BRAT ANE BRNABIĆ NIJE JEDINI PROBLEM: Evo koliko nas vlast za*ebava sa DINA karticom

Zakon prema kojem svako ko otvori račun u banci mora da ima domaću „Dinu“ kao osnovnu karticu, dok će ostale kartice „Visa“ i „Mastercard“ moći da budu dopunske, i to samo ukoliko podnesete zahtev da vam ih banka izda, stupio je na snagu u petak i podstakao brojne komentare i kritike na društvenim mrežama. Iako vam možda na prvu loptu nije jasno u čemu je problem sa „Dinom“ – uostalom, to je kartica kao i svaka druga – čim malo zagrebete površinu i odete nešto dublje od izjave Jorgovanke Tabaković, postaje jasnije da se iza čitave priče ipak krije nešto više od puke želje da se trgovcima i zanatlijama umanje troškovi.

Ali, da krenemo od početka.

PROČITAJTE JOŠ: ZA VUČIĆEV I VULINOV OBAVEZNI VOJNI ROK TREBA IZDVOJITI POLA MILIJARDE EVRA!

Kako to mislite „moram“?

Zakon koji vas obavezuje da uzmete neki proizvod, želeli vi to ili ne, mora da vas natera da se zapitate o čemu se tu zapravo radi i zašto sad ja baš MORAM da imam tu karticu ako sam navikla, na primer, na „Visu“? Pa, iz Narodne banke Srbije imaju jednostavno objašnjenje – ako želite „Visu“, jednostavno podnesite zahtev u banci da vam je izdaju kao dodatnu karticu. Iako izdavanje „Dine“ jeste besplatno (kao i izdavanje većine ostalih osnovnih kartica, inače) ako poželite da uzmete dodatnu, banka to može da vam naplati u skladu sa svojim cenovnikom, tako da ste svakako u trošku ako odlučite da ne koristite „Dinu“. I to je samo prvi u nizu „blagih“ podsticaja ljudi da koriste domaću karticu.

Za sledeće „moranje“ ćemo morati da sačekamo nekoliko meseci, ali ako se ispostavi da je trgovcima zaista dosta isplativije da primaju „Dinu“ u odnosu na ostale kartice, može veoma lako da se desi da jednostavno počnu da odbijaju primanje drugih kartica. Kako navode iz NBS, bankama i kartičkim sistemima je zabranjeno da kod trgovaca primenjuju pravilo prihvatanja svih proizvoda, što znači da trgovac može (a, ako mu se isplati, verovatno i hoće) da prihvati samo one kartice uz čije plaćanje idu i najmanji troškovi – u ovom slučaju, to je upravo domaća kartica. Naime, prema istraživanju NBS, za prosečan račun od 1.800 dinara plaćen „Dinom“ plaća se provizija od 2,18 dinara po transakciji, dok se prilikom plaćanja inostranim karticama plaćaju provizije od 8,2 do 12 dinara. Tu proviziju plaća trgovac, zbog čega se neretko i odlučuju da uopšte ne primaju kartice, a ideja je da bi smanjivanjem provizije moglo da dođe i do smanjivanja cene proizvoda, jer trgovci više neće morati da nadoknađuju taj novac – ali, iskustvo nam govori da do toga gotovo sigurno neće doći. Iskustvo nam, takođe govori, da može da se desi da na vratima lokalne radnje uskoro vidite natpis „Primamo samo ‘Dina’ karticu“.

