10 događaja koji su obeležili 2018. godinu u svetu

Predstavljamo deset najvažnijih dogadjaja u svetu u 2018. godini po izboru agencije Beta.

1. KIMOV IZLAZAK U SVET

kim džong un si đinping
Beta

Nepunih godinu dana od poslednje severnokorejske nuklearne probe i teških reči i uvreda izmedju Vašingtona i Pjongjanga, Kim Džong Un je pokrenuo diplomatsku ofanzivu kojom je zemlju izveo iz potpune izolacije i ublažio bojazan od nukleranog sukoba. Na sastanku 27. aprila sa predsednikom Južne Koreje Mun Džae Inom, Kim je lično obećao da više neće biti ispaljivanja raketa.

Na samitu u demilitarizovanoj zoni na granici, Kim je postao prvi severnokorejski lider koji je prešao granicu s Južnom Korejom. Prethodno se 28. marta sastao s kineskim predsednikom Si Djinpingom, što je bio njegov prvi izlazak iz zemlje od dolaska na vlast 2011. Otvaranje Severne Koreje je kulminiralo Kimovim sastankom s predsednikom SAD Donaldom Trampom 12. juna u Singapuru koji je završen potpisivanjem deklaracije o denuklearizaciji, ali od tada nije ostvaren bitniji pomak.

Promena politike Pjongjanga najavljena je u novogodišnjem govoru Kim Džong Una kada je nagovestio slanje severnokorejskih sportista na Olimpijske igre u Južnoj Koreji. Godina u kojoj su održana tri samita Severne i Južne Koreje završila je prelaskom vojnika s jedne na drugu stranu prvi put posle 65 godina.

2. BREGZIT

bregzit
Pixabay.com

Stotinak dana pred planirani izlazak Velike Britanije iz Evropske unije i dalje je mnogo nepoznanica i sve opcije su otvorene – uredjeni razlaz na osnovu sporazuma ili haotični bez njega, ali i do nedavno nezamisliv novi britanski referendum o Bregzitu.

Jedno je sigurno – i London i Brisel pripremaju se za mogućnost haotičnog Bregzita 29. marta, koji bi mogao da gurne britansku ekonomiju u recesiju i da stvori haos na njenim granicama. Posle godinu i po dana pregovora, dve strane su 13. novembra postigle sporazum o Bregzitu, ali britanska premijerka Tereza Mej ima problem da ga provuče kroz parlament. Svesna da nema većinu, Mej je odložila glasanje u parlamentu za sredinu januara.

Mnogi članovi britanskog parlamenta protive se dogovoru jer on predviđa da Severna Irska ostane u carinskom sistemu EU, dok se tokom tranzicionog perioda od najmanje 21 meseca, a možda i duže, ne postigne sporazum koji bi se izbegla tvrda granica izmedju Irske i Severne Irske.

3. TRGOVINSKI RAT

BETA

Odluka predsednika SAD Donalda Trampa početkom marta o uvođenju tarifa od 25 odsto na uvozni čelik i 10 odsto na uvozni aluminijum, uprkos upozorenjima brojnih saveznika da treba da poštuje medjunarodna trgovinska pravila, uzdrmala je svetska tržišta. Na meti je bila Kina, ali su posle 1. juna te mere počele da se primenjuju i na zemlje koje su do tada bile izuzete uključujući i EU.

EU je kao recipročnu meru uvela carine od 25 odsto na niz američkih proizvoda od putera od kikirikija i burbona, do farmerki i motocikla. Te mere su ugrozile transatlantske odnose, ali je trgovinski rat bio najžešći izmedju SAD i Kine. Tramp je uveo kaznene carine na kinesku robu vrednu 250 milijardi dolara, tvrdeći da Peking nanosi štetu američkim kompanijama kradjom ili vršenjem pritiska na njih da otkriju svoje tehnološke tajne u zamenu za pristup tržištu.

