Ofanziva kreće! Udruženim snagama, Stefanović dr Nebojša, ministar unutrašnjih poslova, i Aleksandar Vučić, ministar za šta god treba i u slobodno vreme predsednik Srbije, danas su krenuli u napad na N1, jedan od retkih medija koji se kritički odnosi prema vlasti naprednjačkog kartela. Slučajnost? Naravno da nije.
Televizija N1 godinama unazad je simbol medija u Srbiji i na teritoriji bivše Jugoslavije koji pokušava da objektivno izvesti svoje gledaoce o tome šta se zaista dešava iza kulisa vlasti Vučića, Malog, Vesića, Stefanovića i ostale ekipe. Zbog toga ne čudi da oni i njihovi poltroni u svom uličarskom stilu napadaju novinare ove televizije.
Znamo da medijske slobode u Srbiji praktično ne postoje u poslednjih pet godina, ali ovako oštri napadi i kvalifikacije kakve su izrečene danas na račun N1 nisu se skoro čule. Možda čak još od vremena čuvenih dnevnika RTS-a koji su počinjali sa “stranim plaćenicima” a završavali sa “domaćim izdajnicima”.
I upravo je to isti manir u kome su danas Vučić i Stefanović krenuli u napad. Rečnik je drukčiji, ali je suština ista. I to ne treba nikog da čudi. Dovoljno je samo malo prisetiti se ko je bio ministar informisanja u vreme kada su dnevnici iz beogradskog studija bili čista propaganda. Stariji će se sigurno setiti – bio je to Aleksandar Vučić. Da, isti ovaj koji i danas napada medije koji mu se ne dopadaju. “Dobre stare” radikalske metode o patriotama i izdajnicima neće napustiti Aleka i drugove. Koliko god se oni trudili da dokažu da je to samo njihova ružna prošlost.
Da li jedna televizija, pritom veoma objektivna i poprilično otvorena za gotovo sve aktere političke scene u Srbiji (a i šire) zaslužuje da je se naziva “CIA N1 TV”, kako je to danas uradio Nebojša iz Beograda? CIA? Koga je N1 ubio ili u kojoj državi je organizovao državni udar? Za koga špijunira? Šta je uradio da mu se lepe ovakve etikete u stilu “CIA, snajka, CIA”. Uostalom, Nebojša sve više deluje kao da je izašao iz “Balkanskog špijuna”:
Valjda je svaki drugi komentar suvišan.
Tiradu svog ministra nešto kasnije tokom dana, prilikom otvaranja fabrike u Lebanu, nastavio je i Aleksandar Vučić. U svom već poznatom, nabeđenom, osionom i bezobranom stilu komunikacije, osuo je paljbu na novinarku N1 koja ga je, (što joj je i posao) pitala za komentar onoga što je uradio njegov stranački kolega Stefanović. Mali Alek, naravno, nije propustio priliku da namesti naočare i krene da udara.
Ključni argument mu je bio “luksemburška televizija sa američkim kapitalom” (pošto se sedište firme, vlasnika N1, nalazi u Luksemburgu) “ne volite da čujete istinu, kao ni oni u Zagrebu” (povodom pitanja o protesnoj noti iz Hrvatske) “vama smeta istina” sa dodatkom njegovog poznatog lažnog samosažaljenja “naš najveći problem je što pričamo istinu”. I tako u krug pet minuta – “televizija iz Luksemburga, sa američkim kapitalom”. Valjda dok svi u Lebanu nisu čuli šta ima da kaže. I naravno, kada je usledilo pitanje “Hoćete li vi snositi odgovornost ako se meni ili mojim kolegama nešto desi?” usledio je odgovor, “Ne, naravno”. Jer On “samo govori istinu”. Posle ovakvog huškanja od strane Vučića i Stefanovića možemo samo da se nadamo da neko od njihovih batinaša neće napasti prvog novinara N1 na kojeg naleti.
Čime je ova novinarka zaslužila ovakvu bahatost i klasično Vučićevo maltretiranje zamenom teza? Kako biste se vi osećali da vas neko ovako maltretira dok pokušavate da radite svoj posao?
Napada na N1 traju odavno, nekad jačim, a nekad slabijim intenzitetom. Cilj je jasan – diskreditovati ovaj medij da i oni koji imaju prilike da ga vide u Srbiji, ne poveruju više nikad u ono što se tamo objavi. A kako ljudima ovde ogaditi nešto? Pa pričaj im o CIA i SAD, upleti neku veliku zaveru, strani kapital, uporedi ih sa Hrvatskom ili Hrvatima, plus pričaj o tome da postoji neka zla firma koja je registrovana u Luksemburgu.
To je odmah sumnjivo: gde je taj Luksemburg? Što tamo, šta to kriju? Tako razmišlja onaj koji dozvoljava da ga Vučić i Stefanović lažu i da manipulišu sa njim.
I dok Aleksandar Vučić priča o Luksemburgu i američkom kapitalu, mi pitamo njega: čiji si ti predsednik? I sa čijim kapitalom?
