Društvo

Zbog izmena Zakona o finansijskoj podršci UGROŽENA BOLESNA DECA!

Ljiljana Dragojlović i Olivera Jovović majke su dece sa invaliditetom koje su zbog usvojenih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ostale bez skoro polovine svojih mesečnih primanja. One više ne mogu da primaju naknadu za bolovanje do pete godine deteta istovremeno sa naknadom za negu deteta s teškoćama u razvoju. Prema novim propisima, roditelji se moraju odreći jednog od ta dva primanja.

Upravo jedna od odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ukida pravo na naknadu zarade roditeljima za vreme odsustva sa posla radi posebne nege deteta, a koji već imaju pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Ljiljana Dragojlović iz Beograda samo je jedna od nekoliko hiljada roditelja koji su direktno pogođeni izmenama ovog Zakona. Njena četvorogodišnja ćerka boluje od spinalne mišićne atrofije tipa 1, jedno je od šestoro dece u Srbiji koja boluju od tako teške bolesti i kojima je potrebna dvadesetčetvoročasovna nega.

PROČITAJTE JOŠ: UŽIČANI NE ODMARAJU NI TOKOM PRAZNIKA: PROTESTI SE NASTAVLJAJU 2. MAJA

Ona od januara više ne prima platu koje se odrekla, a kaže da je takvu odluku donela jer je iznos naknade za tuđu negu i pomoć za 2.000 dinara veći.

„Plata mi iznosi 26.000 dinara, a tuđa nega za 100 odsto invaliditeta iznosi 28.000 dinara, pa je logično da sam izabrala ovo drugo“, kaže Gavrilović u razgovoru sa novinarkom redakcije Male velike priče.

Navodi da joj je tako oduzeta pomoć koja čini skoro 50 odsto njenih mesečnih primanja. Međutim, mnogi roditelji za ovo uslovljavanje i ne znaju, jer im primanja po osnovu bolovanja i tuđe nege, i dalje teku po starom zakonu.

„Oni su to uradili, kako bih rekla, namazano. Ko god produžava ili bolovanje ili tuđu negu tek tada sazna za te uslove, nisu oni odjednom svima to ukinuli, jer bi onda ispao haos“, objašnjava Dragojlović.

Ona podseća da se zahtev za naknadu za tuđu negu podnosi periodično, u njenom slučaju na dve godine, a da se na odobrenje obnove naknade za tuđu negu čeka četiri meseca. U tom periodu ona neće imati nikakva primanja, već će novac primiti retroaktivno.

Naglašava i da je samo za potrošni materijal koji je njenom detetu potreban mesečno neophodno najmanje 30.000 dinara, pa je takvim procesom i ukidanjem naknade, primorana da zbog osnovnih potreba prosi u Knez Mihailovoj ulici.

„Jedno crevo što ja njoj moram da menjam prodaju za 60 evra, ja ga i perem i sterilišem da duže traje, ali moram na dva meseca da ga menjam. Filter je 1.500 dinara, menjam ga na mesečnom nivou, a creva su 10 evra. To je samo jedan aparat. Drugi aparat isto ima crevo, filter, sve mora da bude sterilno i isto toliko košta. Koristim sterilne rukavice kad je aspiriram, svaki put nove, jedne su 100 dinara, a ja nju ako aspiriram 10 puta dnevno, svaki put koristim druge rukavice. Samo rukavice su mi 30.000 dinara, ako tako gledamo“, objašnjava Ljiljana Dragojlović.

Iako je država obećala da će porodicama dece sa invaliditetom olakšati život, kako Ljiljana navodi, ona umesto toga „uzima od njih”.

„Mene nije sramota, ja ću da prosim, ako Srbiju nije sramota, mene nije za moje dete. Ja njoj moram to da priuštim“, dodaje Ljiljana.

Pred istim izborom našla se i Olivera Jovović, majka dečaka koji poput Ljiljanine kćerke boluje od spinalne mišićne atrofije. Ona se, za razliku od Ljiljane, odrekla naknade za tuđu negu i pomoć.