Peking je potom uveo recipročne mere, ali je Vašington zapretio novim kaznenim merama. Predsednici Tramp i Si Djinping u novembru su, na samitu Grupe 20 u Argentini, dogovorili da uspostave “primirje” od 90 dana počev od 1. januara. Pregovori će biti nastavljeni 2019. godine.

4. UBISTVO KAŠOGIJA

Wikipedia/April Brady / POMED

Saudijski novinar Džamal Kašogi, poznat kao kritičar saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, ubijen je 2. oktobra u saudijskom konzulatu u Istanbulu, gde je otišao po dokumenta za venčanje.

Saudijska Arabija je danima negirala navode turskih zvaničnika da je Kašogi ubijen i tvrdila da je novinar napustio konzulat, priloživši kao dokaz snimke čoveka u Kašogijevoj odeći na ulici. Tek 12 dana kasnije Rijad je priznao da je Kašogi nastradao u konzulatu, ali je rečeno da je do toga došlo u tuči što su učesnici pokušali da zataškaju.

Iako su SAD saopštile da su zadovoljne saudijskim objašnjenjem, Turska je nastavila istragu i ustanovila da je Kašogija odmah po ulasku u konzulat ubila grupa od 15 ljudi specijalno poslatih iz Saudijske Arabije i da je njegovo telo raskomadano. I dalje nije poznato gde se nalaze Kašogijevi ostaci.

Posle toga afera se u suštini fokusirala na to da li je saudijski prestolonaslednik naredio da se Kašogi ubije, a neke zapadne zemlje su najavile obustavu isporuka oružja Rijadu i uvele sankcije za umešane zvaničnike. SAD nisu, iako je CIA izvestila Senat da postoje veoma pouzdani dokazi da je Mohamed bin Salman nalogodavac ubistva Kašogija.

5. AFERA SKIPALJ

Moskva
Wikipedia

Trovanje nekadašnjeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Engleskoj produbilo je krizu u odnosima Zapada i Rusije. Skripalj, tokom devedesetih pripadnik ruske vojne službe GRU i britanski špijun, i njegova ćerka Julija pronadjeni su bez svesti 4. marta na klupi u Solzberiju a pregledom je ustanovljeno da su otrovani nervnim agensom.

Britanska vlada je za njihovo trovanje odmah optužila Rusiju, dok Moskva negira krivicu. Prema britanskim tvrdnjama, Sergej i Julija Skripalj otrovani su sovjetskim vojnim nervnim agensom “novičok”. Usledio je talas proterivanja diplomata iz zapadnih prestonica i Moskve, sa po preko 150 proteranih diplomatskih predstavnika na obe strane, kao i druge mere, poput sankcija, zatvaranja konzulata.

Istraga Organizacije za zabranu hemijskog oružja, u kojoj Rusiji nije dozvoljeno da učestvuje, potvrdila je da su Skripalji otrovani “novičokom” ali u izveštaju nije navedeno ko je odgovoran za trovanje. I Sergej i Julija Skripalj oporavili su se od trovanja i sklonjeni su na nepoznatu lokaciju, a predstavnicima ruske ambasade u Londonu nije dozvoljen pristup Juliji Skripalj iako je državljanka Rusije. Za trovanje Skripalja su osumnjičeni navodni pripadnici GRU Aleksandar Miškin i Anatolij Čepiga.

6. ŽUTI PRSLUCI

Beta

Protesti “Žutih prsluka” suočili su francuskog predsednika Emanuela Makrona s najvećom krizom od dolaska na vlast. Gradjani koji su se prvobitno pobunili zbog najavljenog povećanja poreza na gorivo u sklopu ekoloških mera, kasnije su na ulicama izražavali nezadovoljstvo opštom državnom politikom.

