Bliski saradnik SNS-a optužen za kupovinu glasova – u Hrvatskoj?!

Dok u Srbiji traje istraga u vezi sa poslovanjem kompanije Nacionalni privredni operater, čiji je osnivač bio Branislav Švonja, tužilaštvo u Zadru je podiglo optužnicu protiv njega zbog kupovine glasova na lokalnim izborima u Hrvatskoj.

Istraga Višeg javnog tužilaštva u Beogradu protiv bivšeg vršioca dužnosti direktora Pokrajinskog fonda za pomoć izbeglicama Branislava Švonje i dalje je u toku. Švonja je uhapšen početkom marta 2017. godine zbog poslovanja firme Nacionalni privredni operater, čiji je bio osnivač.

U međuvremenu je protiv njega podneta optužnica u Hrvatskoj, gde ga sumnjiče da je organizovao dovođenje glasača iz Srbije na lokalnim izborima u Obrovcu 2017. godine, kako bi glasali po njegovim uputstvima. U Srbiji je ranije osuđivan za kupovinu glasova.

Branislav Švonja je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) prokomentarisao da je optužnica u Hrvatskoj „obična jedna sprdnja i ništa više“. Kad je reč o istrazi u Srbiji, kaže: „Tu niti je optužnica podignuta, a mislim 99 posto da neće biti podignuta“.

Na funkciji u Pokrajinskom fondu Švonja je bio od jula 2016. do neposredno nakon hapšenja, kada ga je Pokrajinska vlada smenila. Pošto nakon preuzimanja funkcije na leto 2016. nije preneo upravljačka prava sa svojih firmi Švonja i SB Company, Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da je prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i u oktobru 2017. mu izrekla meru javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.

PROČITAJTE JOŠ: ALEKSANDAR VUČIĆ JE REKORDER PO BROJU NAJAVLJENIH ATENTATA U MEDIJIMA!

Branislav Švonja došao je u problem sa zakonom upravo zbog poslovanja jedne od svojih firmi – Nacionalnog privrednog operatera. Novinari CINS-a u više navrata su pisali o tome kako je ova firma državnim ustanovama, lokalnim samoupravama, javnim i privatnim preduzećima širom Srbije prodavala podatke koji su besplatno dostupni na internetu.

Malo pre Švonje, početkom marta 2017, uhapšen je i Dušan Šaponja, bivši direktor firme. Policija je tada saopštila kako su osumnjičeni u periodu avgust 2014 – mart 2016. počinili krivično delo prevara u produženom trajanju.

Prema saopštenju policije posle Šaponjinog hapšenja, osumnjičeni su se lažno predstavljali kao predstavnici Ministarstva privrede, Ministarstva zdravlja, Narodne banke Srbije i Privredne komore Srbije. Tako su doveli u zabludu odgovorna lica 34 privredna subjekta u cilju preuzimanja navodno besplatnih primeraka USB-a sa Paketom ličnih podataka pravnih lica Republike Srbije, te ih naveli da potpišu i overe pečatom dokument o prijemu besplatnih primeraka. Osumnjičeni su zatim taj dokument, zajedno sa pretnjom tužbama, dostavljali uz fakturu, predstavljali kao ugovor i zahtevali isplatu.

Upravo ovakve informacije navodili su i raniji sagovornici CINS-a, koji su objašnjavali da su im iz Nacionalnog privrednog operatera podatke nudili besplatno, govoreći da predstavljaju institucije, a kasnije dostavljali račune. Smatrajući da su prevareni, mnogi su zbog toga protiv njih podnosili krivične prijave ili tužbe.

Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu novinarki CINS-a potvrdili su da je istraga protiv Švonje i Šaponje u toku i da traje ispitivanje svedoka.

Dušan Šaponja u razgovoru za CINS kaže da se nikada nije lažno predstavljao:

„Ja sam se predstavljao stalno sa mojim imenom, prezimenom i funkcijom u firmi Nacionalni privredni operater“.

