31. Beogradski maraton je završen. Ostalo je da se sumiraju utisci. Umesto spektakularnog i veličanstvenog sportskog dešavanja, ostaće upamćen kao ubedljivo najlošiji u novijoj srpskoj istoriji.
PROČITAJTE JOŠ: Ipak neće doći do drastičnog poskupljenja goriva
A šta je to što je toliko pogrešno i ko je “zaslužan” za lošu organizaciju? Loše je to što je ovaj maraton izgubio licencu evropske atletske federacije, čak se i ne nalazi na listi dešavanja na sajtu ove organizacije pod odeljkom “running for all”.
PROČITAJTE JOŠ: Srbija postaje dolina gladi
Umesto beogradskog, na ovom sajtu je za jučerašnji dan objavljen humanitarni maraton održan u Poljskoj. Naš je ostao van liste zbog dugova koje imamo i neisplaćenih nagrada najbržim takmičarima.
PROČITAJTE JOŠ: Kako je Šešelj 1992. proterivao iz Hrtkovaca
Umesto da našim ulicama, kao nekad, trče svetski poznati maratonci, boreći se za nagrade, došli smo u situaciju da se brukamo pred svetom i da se mi u Beogradu sramotimo nekada velikog sportskog spektakla.
Zbog toga je vreme prvoplasiranog Kristijana Stošića (rezultat 2:45.23) u nedelju popodne bilo pola sata sporije od najsporijeg dosadašnjeg ikada prvoplasiranog. Ako se tome doda da Kenijci, tradicionalno poznati, najbolji i najbrži maratonci, nisu učestvovali, dolazimo do zaključka da je manifestacija propala.
Dejan Nikolić, dugogodišnji direktor Beogradskog maratona, krivac je zašto se više ne ponosimo trkom od crkve Svetog Marka do Terazija, a nije objasnio ni odakle dug od 120.000 evra iz 2012. godine, koji je sada narastao na vrtoglavih 250.000 evra.
Nikolić, naravno, ne želi da priča o problemima, već stvara veštačku sliku da je Beogradski maraton uspeo i da treba da mu se divimo, iako je on glavna kočnica i čovek koji je kriv što je ovo takmičenje izgubilo svaku vrednost i kredibilitet u našoj zemlji, naravno i šire.
(Izvor: Blic)