Pokret građana je 17. novembra nastao spontano na društvenim mrežama pozivom na blokade puteva, skladišta nafte, razne lokalne akcije i velike proteste svake subote u velikim gradova. Na tim protestima je povredjen i priveden veliki broj ljudi, a pojedini gradovi, medju kojima Pariz, pretvorili su se u bojno polje s velikom štetom na ulicama.

Makron se posle nekoliko nedelja ćutanja 10. decembra obratio naciji obećavajući ustupke i mere za smirivanje situacije. Vlada je najpre suspendovala najavu o povećanju poreza, a predsednik je obećao povećanje minimalne zarade za 100 evra i razne finansijske i poreske olakšice za zaposlene i penzionere s malim primanjima.

Makronova obećanja koja stupaju na snagu od 1. januara nisu u potpunosti ubedila Francuze koji su nastavili, ali u manjem obimu, proteste i širom zemlje. Procenjuje se da će te mere državu koštati oko deset milijardi evra, što je izazvalo bojazan EU da Francuska ne predje dozvoljeni evropski limit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

7. POVLAČENJE ANGELE MERKEL

Angela Merkel
Beta

Nemačka kancelarka Angela Merkel iznenadila je, ali i zabrinula mnoge kada je krajem oktobra najavila povlačenje iz politike. Dan posle loših rezultata njene Hrišćansko demokratske unije (CDU) na izborima u saveznoj državi Hesen, Merkel je rekla da se neće ponovo kandidovati za predsednicu stranke na decembarskom kongresu, a da namerava da ostane kancelarka do isteka mandata 2021. Pozicija Merkel oslabljena je još na parlamentarnim izborima 2017.

Posle šestomesečnog natezanja u postizbornim pregovorima, Merkel je u martu uspela da formira vladu koju od tad potresaju krize. Pad vlade zamalo je izbegnut početkom leta kada se Merkel zbog politike prema migrantima sukobila s ministrom unutrašnjih poslova Horstom Zehoferom, liderom Hrišćansko socijalne unije (CSU).

Kap koja je prelila čašu bio je loš rezultat na izborima u Hesenu na kojima je CDU osvojila svega 27 odsto glasova, 11,3 odsto manje nego na prethodnom glasanju. Za naslednicu Angele Merkel 7. decembra je izabrana njena bliska saradnica i saveznica Anegret Kramp-Karenbauer (56), dosadašnja generalna sekretarka stranke. Pobedila je Fridriha Merca koji se zalagao za odlučniji raskid s kancelarkinom politikom.

U posleratnoj istoriji Nemačke, na čelu vlade najduže je bio konzervativac Helmut Kol – 16 godina i 26 dana. Ako Merkel (64) ostane kancelarka do kraja mandata, imala bi solidne izglede da obori Kolov rekord.

8. PALESTINSKI PROTESTI

Masovni palestinski protesti protiv izraelske i egipatske blokade pojasa Gaze počeli su 30. marta na granici te teritorije i Izraela i od tada ne prestaju. Palestinci protestuju i za pravo na povratak na sadašnju teritoriju Izraela. U protestima nazvanim “Veliki marš povratka”, koji se održavaju jednom nedeljno, obično petkom, poginulo je 180 Palestinaca, a na hiljade ih je ranjeno, a jednog izraelskog vojnika ubio je palestinski snajperista.

Protesti su kulminirali 14. maja, na dan kada je Ambasada SAD premeštena iz Tel Aviva u Jerusalim i 70. godišnjicu osnivanja Izraela. Tada je ubijeno najmanje 60 Palestinaca. Proteste podržava islamski ekstremistički Hamas koji vlada pojasom Gaze, čiji je vodja Ismail Hanije najavio nedavno, posle pogibije čevorice Palestinaca, da će se nastaviti.

Organizacije za ljudska prava optužuju Izrael da koristi prekomernu silu protiv palestinskih demonstranata koji bacaju kamenice i puštaju zmajeve sa zapaljivim materijalom preko granične ograde. Izrael odgovara da brani svoj suverenitet i sprečava napade na svoju teritoriju. Na protestima duž granice okupljaju se desetine hiljada ljudi, a broj žrtava u pojedinim danima protesta nije zabeležen još od rata između izraelske vojske i Hamasa 2014. godine.

