Iako precizniji podaci ne postoje, Srbiju poslednjih godina napušta oko 35.000 ljudi godišnje, a da bi na neki način sprečila odlazak u tako velikom broju, uglavnom mladih iz naše zemlje, država je formirala tim stručnjaka koji bi trebalo da se bavi praćenjem ekonomskih migracija.
To je javnosti pre dve nedelje saopštio ministar rada Zoran Đorđević, najavljujući pritom do kraja januara još jedan sastanak tima. Do tog sastanka, kako saznajemo, još nije došlo, ali je Vlada na sednici održanoj u četvrtak, što su nam potvrdili u Ministarstvu rada, „usvojila Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija u Republici Srbiji“.
Zadatak Koordinacionog tima za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija u Srbiji je, kako je to objasnio ministar rada, izrada strategija i akcionog plana kojima će biti utvrđeno kako sprečiti odlazak ljudi iz zemlje.
„Predložili smo da se već na sledećem sastanku koji ćemo održati do kraja ovog meseca pripreme izveštaji, predlozi i statistički podaci o ekonomskim migracijama u Srbiji. Dogovoreno je i da se Koordinacioni tim sastaje najmanje jednom u dva meseca, a po potrebi i češće“, rekao je Đorđević pre dve nedelje.
Sastanka nije bilo, a u Republičkom zavodu za statistiku, čiji su predstavnici deo ovog tima, podsećaju da je bio jedan sastanak i da se „prezentacija RZS raspoloživih podataka i informacija očekuje u daljem radu“.
Tim bi trebalo da analizira migracije, probleme i predlaže Vladi rešenja na temu kako zadržati one koji žele da odu ili kako vratiti one koji su već otišli.
Profesor Univerziteta u Beogradu Vladimir Grečić kaže za Danas da je dobro da se nadležni time bave jer je poslednjih nekoliko godina tema migracija i odnos sa dijasporom bila van interesa državnih organa. Grečić podseća da je Srbija nekada imala i Ministarstvo za dijasporu, potom i Kancelariju, ali da toga više nema.
– To nam govori da se država ne bavi i nije se bavila temom migracije, bar ne onoliko ozbiljno koliko ta tema zaslužuje. Sugerisao sam na tome da saradnja sa dijasporom mora da bude na mnogo višoj lestvici političke agende – napominje Grečić.
On ističe da je teško pratiti ljude koji odlaze, ali i da je činjenica da ih u poslednje vreme odlazi mnogo više nego ranije. To su, kako kaže naš sagovornik, pokazale i ankete koje su rađene prošle godine.
– Sve te ankete su pokazale da su emigrantske namere mladih u Srbiji velike, dve trećine njih razmišlja o odlasku, a trećina je već nešto preduzela tim povodom – kaže Grečić.
Najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, napominje, pokazuje da je Srbija po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata“ na 134, a po indikatoru „kapacitet za privlačenje talenata“ na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja.
Što je Srbija bliže članstvu u EU, emigracije mladih će, kaže Grečić, biti sve intenzivnije, jer će imigracione restrikcije biti labavije, a i tražnja u tim zemljama za mlade i obrazovane kadrove sve je veća.
– Iskustvo manje razvijenih zemalja koje su postale članice EU u novije vreme, pokazuje da je emigracija mladih i obrazovanih ljudi izuzetno ozbiljan problem. Publikacije OECD-a pokazuju da su Rumunija i Poljska izgubile brojno stanovništvo. To se isto dešava i sa Bugarskom, Mađarskom i Hrvatskom – kaže Grečić i napominje da je iz Hrvatske, koja ima svega 4,2 miliona stanovnika, u periodu od 2006. do 2015. godina emigriralo, u proseku, godišnje 29.000 lica, da bi 2015. taj godišnji broj dostigao 77.000, a u 2016. godini 76.000 građana.
Odlazak građana iz Srbije ne može i ne treba da se spreči, smatra on, ali može da se učini nešto kako bi se smanjio broj onih koji žele da odu. Ništa, međutim, ne može da se uradi za kratko vreme.
– Demokratsko upravljanje je najbolje rešenje za kancerogeni problem „odliva mozgova“, a ne restriktivne mere. Srbija bi morala da prevaziđe brojne slabosti, kao što su nizak nivo ukupnih i budžetskih ulaganja u istraživanje i inovacije, odsustvo strateškog upravljanja, mali broj istraživača u privredi, odsustvo mehanizama za saradnju nauke i privrede – ističe profesor Vladimir Grečić.
(Izvor: Danas.rs)