Švonja takođe negira odgovornost: „Kakve ja veze imam (…) Nisam ja generalni direktor ili komercijalista i ako se neko lažno predstavljao nikakve veze ja nemam sa tim“.

Tokom razgovora s novinarkom Švonja je vikao i vređao, nazivajući dosadašnje tekstove CINS-a medijskim linčom, a sam CINS belosvetskim bitangama:

„Vi ste čisti neprijatelji ove države i mene lično“.

Tužbe protiv Nacionalnog privrednog operatera

Nacionalni privredni operater je učestvovao u više sudskih postupaka, ali osim što su bili tuženi zbog posla kojim su se bavili i sami su podnosili tužbe radi naplate dugovanja. Sudska praksa je bila različita – deo postupaka je završio u njihovu korist, a deo protiv njih, dok neki još nisu okončani.

Kompaniju su tako tužile Hidroelelektrana Đerdap, Grad Pirot i Zavod za udžbenike, a njihovi ugovori sa Operaterom su poništeni. Postupci JKP Infostan tehnologije Beograd i Elektromreža Srbije protiv Operatera su u toku u Privrednom sudu u Beogradu, dok se tužba Telekoma Srbije nalazi u beogradskom Privrednom apelacionom sudu, gde je u toku odlučivanje po žalbi.

Nacionalni privredni operater se pojavljuje kao tužitelj pred različitim Privrednim sudovima u Srbiji. Tako je ova firma, između ostalih, zbog neisplaćenih faktura tužila firmu Informatika Beograd.

Informatiku su tužili povodom ugovora potpisanog 23. septembra 2014, po kome im je Operater trebao isporučiti dva Paketa ličnih podataka pravnih lica Republike Srbije, po ceni od 196.000 dinara + PDV. Ugovor je bio takav da se automatski produžuje tokom tri godine, a moguće ga je bilo otkazati samo pisanim putem, između 1. i 7. januara, ali samo za tu godinu.

Privredni sud u Beogradu doneo je odluku u korist Operatera, u februaru 2016, da bi Privredni apelacioni sud preinačio tu presudu krajem 2017. godine.

Prema presudi Apelacionog suda, iz sadržine ugovora se vidi da nije sačinjen u uobičajenoj formi, nije jasno označeno da je reč o ugovoru, dok su bitni elementi, uključujući i reč „ugovor“ ispisani sitnijim slovima.

Takođe, u presudi je navedeno da se svedok Slobodan Olujić, komercijalista Operatera, „pre potpisivanja ’ugovora’ predstavljao da je iz Privredne komore Srbije, da je ranije radio u ’MUP-u’, što navodi na zaključak da je kod tužioca postojala namera da tuženog dovede u zabludu radi navođenja tuženog na zaključivanje ugovora.“

U Privrednom sudu u Novom Sadu, Operater je, između ostalih, dobio postupke protiv PU Radosno detinjstvo, JP Srbijagas i Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, dok je Hidrozavod DTD oslobođen optužbi. Tužili su i dve gradske opštine u Nišu – Crveni krst i Medijana. U slučaju prve opštine, presuđeno je u korist kompanije, dok se postupak protiv Gradske opštine Medijana nalazi u Privrednom apelacionom sudu u Beogradu.

Protiv Švonjinog nekadašnjeg saradnika i bivšeg direktora Nacionalnog privrednog operatera Dušana Šaponje Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu 2016. godine, zbog sumnje da je doveo u zabludu tadašnjeg generalnog direktora Elektromreže Srbije Nikolu Petrovića u cilju sticanja protivpravne koristi za svoju kompaniju, a postupak još nije okončan.

Dušan Šaponja u razgovoru za CINS kaže da potpis na ugovoru nije njegov već da je neko umesto njega i potpisao i razgovarao sa Petrovićem, ali da ne zna ko je to.

