Industrija mesa “Tenis” koja je krajem prošle godine dospela u fokus javnog mnjenja u Srbiji, ima iza sebe ogroman broj skandala u Nemačkoj. Partner srpske vlade koji je trebalo još odavno da počne da gradi 20 farmi svinja u Banatu, a pominjao se i kao kupac za PKB, u matčnoj zemlji se bavi izrabljivanjem, špijuniranjem radnika i falsifikovanjem deklaracija na svojim proizvodima!
Kako je nedavno pisao ugledni nemački “Dojče vele”, iza najmoćnije nemačke firme Tenis, ujedno druge po broju zaklanih svinja u Evropi, stoji milijarder Klemens Tenis koji je više puta sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem najavljivao investicije u Srbiji. Kako je rečeno, Tenis planira zaokruženi lanac proizvodnje – od uzgoja do tanjira. Prema poslednjim informacijama, Tenis će u Srbiju uložiti tri puta manje od najavljenog – 100 miliona evra od čega srpska Vlada daje 20 odsto, uz brojne poreske olakšice i subvencije.
Što se tiče same kompanije, ona ima sedam fabrika u Nemačkoj i jednu u Danskoj sa ukupno 8.000 radnika. E, sad dolazi zanimljiviji deo priče: u kakvim uslovima radi većina od tih 8.000?
Radnici sa jugoistoka Evrope nisu nepoznati Klemensu Tenisu. Zapravo, oni su ga često dovodili na naslovne strane novina. Veći deo Tenisovih zaposlenih nema stalne ugovore, već se angažuje za najteže poslove preko spoljnih firmi. Najčešće se radi o došljacima iz Poljske, Rumunije i Bugarske koji, kako tvrdi Tenis, ne žele stalne ugovore jer hoće da se vrate u domovine. „Sutra bih za stalno zaposlio svakog ko to hoće“, tvrdi on. Drugačije smatraju u pokrajinskom ministarstvu rada Severne Rajne-Vestfalije gde su kompaniju optužili za iscrpljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih. Mediji su pisali o „plaćenim robovima“ iz istočne Evrope, koje Tenis nastanjuje u neuslovne kolektivne smeštaje.
Kako to obično biva sa velikim porodičnim firmama, novine se za njih interesuju najčešće tokom skandala. A Tenis ih ima poprilično. Nakon što je 2008. Nemački javni servis ARD objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u toaletima i tuš-kabinama, Tenis je platio kaznu od 80.000 evra. Skuplje je prošao proces iz 2011. kada je Tenis uhvaćen da u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što piše na pakovanju. Firma je za obustavu procesa morala da plati 2,89 miliona evra. Protiv Klemensa Tenisa se takođe vodi postupak zbog moguće milionske pronevere preko poreske oaze Lihtenštajna.
Ali to nije sve. Najzanimljivija u porodičnim firmama uvek je porodična svađa. Kralj mesa Klemens Tenis sudski spori sa svojim bratancem Robertom Tenisom, a u igri je ni manje ni više nego upravljanje čitavom imperijom. Zapravo je Robertov otac, a Klemensov brat, Bernd Tenis 1971. i osnovao firmu i većinski deo vlasništva ostavio svojim sinovima. „Klemens je podsećao bratance da je Bernd Tenis na samrtničkoj postelji izrazio želju da njemu, Klemensu, prepuste po pet odsto akcija“, piše nemački Zidojče cajtung. „To se i desilo 2008. i to iako su bratanci stričeve poslove već godinama posmatrali sa nepoverenjem.“ Jedan sin se zbog bolesti povukao iz čitave priče, ostao je Robert sa 50 odsto vlasništva, koliko ima i sam Klemens. Sada Robert – sa dobrim izgledima na uspeh – traži da mu se sudski vrati pet odsto koje je poklonio svom stricu pre nekoliko godina. Zbog „grube nezahvalnosti“.
Ukrato, to je poslovni partner koja je Vučić lično još 2014. kontaktirao i tražio da dođe u Srbiju. Takva firma treba da dođe u Banat, izrabljuje naše radnike i vara državu, koja joj pritom to sama omogućava! Ako je i od Vučića – mnogo je!
