Da li je sada dosta? Radikali i njihov lider Vojislav Šešelj već godinama nekažnjeno šire mržnju, prete manjinama i svima koji drugačije misle, vređaju, gaze i pale zastave stranih država, a nakon ogavnog tvita Vjerice Radete s razlogom se postavlja pitanje – da li je vreme za zabranu SRS?
Nije toliko teško pobrojati sva krivična dela koja su počinili poslanici SRS, a ni za jedno nisu snosili posledice. Nadležni državni organi nisu reagovali na njihove pretnje liderima manjinskih stranaka i drugim poslanicima, na vulgarne uvrede na skupštinskim sednicama u direktnom prenosu. Za to često nisu dobili čak ni opomenu.
PROČITAJTE JOŠ: DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ POTVRDIO DA PODRŽAVA NEZAVISNOST KOSOVA!
“Izdajice, ustaška kurvo, razbićeš sebi njušku ovih dana, marš iz Srbije, ustaše, spodobo, proganjaću je dok je živa, marš iz Srbije…”, sve ovo smo mogli da čujemo od poslanika SRS, čije su mete na sednicama najčešće bile žene – poslanice Aleksandra Jerkov i Marinika Tepić.
– Ponoviću svoje ratne zločine, a krenuću od Tomislava Žigmanova, Hrvata iz Vojvodine, i Nenada Čanka – rekao je Šešelj pošto je osuđen u Hagu na 10 godina.
U centru Beograda radikali su palili hrvatsku i američku zastavu, a u Skupštini su za vreme posete državne delegacije gazili hrvatsku zastavu. Šešelj je gostima iz Zagreba direktno poručio: “J…m vam majku ustašku svima”.
I na kraju, dugo nismo pročitali ništa monstruoznije od tvita Vjerice Radete. Ona se narugala smrti predsednice Udruženja “Majke Srebrenice” Hatidže Mehmetović, kojoj su u srebreničkom masakru ubili dva sina i supruga.
“Čitam umrla Hatidža Mehmedović iz udruženja biznismenki Srebrenice. Ko li će je sahraniti. Muž ili sinovi?!”, napisala je Radeta, potpredsednica Skupštine.
Da li je sve ovo dovoljno da se pred Ustavnim sudom pokrene inicijativa za zabranu delovanja SRS? Ko bi trebalo da reaguje? Do sada je samo nekoliko takvih inicijativa pokrenuto, a poznato je da je Ustavni sud zabranio delovanje neofašističke organizacije “Nacionalni stroj”.
Pred istim sudom i jedinim koji o tome odlučuje pokrenute su inicijative i za zabranu SPO Vuka Draškovića i Stranke demokratske akcije Sulejmana Ugljanina i to 1991, ali su obe odbijene godinama kasnije. Može li Ustavni sud u slučaju radikala drugačije da odluči?
Neophodne pravosnažne presude
Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava, kaže da bi zahtev za zabranu delovanja stranaka, u ovom slučaju SRS, trebalo da razmotri Republičko javno tužilaštvo.
– Tužilaštvo treba ozbiljno da razmotri ima li osnova da se pokrene inicijativa za zabranu SRS. Međutim, i ako bi se podneo zahtev, Ustavni sud bi odluku o zabrani doneo samo ako ima materijalne dokaze, da se to ne bi protumačilo kao gušenje demokratskih sloboda. Po našoj, ali i međunarodnoj praksi, potrebne su pravosnažne presude protiv funkcionera i članova SRS i to za kršenje ljudskih prava, gušenje ustavnog poretka i izazivanja nacionalne i verske mržnje. Bez pojedinačnih presuda sumnjam da bi Ustavni sud mogao da donese pozitivnu odluku – objašnjava Petrov.
Poslanica Marinika Tepić je pre oko tri meseca na sednici Skupštine postavila poslaničko pitanje republičkoj javnoj tužiteljki da li će pred Ustavnim sudom inicirati zabranu SRS jer ta stranka “podstiče na progon građana nesrpske nacionalnosti”.
– Iako je rok da mi odgovore bio 15 dana, ja ga do danas nisam dobila. Takvu inicijativu bi mogla da podnese i Vlada, ali oni ništa neće učiniti protiv svog klovna. Zato sam se obratila instituciji koja bi takav zahtev trebalo da podnese po službenoj dužnosti – navodi Tepićeva.
Pravosnažnih presuda protiv funkcionera i članova SRS, ne računajući onu protiv Šešelja u Hagu, nema, čak ni sudskih postupaka.
Kada smo Vanji Bajović, profesorki krivično-procesnog prava, predočili na koji način su Šešelj i drugi radikali pretili kolegama u Skupštini, kako su se odnosili prema predstavnicima stranih država u parlamentu, ona kaže da su u pitanju verbalni delikti, popularno nazvani “govor mržnje”.
– Oni se mogu podvesti pod nekoliko krivičnih dela predviđenih Krivičnim zakonikom, kao što su izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, rasna i druga diskriminacija, uvreda i slično. S druge strane, javni nastupi u kojima se nekome ozbiljno preti mogu da predstavljaju ugrožavanje sigurnosti – ističe Bajovićeva.
Ona dodaje da kada je reč o krivičnim delima koja se gone po službenoj dužnosti prvenstveno bi trebalo da reaguje tužilaštvo pokretanjem krivičnog postupka.
PROČITAJTE JOŠ: SRAMOTA: NAPREDNJACI NE ŽELE DA POTPIŠU PETICIJU PROTIV NEZAVISNOSTI KOSOVA!
Imunitet štiti, ali…
U Ustavu piše da poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine. To je moguće samo u slučaju da je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.
Nakon što je sud u Hagu Šešelju izrekao kaznu od 10 godina zatvora, koju je već odslužio, javnost je očekivala da će biti smenjen sa poslaničke funkcije.
Naime, u Zakonu o izboru narodnih poslanika jasno piše da poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ukoliko je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci. Smenu Šešelja, osim dela poslanika opozicije, niko nije ni razmatrao.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO) VUČIĆEV BEZOBRAZLUK: NAMERNO LAGAO O BROJU SRBA NA KOSMETU!
(izvor: blic.rs)
