Borba protiv malih elektrana već daje rezultate: Energetska zajednica poslala upozorenje srpskim vlastima

Energetska zajednica, u kojoj je Srbija članica, saopštila je povodom svih rasprava o izgradnji malih hidroelektrana na Zapadnom Balkanu da suprotstavljanje lokalnog stanovništva investitori i vlasti treba da shvate veoma ozbiljno, kao i da je Sekretarijat EZ spreman da posreduje u razgovorima i zahtevima suprotstavljenih strana. EZ se u saopštenju posebno osvrnula na Srbiju od svih zemalja na Zapadnom Balkanu, uz napomenu da trenutno razmatra žalbe koje stižu upravo iz Srbije.

Još 2006. Srbija je ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu.

Srbija je Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine postavila cilj da će do 2020. proizvoditi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, pozivajući se na obavezu nastalu na osnovu Direktive Energetske zajednice.

PROČITAJTE JOŠ: POVEĆANJE PENZIJA JE LAŽ, NJIHOVA REALNA VREDNOST JE MANJA NEGO RANIJE!

Pošto struja nastala u malim hidroelektranama spada upravo u onu proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, država je godinama unazad podržavala i podsticala njihovu izgradnju, što građani plaćaju kroz račune za struju.

Uporedo s porastom izgradnje MHE rastalo je i nezadovoljstvo lokalnog stanovništva koje živi u blizini reka na kojima su izgrađene MHE ili na kojima je izgradnja u planu.

Energetska zajednica u svom saopštenju posebno ističe da njen Sekretarijat trenutno procenjuje žalbe koje se tiču malih hidroelektrana u Srbiji.

Kritike, pa čak i protesti stanovništva do sada su se uglavnom odnosili na ugrožavanje životne sredine – reka i živog sveta u njima. Ove kritike prisutne su i dalje, ne samo u Srbiji, već i širom zemalja na Zapadnom Balkanu.

Zbog toga se juče oglasila Energetska zajednica, uz upozorenje da je hidroenergija prirodan resurs koji treba iskorišćavati u razumnoj meri i u skladu s evropskim pravilima, a takođe i uz poštovanje transparentnosti, pravne sigurnosti i uz odgovornost.

„Suprotstavljanje lokalnog stanovništva izgradnji malih hidroelektrana investitori i vlasti treba da shvate veoma ozbiljno. Sekretarijat Energetske zajednice ohrabruje dijalog i spreman je da posreduje u razgovorima i zahtevima obe strane“, navodi Energetska zajednica.

PROČITAJTE JOŠ: RADOMIR NIKOLIĆ JE ZAPOSLIO SVASTIKU NA MESTU DIREKTORA JAVNOG PREDUZEĆA U KG!

Upravo zbog kritika lokalnog stanovništva, ali i nevladinih organizacija, Energetska zajednica je istakla da ukoliko postoje značajni negativni efekti na životnu sredinu – mora biti izvršena procena uticaja na životnu sredinu (na ljude, biljke, životinje, reke, vazduh, klimu, kulturno nasleđe).

„Projekat izgradnje malih hidroelektrana može biti nastavljen samo ako se uspostave mere za to da se izbegnu, umanje ili, ako je moguće, ukone glavni neželjeni efekti“, naglašava EZ.

Energetska zajedina poručuje i da je učešće javnosti sastavni i neophodni deo procedura procene uticaja na životnu sredinu, a to učešće mora biti osigurano i dokazano, i napominje da je nepoštovanje ove obaveze osnov da se ospore do sada dobijene dozvole.

„Obavezu da sprovedu ove procedure imaju državne institucije“, naglašava EZ.

U saopštenju se napominje i da će Sekretarijat što pre organizovati sastanak na kojem će prisustvovati svi relevantni akteri.

Izgradnja MHE se pretvorila u kršenje propisa

Insajder je nedavno pisao o tome da se izgradnja većine malih hidroelektrana u Srbiji pretvorila u kršenje propisa, uništavanje reka i živog sveta u njima. Posledice su takve jer država, prema istraživanju Insajdera, bez jasnog plana pokušava da ispuni cilj da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije. U obnovljive izvore energije, inače, spada energija vetra, vode, sunca, biomasa.

Međutim, u praksi najveći problem je kod izgradnje malih hidroelektrana, jer s jedne strane investitor mora da dobije 20 dozvola za izgradnju i uslove za zaštitu životne sredine, dok s druge strane biroktratske procedure su komplikovane toliko da ni nadležne inspekcije ne reaguju kada neko počne da gradi bez dozvole.

PROČITAJTE JOŠ: NEVEROVATNO: GRAD BEOGRAD OPROSTIO PRIVATNOJ FIRMI DUG OD 640 HILJADA EVRA!

Istovremeno, dok se s jedne strane, u nedostatku jasnog plana uništava životna sredina, s druge strane zarada za investitore je sigurna, jer EPS mora od njih, kao povlašćenih proizvođača „zelene energije“ da kupuje struju po daleko višim cenama od tržišne. Jedan od primera kako sistem ne funkcioniše, dok investitor gradi bez dozvole, a inspekcija objašnjava da je blagonaklona zbog komplikovanih procedura jeste izgradnja male hidroelektrane „Jovanovići“ na reci Panjici, u Zapadnoj Srbiji.

Prilog o izgradnji nelegalne male hidroelektrane na Panjici pogledajte u nastavku.

(izvor: insajder.net)

Comments

comments