Vojislav Vuksanović, združena akcija Krov nad glavom
Pitanje ko kupuje stanove koje oduzmu izvršitelji se uvek nameće kada u medijima čujemo da je nečiji stan prodat na aukciji koju je sproveo javni izvršitelj. Domovi ljudi su često predmet prodaje kada se naplaćuje neko potraživanje, i to se po pravilu radi na javnim aukcijama. Ipak, iako su aukcije javne stiče se utisak da nemaju baš svi informacije o tome i da nije lako saznati gde i kada možete kupiti stan, nekada i za trećinu cene.
PROČITAJTE JOŠ: GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST BI PARALISALA SRBIJU: KAD SVE STANE, DIKTATOR ĆE PASTI
Ovo pitanje se vratilo u fokus kada je pre nekoliko dana iseljena porodica Aksentijević iz svog doma, zbog duga “u švajcarcima”. Njihov stan je na aukciji kupio sin funkcionerke Komore javnih izvršitelja, koja je i sama javni izvršitelj. Ona je povodom tog slučaja izjavila da čak lično poznaje kolegu koji je organizovao aukciju, ali da to nije uticalo na sam proces i da je njen sin oglas video na sajtu „Doboš”.
Aksentijevići ističu tri problema koja se tiču same prodaje. Prvi je taj da su Dejan i Snežana bili korisnici tog ugovora, a da se samo Dejan vodio kao dužnik. Po tome je Snežana imala pravo preče kupovine i moralo joj je biti ponuđeno da otkupi stan.
Drugi problem je što je poverilac, Adiko banka, uplatio predujam nakon nekoliko meseci, a zakonski rok je 8 dana od prijema zaključka.
Treća sporna stvar koju navode Aksentijevići je što su oni otplatili 87.000 od 103.000 evra duga i da je izvršitelj morao da pokuša da dug naplati na drugi način, na primer opterećenjem plate, pre nego što se odluči da proda stan.
Svima je već poznat slučaj Branke Havatmi i njenog stana, koji je na aukciji prodat za 26.000 evra, iako je dug bio 6.000, a stan procenjen na 90.000 evra.
Branka je mnogo puta isticala da je njen stan prodat na aukciji koja se odigrala u nekom lokalu u selu Bečmen, kod Surčina, gde je bilo pet ponuđača, ali je samo jedan dao ponudu. Taj jedini zainteresovani kupac je bila advokatska kancelarija.
PROČITAJTE JOŠ: KRADU KO LOPATAMA: VIŠE OD 2,2 MILIONA EVRA ZA REŽIMSKE MEDIJE!
Porodica Šaulić iz Novog Sada je ostala bez stana u Sremskoj Mitrovici, a zatim i bez stana u Novom Sadu jer prva prodaja nije bila dovoljna da se naplati dug. Stanovi su prodati zbog privatnog duga, a osoba kojoj su dugovali novac se pojavila na aukciji kao kupac obe nekretnine.
Imamo i nekoliko primera kada su aktivisti ili organizacije koje se bave ovom problematikom pokušali da učestvuju u javnim aukcijama, kao javnost, ali su u tome sprečeni. Tako je policija blokirala zgradu izvršitelja kada su aktivisti Krova nad glavom pokušali da prisustvuju prodaji doma porodice Uzelac.
Policija se pomerila kada im je predočeno da mora postojati akt kojim se javnost isključuje iz postupka, ali privatno obezbeđenje i dalje nije dozvoljavalo ulaz.
Iz Komore javnih izvršitelja ističu da su aukcije javne i da se sve radi po zakonu, ali se u javnosti stekao utisak da su javne aukcije vrlo često rezervisane za uzak krug ljudi, pa tako često imamo primere da rođaci izvršitelja ili kolege pravnici često dolaze u poziciju da baš oni kupe nečiji dom na javnoj aukciji.
Savet za borbu protiv korupcije je podneo detaljan izveštaj povodom rada javnih izvršitelja sa posebnim osvrtom na načelo transparentnosti. Konstatovano je da je Savet utvrdio „da izvršitelji postupak često vode tajno, bez prisustva javnosti, uz prisustvo velikog broja privatnih telohranitelja u obezbeđenju.”
PROČITAJTE JOŠ: ŠTA ZAPRAVO ZNAČI PRAVNO OBAVEZUJUĆI SPORAZUM?
(izvor: novaekonomija.rs)