PROČITAJTE JOŠ: SRBI SA KOSOVA MASOVNO PRODAJU KUĆE ZBOG VUČIĆA!

Optužnica u Hrvatskoj

Opštinsko državno tužilaštvo u Zadru podiglo je optužnicu protiv Branislava Švonje nakon lokalnih izbora u Obrovcu održanih u maju 2017, zbog sumnje da je organizovao dovođenje autobusom hrvatskih građana srpske nacionalnosti sa teritorije Srbije na birališta na području Obrovca i natrag, kako bi glasali po njegovim uputama, za šta im je zauzvrat trebao platiti troškove putovanja. O tome su tih dana izveštavali i hrvatski mediji.

U optužnici se navodi da su građanima predati listići na kojima je bilo objašnjeno da bi na listi za gradonačelnika trebalo zaokružiti Stanka Mijića, dok bi na listi za gradsko veće Grada Obrovca trebalo zaokružiti Samostalnu demokratsku srpsku stranku nositelja liste Stanka Mijića. Kao dokaz, predočena je i fotografija glasačkog listića sa telefona jednog od birača, koja je služila kao potvrda da je glasao po dobijenim uputima.

Švonji je zaprećena kazna zatvora do jedne godine, uz mogućnost uslovne kazne u trajanju od četiri godine.

Švonja za CINS kaže da je pomagao na prošlim izborima, ali da sad nije. Prema njegovim rečima, on je „bio na početku sa čovekom koji je hteo organizirati taj autobus“ ali mu je on rekao da nema ni 20 ljudi. S obzirom na kapacitet autobusa koji je, kako kaže, 55-60 ljudi, odustao je od toga i neko drugi je prevezao 21 osobu.

Švonjin advokat Ive Brkić kaže da ne može davati detaljne komentare jer nije donesena presuda, ali je uvjeren kako će njegov klijent biti oslobođen: „Jer ne stavlja se njemu na teret organizacija prevoza nego se njemu stavlja na teret da bi on uticao, kupovao, pretio… radi kupovine glasova. A o tome nema niti jednog dokaza u spisu.“

Slučaj u Hrvatskoj nije prvi put da je Švonja optužen za nedozvoljene izborne radnje. Krajem 2015. godine osuđen je za kupovinu glasova na lokalnim izborima u opštini Odžaci, održanim dve godine ranije. Građanima je nudio 1.000 ili 2.000 dinara kako bi glasali za Srpsku demokratsku stranku (SDS) čiji je bio predsednik.

Ova stranka danas nije aktivna na političkoj sceni, iako se Švonja i nakon presude pojavljivao kao njen predstavnik. Tako je u februaru 2016. u Novom Sadu održana izborna skupština SDS-a, na kojoj je Švonja najavio kako će na predstojećim izborima učestvovati zajedno sa Srpskom naprednom strankom (SNS). Među zvanicama je bio i SNS-ov gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Osim privatnih poslova u kojima se zadržao, Švonja je trenutno aktivan sa svojim udruženjem Zajednica Srba Hrvatske i Bosne i Hercegovine, osnovanim 2002. godine. Redovno organizuje skupove obilazeći vojvođanske opštine zalažući se za povezivanje Srba koji dolaze iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Tako je na svojoj Fejsbuk stranici, nakon skupa 24. juna u Sečnju, Švonja između ostalog napisao: „Glavna poruka sa skupa glasi – NIKO NAS NECE SPRECITI DA SE UJEDINIMO – I U OVOJ OPSTINI, NAS NAROD CINI VECINU – USKORO MI UPRAVLJAMO OVOM OPSTINOM!“

PROČITAJTE JOŠ: OVO JE VUČIĆEV JEDINI PLAN: SVI U SRBIJI ZNAJU DA JE KOSOVO IZGUBLJENO!

(izvor: cins.rs)

Comments

comments