„Da je to po zakonu, da su oni sigurni u to što rade, meni bi već na komisiji oduzeli tuđu negu ili pravo na bolovanje. Ne bi me terali da ja u Centru za socijalni rad pišem zahtev da se odričem prava na tuđu negu. Meni Centar za socijalni rad nekih mesec dana uopšte nije hteo da da rešenje o tome da se ja odričem prava na tuđu negu, jer po njihovom mišljenju to nije po Ustavu. Oni su pokušavali da me zaštite na neki način, međutim ja sam njih na kraju morala da izmolim za taj papir jer bez njega nisam mogla da dobijem rešenje o produžetku bolovanja“, objašnjava Olivera Jovović u razgovoru sa novinarkom naše redakcije.

PROČITAJTE JOŠ: PRETNJE NOVINARIMA NA KOSMETU POSLE VUČIĆEVIH IZJAVA!

Prema prema članu 54. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom sva prava koja su započeta pre usvajanja izmena „okončaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja prava“.

Tako će roditelji koji su bolovanje od starta produžili na svih 5 godina na koje imaju pravo, do isteka bolovanja nastaviti da primaju obe naknade.

„Moja greška je što sam ja išla na produžetak bolovanja na svakih 6 meseci. Majkama koje su bile pametne pa su produžile automatski bolovanje na 5 godina, one će imati do isteka pete godine njihovog deteta pravo na tuđu negu zajedno sa naknadom za odsustvo sa posla“, objašnjava Jovović.

Pomoć države porodicama dece sa invaliditetom neadekvatna i nedovoljna
Ljiljana Gavrilović kaže da je od države do ove godine dobijala samo aparat za disanje koji nije mogla da koristi, jer nije mogao da radi 24 časa kao što je njenom detetu potrebno, nedovoljan broj pelena i specijalnu hranu.

„Država je dala taj aparat za disanje, koji ne može da radi 24 sata. Od ove godine su počeli da daju adekvatan, taj što može 24 sata da radi. Ja sam ga uzela, naravno, jer mi uvek treba zamenski aparat. Dali su dve pelene dnevno, a mom detetu treba šest. Jedino što je država omogućila u velikim količinama je nutri drink, odnosno vrsta hrane za decu koja imaju problema sa hranjenjem i kilažom“, kaže Gavrilović.

Olivera Jovović, s druge strane, navodi da je naknadu za tuđu negu i pomoć koristila za fizikalnu terapiju neophodnu njenom sinu, a koja mora da se sprovodi privatno, jer državne ustanove nemaju izolovane prostorije za rad sa decom koja boluju od neuromišićnih bolesti.

„Kada smo išli u državne ustanove, Matija je bukvalno svakih nedelju-dve dana imao neku infekciju jer je tamo u kontaktu sa drugom decom, žene koje vežbaju sa njim su u kontaktu sa drugom decom…”, objašnjava ova majka.

„Svako od nas je tu tuđu negu koristio za nešto drugo, ali konkretno naša primanja ne mogu da pokriju troškove onoga što je potrebno za njega u roku od mesec dana”, dodaje Olivera Jovović.

Ministarstvo bez odgovora na pitanje zašto štedi na nekoliko hiljada porodica

O tome zašto su u sukobu pravo roditelja i pravo deteta, koja ne bi trebalo da isključuju jedna druge, od Ministarstva za rad dobili smo odgovor da „istovremeno korišćenje oba prava nije moguće jer ova dva prava – davanja imaju isti cilj, brigu o detetu u okviru porodice i oba se plaćaju iz budžeta istom roditelju koji trenutno ne radi“.

Oni navode da se novčano davanje generalno koristi za „kompenzaciju“ neformalne nege od strane članova porodice i da nezaposleni roditelj kroz dodatak dobija kompenzaciju za svoj rad.

Na pitanje zašto se štedi na svega nekoliko hiljada porodica u Srbiji, čija je egzistencija ionako ugrožena, nismo dobili odgovor.

PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO) PRODAJA KOMERCIJALNE BANKE: ŠTETA ZA DRŽAVU VEĆA OD 250 MILIONA EVRA

(izvor: mvp.insajder.net)

Comments

comments