Nijedno tužilaštvo u Srbiji čitave četiri godine nije ispitalo sumnju u pranje novca koju su na teret direktora Javnog preduzeća za skloništa Vladana Skadrića stavile Uprava za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija i Agencija za borbu protiv korupcije, otkriva Pištaljka.
Agencija je u februaru 2014. godine protiv Skadrića podnela krivičnu prijavu zbog neprijavljivanja imovine i davanja lažnih podataka o imovini u kojoj je, između ostalog, navela i da je od Uprave za sprečavanje pranja novca 2013. godine zatražila podatke iz evidencije te uprave koji se odnose na „sumnjive transakcije navedenog fizičkog lica”, počev od 2009. godine.
Kako se navodi u prijavi, Agencija je od Uprave za sprečavanje pranja novca tražila i da joj dostavi podatke o svim računima Skadrića u Srbiji, iznose prometa po tim računima po godinama, podatke o licima ovlašćenim za raspolaganje sredstvima po tim računima i podatke da li se Skadrić javlja kao zakupac sefa ili lice ovlašćeno za korišćenje sefova drugih lica.
Uprava je u odgovoru Agenciji, dodaje se u krivičnoj prijavi, navela da je „detaljnu analizu finansijskih tokova po računima fizičkog lica Vladana Skadrića, a zbog sumnje u postojanje elemenata krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i pranje novca prosledila Republičkom javnom tužilaštvu”.
Međutim, svoja otkrića iz ovog predmeta Uprava za sprečavanje pranje novca je označila kao „strogo poverljivo” i tako ih zatvorila za javnost narednih 15 godina, koliko je po Zakonu o tajnosti podataka rok prestanka tajnosti za ovu kategoriju.
Republičko javno tužilaštvo je za Pištaljku je potvrdilo da je 28. maja 2013. godine primilo izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija i privrede. Taj izveštaj je, kako navode, dan kasnije „prosleđen Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu radi dostavljanja nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu”.
Iz Višeg tužilaštva navode da od 2004. godine Skadrić nije evidentiran kao lice protiv koga je podneta krivična prijava od strane Agencije za borbu protiv korupcije, „niti je vođena istraga za krivična dela iz nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu”.
Međutim, na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije u podacima Odeljenja za kontrolu imovine i prihoda funkcionera se navodi da je po pitanju funkcionera Vladana Skadrića Više tužilaštvo u Beogradu „stavilo zahtev za p.o.” (prikupljanje obaveštenja).
Iz Agencije su nam objasnili da ti podaci pokazuju da su 28.01.2014. godine podneli izveštaj Republičkom javnom tužilaštvu o postojanju osnova sumnje da je izvršeno krivično delo čije se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. To tužilaštvo je, kako nam je rečeno, prosledilo izveštaj Višem javnom tužilaštvu koje je „podnelo Ministarstvu unutrašnjih poslova zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja (P.O.)”.
Ni istraga sumnji da Vladan Skadrić nije prijavio imovinu u skladu sa zakonom nije kod organa gonjenja bolje prošla.
Prvo osnovno javno tužilaštvo odbacilo je prijavu Agencije jer je posle deset meseci predistražnih radnji utvrdilo da se delo iz člana 72. Zakona o Agenciji, kako su naveli za Pištaljku, „ne goni po službenoj dužnosti”. Ovaj član se odnosi na krivično delo neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini, kojim je predviđeno da će se funkcioner koji to delo počini kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina
To isto tužilaštvo je zbog istog krivičnog dela neprijavljivanja imovine iste te 2014. vodilo istragu protiv sadašnjeg predsednika Demokratske stranke Dragana Šutanovca. Ova istraga je okončana optužnim predlogom i krivičim postupkom u kojem je Prvo osnovno javno tužilaštvo po službenoj dužnosti gonilo bivšeg ministra odbrane.
Prvo osnovno javno tužilaštvo odbilo je da Pištaljci dostavi kompletne spise predmeta protiv Vladana Skadrića koji je okončan rešenjem o odbačaju. U odgovoru, javni tužilac LJubivoje Đorđević navodi da bi „činjenjem dostupnim rešenja o odbačaju i kompletnih spisa predmeta moglo da ugrozi ili oteža otkrivanje krivičnog dela” i da bi „dostavljanje informacije ugrozilo dalje vođenje krivičnog postupka i otežalo optuženje za krivično delo, što predstavlja interes pretežniji od interesa tražioca”.
