Koliko god puta da se menjala vlast u Srbiji i uprkos brojnim obećanjima, pa čak i zakonima, javna preduzeća su bila i ostala partijski plen.
Obaveza izbora direktora na konkursima propisana je još zakonom iz 2012, kada je dat rok da se konkursi raspišu najkasnije 30. juna 2013. Umesto da bude primenjen postojeći zakon, početkom marta 2016, usvojen je novi, po kom na čelu svih javnih preduzeća moraju biti izabrani direktori na javnom konkursu do 4. marta 2017. godine.
Od tada do danas je prošlo više od devet meseci, a na rukovodećim pozicijama u velikom broju javnih preduzeća su i dalje u statusu vršioca dužnosti, a neki čak poput direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića vode kompaniju uprkos isteku mandata.
Kako je Insajder već pisao, njemu je sudeći po javno dostupnim dokumentima, mandat istekao 29. novembra ove godine. On, međutim, i dalje nesmetano obavlja funkciju direktora. Istovremeno, nadležne institucije ne saopštavaju kakvi su rezultati konkursa raspisanog u martu ove godine za mesto direktora Srbijagasa.
Na pitanje o tome kako je moguće da Bajatović i dalje rukovodi javnim preduzećem iako mu je mandate istekao iz Vlade Srbije odgovor nismo dobili.
Vlada Srbije ne samo da se oglušila o soopstvene rokove koje je sama sebi postavila novim zakonom, već je na čelo nejvećih javnih preduzeća postavila partijske funkcionere, što je zakonom takođe zabranjeno.
Konkursi bez epiloga
Osim Bajatovića koji je visoki funkcioner SPS-a, na čelo najvećeg javnog preduzeća u Srbiji, Elektroprivrede Srbije, postavljen je funkcioner SNS-a Milorad Grčić. Na toj poziciji je od 15. marta 2016, kada ga je Vlada Srbije imenovala za v.d direktora.
Konkurs za izbor direktora ovog najvećeg javnog preduzeća raspisan je 23. marta 2017. godine. Nijedan od 15 kandidata koliko se javilo na konkurs do danas nije izabran.
Iako se nezvanično moglo čuti da će konkurs biti ponovljen jer nijedan kandidat ne ispunjava uslove, zvanično se to nije desilo, a Grčić je već devet meseci u nezakonitom v.d. statusu jer je zakonski rok od godinu dana prošao još u martu ove godine.
Isti slučaj je i sa imenovanjem visokog funkcionera SNS Zorana Babića za v.d. direktora Koridora Srbije. Babić je imenovan početkom maja ove godine, iako je javni konkurs za izbor direktora raspisan 10. februara. Komisija Vlade za sprovođenje konkursa ni posle deset meseci međutim nije izabrala najboljeg kandidata.
Deo političkog plena u pregovorima koalicionih partnera bile su i Pošte Srbije. Posle lidera PUPS-a Milana Krkobabića, na čelo Pošta u septembru 2016. kao vršilac dužnosti došla je njegova stranačka koleginica Mira Petrović. U tom preduzeću je javni konkurs za izbor direktora raspisan 10. marta ove godine, ali ni on kao ni mnogi drugi nije dobio epilog ni posle devet meseci.
Apsolutni rekorder u Srbiji po stažu vršioca dužnosti direktora je Zoran Drobnjak koji Puteve Srbije u tom statusu vodi od 2011. Javni konkurs za izbor direktora tog preduzeća raspisan je 10 februara 2017. Komisija još nije izabrala najboljeg kandidata.
Obećanja
Od 2000. do danas, departizacija i depolitizacija javnih preduzeća bili su deo obećanja u ekspozeima srpskih premijera.
Aleksandar Vučić, ekspoze 2014.
„Ono što će predstavljati potpunu novinu u radu vlade jeste činjenica da ćemo apsolutno izbaciti partije iz upravljačkih struktura javnih preduzeća, uvesti profesionalni menadžment, povećati profit i smanjiti gubitke u svakom od njih.“
Ivica Dačić, ekspoze 2012.
„Upravljanje javnim preduzećima biće profesionalizovano, a Vlada će preuzeti kontrolnu ulogu.“
Mirko Cvetković, ekspoze 2011.
„Reformu javnih preduzeća koja podrazumevaju ukidanje monopola, uvođenje profesionalnog rukovodstva i smanjenje subvencija“.
Vojislav Koštunica, ekspoze 2004. i 2007.
„Osnovni ciljevi budućeg preuređenja državne uprave biće racionalizacija, decentralizacija, depolitizacija i profesionalizacija uprave”
Kada je donet novi zakon o javnim preduzećima u martu 2016, odredba o izboru direktora na konkursima još jednom istaknuta kao važna reformska mera,
Predlagač zakona i onog iz 2012. i novog iz prošle godine bilo je Ministarstvo za privredu. Prilikom donošenja novog zakona novinari Insajdera pitali su pomoćnicu ministra Dubravku Drakulić šta je garancija da će Vlada sprovesti ovu zakonsku odredbu, imajući u vidu da je izbor direktora na konkursima predviđao I prethodni zakon. On je tada rekla da je uverena da će novi zakon biti poštovan jer je njime dat rok u kom direktori moraju da budu izabrani.
„Svakako je bilo bolje doneti novi zakon jer su njime ispravljene anomalije koje smo primetili u protekle tri godine“, rekla je pomoćnica ministra u martu prošle godine odgovarajući na pitanje zar je bilo lakše donositi novi zakon umesto poštovati stari.
Ministar privrede Goran Knežević je početkom ove godine, a pre isteka zakonskog roka za raspisivanje konkursa, osim uveravanja da na čelu javnih preduzeća neće biti stranačkih funkcionera, tvrdio i da će konkursi i izbori direktora biti sprovedeni onako kako to zakon nalaže.
“Mislim da će možda za par dana ti rokovi biti probijeni, ali to nije značajno. Važno je da dobro uradimo te konkurse”, rekao je tada Knežević.
Tokom ove godine, Vlada Srbije je zaista i raspisala konkurse za izbor direktora za većinu javnih preduzeća, ali je mali broj njih do danas završen.
Kada se uzme u obzir da u ovim firmama vlada potpuni javašluk, nije ni čudo da su se nagomilali dugovi koje neće vratiti ni naši unuci, a o kojima smo nedavno pisali.
(izvor: insajder.net)
