžija, prof. dr Tomaž Čater i prof. dr Dragan Mikerević. U izveštaju piše i da greške i propusti koji se mogu naći u radu nisu isključiva odgovornost Malog, već da odgovornost leži i na članovima Komisije za ocenu i odbranu rada, pred kojima je 2013. godine Mali odbranio doktorat.
“Članovi Komisije su morali više da rade sa kandidatom i pomognu mu u poštovanju najviših akademskih standarda u izradi pojedinih poglavlja ovog rada”, piše u izveštaju.
Mali: Verujem u svoje znanje
Na ovakvu odluku Komisije FON-a žalbu su podneli profesori Univerziteta u Beogradu. Akademik Dušan Teodorović je tada s profesorkom Filozofskog fakulteta Dubravkom Stojanović u holu Rektorata skupljao potpise zaposlenih profesora, dok su penzionisani profesori, saradnici i ostali mogli da svoju podršku daju u onlajn peticiji. Prikupljeno je više od 150 potpisa zaposlenih profesora. Mali je tada izjavio da “za njega nije nikakav problem” što se prikupljaju potpisi i da je to dokaz demokratije.
“Nemam nikakav problem s tim, verujem u svoje znanje. To što se trenutno radi je potvrda demokratije”, rekao je Mali novinarima u Vladi Srbije.
Redovni profesor i šef katedre za finansije na EBS Univerzitetu u Visbadenu Raša Karapandža je ranije na sajtu Peščanika objavio svoju analizu doktorata Siniše Malog, svoj stav o radu Stručne komisije koja je ocenjivala doktorat Malog i primer žalbe koja bi mogla biti podneta Univerzitetu u Beogradu. On, međutim, nije profesor Univerziteta u Beogradu, pa prema procedurama nije mogao da podnese žalbu. U tekstu koji je objavljen na Peščaniku, Karapandža je naveo da izveštaj koji je sačinila Stručna komisija sadrži više materijalnih grešaka.
“U analizi doktorske teze Siniše Malog, koju sam (ranije) objavio na sajtu Peščanika, iznosim dokaze da je Siniša Mali od reči do reči preveo delove teze dr Stefanosa Hailemariama posvećenu restrukturiranju i privatizaciji u Eritreji. Stručna komisija je analizirala dokaze koje sam izneo i zaključila da je Siniša Mali iz te teze direktno preveo ’u maksimalnom obimu od tri do četiri odsto’ svoje doktorske teze. Stručna komisija je utvrdila kako Siniša Mali u referencama uopšte nije naveo tu tezu o Eritreji kao izvor, ali je zaključila kako je Siniša Mali tu tezu o Eritreji ‘koristio kao polaznu osnovu’, te da je Mali u svojoj tezi čak preciznije citirao originalne radove od samog Hailemariama u njegovoj tezi”, navodi Karapandža.
Afera oko spornog doktorata Siniše Malog započeta je 2014. godine kada je Karapandža objavio tekst u kom, pozivajući se na svoju analizu, naveo da je Mali plagirao više od trećine teksta u tom radu.
PROČITAJTE JOŠ: “SAMOODBRANA JE OPASNA PO VUČIĆA”
(izvor: N1)