Na zahtev za pojašnjenje ovakve odluke, u Prvom tužilaštvu su nam rekli da spisi nisu dostavljeni Pištaljci kako bi tužilaštvo na osnovu nekih novih podataka, koje bi eventualno dobilo u budućnosti, moglo nesmetano da nastavi istražni postupak po istoj krivičnoj prijavi. Prvo tužilaštvo, kako su naveli, nije vezano poput sudova da ne može dva puta da odlučuje u istoj stvari.
Skadrić je u razgovoru sa novinarom Pištaljke negirao sve navode iz krivične prijave Agencije za borbu protiv korupcije. On tvrdi i da ga Agencija nije obavestila da se vodi postupak protiv njega.
„Krucijalni delovi te prijave nisu tačni. Terete me da nisam u izveštaju od januara 2010. godine prijavio da posedujem firmu VMHE ENERGY, koju sam osnovao u martu 2011. godine. Ma dajte, molim vas”, rekao je Skadrić pošto je video krivičnu prijavu koju je Agencija dostavila Pištaljci.
Uvidom u podatke APR-a lako se može potvrditi Skadrićeva tvrdnja da je njegova firma osnovana 2011. godine i da se u krivičnoj prijavi Agencija poziva na pogrešan datum.
Međutim, iako Skadrić tvrdi da nije obavešten o krivičnoj prijavi koju je Agencija podnela protiv njega, demantuje ga pomenuta krivična prijava u kojoj se nalazi izjašnjenje Skadrića o razlozima za neprijavljivanje imovine na zahtev Agencije. Suočen sa ovom informacijom Skadrić se pravda da on nije znao da je protiv njega pokrenuta krivična prijava, već postupak Agencije i da im je samo dostavio dokumenta i informacije koje su mu tražili.
U pomenutoj krivičnoj prijavi Agencije, između ostalog se navodi da Skadrić nije prijavio da je od 2010. do 2012. godine od dividendi u svom privatnom preduzeću zaradio oko 260.000 evra i da je kupio više desetina parcela u opštini Vladičin Han, što je, kako se navodi, u tesnoj vezi sa poslovanjem firme za proizvodnju struje VMHE ENERGY, čiji je vlasnik, prema podacima sa APR-a, 100 odsto.
„Imenovani je u kratkom vremenskom periodu prodavao i kupovao stanove, kuće, katastarske parcele, pa postoji osnovana sumnja da sredstva kojima je kupljena ova imovina potiču iz nelegalnih aktivnosti imenovanog, u koje između ostalih spada i sumnja na pranje novca”, navodi se u prijavi Agencije koja je dostavljena Pištaljci.
Podaci sa sajta Agencije pokazuju da je Skadrić 2010. godine, dakle tek dve godine nakon imenovanja za direktora „Skloništa”, prijavio da poseduje dva stana, kuću, oko 50 ari placa, akcije u osam preduzeća: Dijamant, Dunav osiguranje, Privredna banka, Vital, Energoprojekt, Jubmes banka, Komercijalna banka i Meser tehnogas, kao i 50 odsto akcija u firmi „Knežević trans”.
Nakon što mu je u decembru 2012. godine istekao mandat u „Skloništima”, u popisu Skadrićeve imovine na sajtu Agencije nema više akcija u gore pomenutim preduzećima.
Za devet godina direktorskog mandata Skadrić je, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije o imovini i prihodima funkcionera, samo od plate prihodovao skoro 140.000 evra, jer je prvih pet godina mesečno primao oko 140.000 dinara neto, dok poslednje četiri, iako nije u mandatu, zarađuje i do 170.000. dinara. Na ime učešća u dobiti zaposlenih Skadrić je od JP „Skloništa”, prema podacima Agencije, prihodovao još nešto više od 8.800 evra.
Skadrić se na sajtu Agencije od 2009. godine do danas vodi kao član Skupštine JKP „Javno osvetljenje”, za šta je primao 35.000 dinara naknade, iako je taj organ ukinut još 2011. godine. Po osnovu angažmana van radnog odnosa, nepoznato kakvog, Skadrić je od iste firme prihodovao još oko 8.000 evra.
