Prema izveštaju za 2019. godinu koji je danas predstavila Vesna Petrović ispred Beogradskog centra za ljudska prava (BCHR), stanje ljudskih prava u Srbiji je zabeležilo pogoršanje u odnosu na 2018. godinu, a kao posledica nedostatka dijaloga u društvu i gubitka poverenja građana u državne institucije.
Petrović je kao primer lošeg stanja ljudskih prava navela rečnik poslanika u Narodnoj Skupštini kada govore o novinarima ili političkim neistomišljenicima i dodala kako je mislila da će se nešto promeniti kada je otvoreno Poglavlje 23 Evropske Unije koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, ali da to na žalost nije bio slučaj.
Podsetila je potom Petrović da je se u septembru Tanja Miščević povukla sa mesta šefice pregovaračkog tima sa EU i da još nema naznaka ko bi mogao da bude njena zamena, a da su tokom prošle godine otvorena samo dva pregovaračka poglavlja.
U izveštaju između ostalog stoji da je zabeleženo 110 incidenata sa novinarima, od čega je jedan bio pokušaj ubistva, a da je u drugoj polovini 2019. godine zabeleženo 5.057 prekršaja profesionalnog kodeksa što je više za jednu šestinu u odnosu na isti period prošle godine.
Novinar i jedan od autora izveštaja, Ivan Protić, iskoristio je predstavljanje izveštaja da podseti na ocene koje su izražene u izveštajima Evropske komisije, Svetskog indeksa medijskih sloboda, Reportera bez granica i Fridom hausa, a koji su takođe naveli da na polju medija u Srbiji nema napretka i da su ljudska prava ozbiljno nazadovala.
Jedan od autora izveštaja Dušan Pokuševski se zapitao da li postoji adekvatna kontrola službi bezbednosti i podsetio na skoriji slučaj u čijem se centru pažnje našao ministar odbrane Aleksandar Vulin.
„Vulin je presreo privatnu prepisku urednika lista „Nedeljnik“ i bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, mene interesuje kako su došli do tog teksta i kako je kanal komunikacije postao dostupan svima“, istakao je on i retorički upitao da li postoji adekvatna kontrola službi bezbednosti.
