Dok mnoge škole po Srbiji nemaju mokri čvor, ministar prosvete Mladen Šarčević priča kako je projekat državne mature jedan od najbitnijih za srednjoškolce.
Šarčević o državnoj maturi govori kao da će tim testom rešiti apsolutno sve probleme školovanja u Srbiji, uprkos nedostatku nastavnog kadra i zastarelom literaturom iz koje deca, pretežno srednjoškolci, uče.
Mnogima, čak i sadašnjim srednjoškolcima, i dalje nije jasno kako će funkcionisati, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tvrdi da će ovaj vid testiranja olakšati život mladima. Umesto da se radi na poboljšanju kako uslova u školama tako i kvaliteta nastave, Ministarstvo je odlučilo da je bitnija državna matura.
Ministarstvo se ponaša kao da su uslovi rada u razvijenim zemljama isti kao i u Srbiji, ali nam stvarnost pokazuje drugačije. Dok škole po Evropi koriste savremenu tehnologiju u svakodnevnoj nastavi, kod nas se u stručnim školama koriste instrumenti koji su prevaziđeni, školske zgrade propadaju, a pametne table hvataju prašinu jer profesori nisu prošli odgovarajuću obuku.
Ministri bi trebalo da budu osobe koje imaju znanje o granama kojima se bave, ali i stepen opšte kulture. Izlazak pred medije je ozbiljan korak na koji treba da budu spremni svi koji se bave politikom.
Konstantno se mlađe generacije pominju u negativnom kontekstu. Često u svakodnevnom životu čujemo da su „današnja deca“ nekulturna i nevaspitana.
Sistem obrazovanja vodi osoba koja često u javnom govoru koristi „bre“, ne zna osnovnu gramatiku srpskog jezika, a na konferencijama za medije vređa novinare i viče na njih.
Ministarstvo koje treba da propagira prave vrednosti štiti kriminalce i plagijatore činom zadržavanja na pozicijama troje dekana Univerziteta u Nišu, iako je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila veliki broj prekršaja. Živimo u sistemu u kome se neguju korupcija i kriminal, a od mladih se očekuje da budu pošteni.
Ministar Šarčević predstavlja celo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja a po njegovom ponašanju se da zaključiti da smo kao država daleko od razvijenih zemalja.
Situacija u državi u kojoj živimo nas navodi na pitanje – da li su uvođenje elektronskih dnevnika i projekat državne mature najbitniji za uspešnost obrazovanja ili su ipak najbitnije stavke da sve osnovne i srednje škole imaju dostupan toalet (ne poljski) i da decu učimo pravim vrednostima?