Međutim, Skadrić negira i ovaj podatak iz krivične prijave i tvrdi da nikada nije imao veze sa beogradskim komunalnim preduzećem „Javno osvetljenje” a na pitanje kako su se podaci o njegovim naknadama u tom preduzeću našli na sajtu Agencije, nema odgovor.
U prilog njegovoj tvrdnji ide i izjava direktora „Javnog osvetljenja” Aleksandra Cincar Poposkog koji za Pištaljku tvrdi da to preduzeće u poslednje četiri godine nema Skupštinu i da mu Skadrićevo ime nije poznato.
Međutim, JKP „Javno osvetljenje” u svom pisanom odgovoru navodi da je Skadrić bio član Skupštine tog preduzeća od 2009. do 2011. godine, kada je taj organ upravljanja ukinut. Neto mesečna naknada koja mu je isplaćivana bila je promenljiva po mesecima i to u rasponu od 34.000 do 78.000 dinara, pa mu je, kako navode, ukupno za taj period uplaćeno oko 11.800 evra.
S druge strane, Skadrić tvrdi za Pištaljku da je novac za kupovinu zemljišta u opštini Vladičin Han zaradio od preduzeća „Knežević trans”, koje se bavi prevozom putnika u Beogradu i da je tu zaradu ulagao u novi posao.
„Ma, koje su to pare da se kupi pet hektara zemlje u Vladičinom Hanu”, kaže Skadrić i dodaje: „Ulagao sam legalno stečen novac”.
Novi posao kojim Skadrić namerava da se bavi je energetika jer na zemlji koju je kupio želi da gradi mini hidrocentrale. Od Ministarstva rudarstva i energetike njegova firma dobila je dve dozvole za gradnju mini hidrocentrala i pet saglasnosti koje se izdaju za izgradnju postrojenja manjih od jednog megavata, za koje nije potrebna energetska dozvola.
Kako je za Pištaljku objasnio savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike Predrag Milanović, energetska dozvola se izdaje na tri godine, sa mogućnošću produženja još godinu dana. To je period u kojem je, kako kaže, neophodno od lokalnih vlasti dobiti građevinsku dozvolu za izgradnju mini hidrocentrale. Dobijanjem građevinske prestaje važenje energetske dozvole, naveo je Milanović.
I energetska dozvola i saglasnost, koje izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, podnosiocu se oduzimaju ukoliko u roku od šest meseci ne podnese zahtev za dobijanje lokacijske ili građevinske dozvole. Skadrić je energetsku a zatim i lokacijsku dozvolu dobio 2012, a građevinsku tri godine kasnije.
Međutim, on tvrdi da do danas na tim parcelama nije počeo nikakve radove što je, prema rešenju o građevinskoj dozvoli iz marta 2015. godine, bio dužan da uradi dve godine nakon dobijanja dozvole.
Ovaj rok je isticao u martu 2017, a firma VMHE ENERGY je početak radova prijavila samo mesec dana ranije.
Direktor VMHE ENERGY Milan Milenković za Pištaljku je rekao da je ta firma početkom godine prijavila početak radova i da su „u svemu u zakonskom roku”, te da su „započeti radovi na već postojećim pristupnim putevima ka parcelama i da je sečeno šiblje”.
Milenković još tvrdi da građevinska dozvola nije istekla, ali potvrđuje da izgradnja objekta nije započeta. Zidanje mini hidrocentrala, prema njegovim rečima, počeće „čim se steknu uslovi”.
Tvrdnje Milenkovića potvrđuje i evidencija Odeljenja za urbanizam SO Vladičin Han da je VMHE ENERGY 28. februara ove godine prijavila radove, a 20. marta je izvršena i elektronska prijava, rekla je za Pištaljku tamošnji građevinski inspektor Slađana Vidanović.
Šef tog odeljenja LJiljana Mujagić je objasnila da kada prođe rok građevinska dozvola „jednostavno prestaje da važi”, a njen vlasnik ne trpi nikakve zakonske posledice, osim što će, ako planira da gradi, morati da traži novu dozvolu.