9. MARS

Beta

Robotska sonda američke svemirske agencije NASA sletela je 26. novembra na Mars posle dramatičnog sedmominutnog spuštanja do površine crvene planete koje su naučnici u kontrolnom centru u Kaliforniji s uzbudjenjem pratili. Potvrda o sletanju sonde Insajt (InSight) stigla je preko radio signala kojima je trebalo više od osam minuta da predju put do Zemlje. Sonda je lansirana 5. maja iz baze Vandenberg u SAD.

Posle puta od 428 miliona kilometara, robotski geolog koji treba da ispita unutrašnjost Marsa smanjio je brzinu sa 19.800 kilometara na sat na nula za šest minuta od probijanja Marsove atmosfere. Bilo je to osmo uspešno sletanje letelica NASA na Mars od 1976.

Planirani životni vek Insajta je dve zemaljske godine. Sonda se spustila na prostranu ravnicu Elizijum, na mesto udaljeno manje od 600 kilometara od robota Kjuriositi, spuštenog na Mars 2012. Stacionarna sonda od 360 kilograma će koristiti svoju robotsku ruku od 1,8 metara da postavi mehaničku krticu i uređaj za merenje tektonskih aktivnosti. NASA je 8. decembra objavila snimak zvuka vetra sa Marsa, tutnjavu niske frekvencije. Procenjuje se da je vetar bio brzine 16 do 24 kilometara na sat, a naučnici navode da je reč o prvim zvucima s Marsa koje ljudsko uho može da čuje.

Insajt je 12. decembra prosledio i prve fotografije s Marsa uradjene uz pomoć robotske ruke. Sonda je napravila seriju fotografija koje je NASA pretvorila u mozaik slika. Naučnici su tako prvi put mogli da se dive prostranstvu crvenog peska na Marsu.

10. KRALJEVSKO VENČANJE

Megan i Hari
Beta

Britanski princ Hari i američka glumica Megan Markl venčali su se u podne 19. maja u kapeli Svetog Djordja, u palati Vindzor. Tridesetčetvorogodišnji princ i 37-godišnja Markl upoznali su se preko zajedničkog prijatelja 2016. Markl, čija je majka Afroamerikanka, druga je razvedena Amerikanka u britanskoj kraljevskoj familiji – posle Volis Simpson zbog koje je kralj Evdard Osmi abdicirao 1936, izazvavši državnu krizu.

Hari je peti u redu za britanski tron. Par je proglasio venčanim nadbiskup Kenterberija Džastin Velbi, poglavar Anglikanske crkve, pred oko 600 zvanica medju kojima su bili kraljica Elizabeta Druga i njen suprug princ Filip i veliki broj poznatih ličnosti. Oko 2.600 zvanica bilo je na proslavi venčanja u dvorcu. Par je sada zvanično poznat pod imenom vojvoda i vojvotkinja od Saseksa.

Megan Markl su do oltara dopratili britanski prestolonaslednik, otac mladoženje princ Čarls i 10 paževa i deveruša. Venčanje je privuklo ogromnu medjunarodnu pažnju a prenos ceremonije je gledalo skoro dve milijardi ljudi u svetu. Na dan venčanja u svetu je 5.958.379 tvitova bilo posvećeno ovom kraljevskom dogadjaju, saopštila je organizacija specijalizovana za društvene mreže, Vizibrejn.

Na prvo veliko putovanje od venčanja u maju par je krenuo u oktobru. Na samom početku turneje po zemljama Pacifika, rezidencija vojvode i vojvotkinje od Saseksa saopštila je 15. oktobra da će princ Hari i Megan dobiti dete na proleće 2019.

(Izvor: Dnevno.rs)

Comments

comments