Prema podacima sa APR-a, Skadrićeva privatna firma VMHE ENERGY od osnivanja 2011. godine posluje sa gubitkom, koji je za prošlu godinu iznosio oko 307.000 dinara.
To nameće pitanje kojim sredstvima će finansirati izgradnju dve mini hidrocentrale u iznosu od, kako je navedeno u građevinskoj dozvoli, oko 1,65 miliona evra.
Na pitanje novinara Pištaljke kako je znao u kom delu Srbije treba da kupi zemljište za gradnju mini hidrocentrala i da li mu je u tome pomoglo to što je direktor javnog preduzeća, Skadrić odgovara: „Proučavao sam spisak lokacija na kojima je planirano da se grade male hidrocentrale koji je još 80-ih godina Elektroprivreda Srbije objavila”.
Saglasnosti za izgradnju mini hidrocentrala na reci Garvanici potpisao je tadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike Dušan Mrakić, danas na funkciji posebnog savetnika resornog ministra Aleksandra Antića i predsednik Fudbalskog saveza Beograda.
Mrakić u kratkom razgovoru sa novinarom Pištaljke nije mogao da se seti ko je Vladan Skadrić i kakve je energetske dozvole tada izdao jer je to, kako je kazao, bilo „veoma davno”. Zatim je tražio da mu se pitanja dostave pisanim putem, ali na njih nije odgovorio ni tri nedelje kasnije, kao ni na telefonske pozive na kancelariju u Ministarstvu energetike i rudarstva jer je uvek bio „na sastanku”.
Mrakić je tako odbio da odgovori na osnovu kog konkursa je funkcioner Skadrić dobio dozvole za svoju privatnu firmu, kojim razlozima se upravljao kada je potpisao saglasnosti, da li je znao da je Skadrić funkcioner i da li je Agenciju obavestio da direktor državnog preduzeća namerava da zida mini hidrocentrale.
„Iz navedenog proizilazi da je kupovina velikog broja parcela na teritoriji opštine Vladičin Han u tesnoj vezi sa poslovanjem privrednog društva VMHE ENERGY iz Vladičinog Hana, pa je očita namera imenovanog da neprijavljivanjem vlasništva nad ovim privrednim društvom kao i neprijavljivanjem vlasništva nad predmetnim parcelama prikrije svoju imovinu”, naglašava Agencija u krivičnoj prijavi.
Skadrić je poslednji put prijavio imovinu u februaru 2015, ali je tada prećutao da je paralelno sa čelnom funkcijom u preduzeću „Skloništa” skoro godinu dana – od septembra 2013. do avgusta 2014. – bio i član Nadzornog odbora firme „G.I.D.C” d.o.o. Beograd. Zbog toga mu je Agencija u maju 2015. izrekla meru upozorenja.
G.I.D.C. je zajednička firma Vlade Srbije i kompanije „Global kapital advajzers menadžment” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, osnovana 2013. godine i koja je, prema pisanju medija, trebalo da bude uključena u projekat izgradnje Koridora 11, deonice od Požege do Boljara.
Pored ozbiljnih sumnji u malverzacije koje navodi Agencija za borbu protiv korupcije, Skadrić se nezakonito nalazi i načelu preduzeća „Skloništa”. On je, naime, prvi ali i poslednji put na tu funkciju imenovan 2008, a mandat mu je po Zakonu o javnim preduzećima istekao posle četiri godine.
Međutim, on i danas upravlja ovom firmom bez ikakve odluke o produženju mandata. „Izabran sam na neodređeno vreme”, tvrdi Skadrić, koji je odbio da Pištaljci dostavi rešenje o imenovanju posle 2012. godine. On je dodao da je više puta podnosio ostavku Vladi Srbije ali da su mu „uvek rekli da se strpi”. Do sada su, kako navodi, raspisana samo dva konkursa za direktore javnih preduzeća – 2013. i 2016. godine.
„Na onaj iz 2013. se nisam ni prijavio, ali su me ipak ostavili ovde”, priznaje Skadrić. Uprkos svemu, Vlada Srbije redovno usvaja sve Skadrićeve izveštaje o poslovanju i daje odobrenja za dalji rad.
Sa istekom njegovog mandata u decembru 2012. godine poklapa se i početak poslovanja preduzeća „Skloništa” sa gubicima, koji samo za 2016. godinu, prema podacima sa APR, iznose oko 125 miliona dinara. Gubici iz prethodnih godina pokrivani su, uz odobrenje Nadzornog odbora i saglasnost Vlade Srbije, iz neraspoređene dobiti ostvarene prethodnih godina.
Skadrić je za poslovanje „Skloništa” sa gubicima okrivio Vladu Srbije, koja je, kako ističe, izmenama Zakona o vanrednim situacijama iz 2012. godine preporučila da se više ne grade skloništa. Zbog toga „Skloništa”, kako tvrdi, ne mogu više da ostvaruju prihode.
On takođe navodi da „Skloništa” danas izdaju 30 odsto prostora i da je to, kako je kazao, zanemarljiv prihod.
Među brojne sporne aktivnosti u Skadrićevom rukovođenju spada i stavljanje sredstava preduzeća na kamatu i davanje radnicima kredita za stambeno zbrinjavanje, koje je zabeležio i nezavisni revizor u izveštaju za 2013. godinu. Te godine su, bez odobrenja nadležnih, oročili 860 miliona dinara (7,1 milion evra).
Skadrić je u telefonskom razgovoru za Pištaljku rekao da „ne zna o čemu je reč i da toga nije bilo u njegovom mandatu”, a onda je u susretu sa novinarom naveo da mu kamate od tih 7,1 milion evra „služe za pokrivanje gubitaka preduzeća u poslednje četiri godine”.
Prema podacima iz APR-a „Skloništa” su 2016. godine od kamata prihodovala skoro 150.000 evra.
Skadrić je naveo i da za njegovog mandata nisu deljena sredstva za stambeno zbrinjavanje zaposlenih, već da je to rađeno pre njegovog imenovanja. Ta sredstva, prema izveštaju revizora, u 2013. godini iznose oko 90 miliona dinara.
Iako mu loše ide upravljanje javnim preduzećem, njegova privatna firma „Knežević trans” u kojoj je 50% suvlasnik veoma uspešno posluje. On tvrdi da je od novca zarađenog putem nje kupio nekretnine zbog kojih ga Agencija tereti za krivično delo neprijavljivanja imovine.
„Javno preduzeće za skloništa Beograd” je pod ingerencijom Uprave za vanredne situacije MUP-a Srbije, koja je odbila da odgovori na pitanja o poslovanju preduzeća i Skadrićevom mandatu. Iz MUP-a Srbije za Pištaljku su naveli da ne poseduju tražene informacije.
Iako mu je mandat zvanično istekao 2012. godine, Skadrić je na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i Agencije za privredne registre upisan kao direktor JP „Skloništa”. Agencija za borbu protiv korupcije po ovom pitanju nije izrekla nikakvu meru upozorenja Skadriću, a smatra da, kako je navela u odgovoru Pištaljci, „nije nadležna da vrši kontrolu akata na osnovu kojih je funkcioner stupio na javnu funkciju, niti da odlučuje o trajanju javne funkcije”.
Prema Zakonu o javnim preduzećima, direktor se bira posle sprovedenog javnog konkursa i to na mandat od četiri godine. On zasniva radni odnos na određeno vreme, a kao vršilac dužnosti se može imenovati do izbora direktora, najduže na godinu dana. Skadrić posle isteka mandata 2012. godine nije prošao nijednu od zakonskih procedura.
Skadrić ne može da se seti da li je bio u SPO-u kad je postao direktor
Iako se u javnosti spekulisalo da je Skadrić na čelo „Skloništa” 2008. godine došao kao kadar Srpskog pokreta obnove, on u razgovoru sa novinarom Pištaljke to negira. Skadrić tvrdi da više nije član SPO i da „ne može da se seti” da li je bio član ove partije kada je postavljen na mesto direktora javnog preduzeća. Ni u centrali SPO u Beogradu Pištaljka nije mogla da dobije informaciju da li je Skadrić član ove stranke jer, kako nam je rečeno, „imaju 20.000 članova i ne mogu da znaju da li je on jedan od njih”.
(izvor: pištaljka.rs, Biljana Živančević)