Što se plaćanja u inostranstvu tiče, dosta je pompezno objavljeno da je sa „Dinom“ moguće plaćati u 160 zemalja sveta, ali je u gotovo svim medijima u istom pasusu navedeno i da se 97 odsto svih plaćanja karticom ipak obavlja u zemlji, a svega tri odsto u inostranstvu – što je sasvim dovoljno da vam odmah upali crveni alarm, čim se tako naglašava da retko ko uopšte plaća karticom van Srbije. Naime, plaćanje domaćom karticom u tih 160 zemalja sveta ĆE BITI MOGUĆE kada NBS i kineski kartičar China UnionPay potpišu ugovor prema kojem će našim karticama moći da se plaća na celoj mreži ovog sistema. Iako je u julu bilo najavljeno da će taj ugovor biti potpisan „u narednim danima“ za sad još uvek nema informacije da je do toga došlo, kao ni tačnog razloga zašto nije, ali verujemo da je „ovo je ipak Srbija“ sasvim dovoljno objašnjenje. U svakom slučaju, eto još jednog „moranja“ – ako u narednim danima idete u inostranstvo, moraćete da nabavite i neku od inostranih kartica koje su zapravo prihvaćene širom sveta. To će vas posavetovati i gotovo sve turističke agencije.

Sporan zakon

Od samog starta je sada već čuveni Član 9 Zakona o međubankarskim naknadama izazvao puno buke u bankarskim krugovima, jer podrazumeva da svaki korisnik tekućeg računa mora da ima platnu karticu čije se transakcije realizuju u domaćim okvirima, što zvuči kao previše komplikovan način da se kaže „svi ćemo morati da imamo ‘Dinu'“ jer je to trenutno jedina kartica koja ispunjava uslove, tačnije jedina kartica za koju se obrada obavlja u Srbiji. Problem je pre svega izbio oko činjenice da se taj član zakona prvi put pojavio 22. maja 2018. godine, kada je predlog zakona stigao u Skupštinu, a nije se nalazio u prethodnom nacrtu koji je predstavljen u javnoj raspravi. Ne samo da sporni član nije prošao javnu raspravu, već nije prošao ni Komisiju za zaštitu konkurencije, a sudeći po tome kolika se prednost daje „Dini“ u odnosu na druge kartice – i te kako je morao da dobije odobrenje ove komisije.

PROČITAJTE JOŠ: BOLESNO: GAZDA NAPREDNJAKA JOŠ JEDNOM REKAO SRBIMA DA SU KUKAVICE

Kako piše Istinomer, Evropska komisija trenutno razmatra da li je ovaj zakon usklađen sa relevantnim zakonodavstvom Evropske unije, posebno po pitanju toga da li će izdavanje besplatne „Dine“ ugroziti konkurenciju – budući da je do sada nacionalna kartica imala 13 odsto tržišnog učešća, a od sada će je imati 100 odsto ljudi koji imaju tekući račun u bilo kojoj banci.

Bratska posla

Ono što je, ipak, diglo ubedljivo najviše buke na društvenim mrežama jeste podatak da je jedna od kompanija koje će najviše profitirati od povećanog broja „Dina“ kartica „Čip kard“, iza koje stoji kompanija „Aseko“, a ako vam ime te kompanije zvuči nekako poznato, onda ste verovatno ispratili pisanje medija da je to filma u kojoj je jedan od direktora Igor Brnabić, brat premijerke Ane Brnabić. U pitanju je jedna od vodećih IT kompanija u Srbiji, a javnost su ranije uznemirili podaci do kojih je KRIK došao o tome kako je „Aseko“ prethodnih godina dobila nekoliko desetina javnih nabavki kod više različitih ministarstava, institucija i javnih preduzeća.

„Čip kard“ je jedan od nekoliko procesora koji rade sa svim karticama, pa tako i sa „Dinom“, koji će definitivno imati koristi u celoj ovoj priči. Prema informacijama dostupnim na njihovom sajtu, „Čip kard“ sarađuje sa OTP Bankom, Poštanskom štedionicom, Direktnom bankom (bivša Findomestik), Telenor bankom, Jubmes bankom i Halkbankom (bivša Čačanska banka), ali nije jasno koje usluge koriste ove banke i kada je spisak poslednji put ažuriran. NOIZZ je pokušao da dobije informacije od „Čip karda“, ali nam je rečeno da čovek koji može da nam odgovori nije trenutno u kancelariji. U svakom slučaju, onaj procesor koji bude obrađivao najveći broj kartica, tačnije koji sarađuje sa najvećim bankama, ujedno će i imati najviše koristi u ovoj čitavoj priči, a da li je slučajnost što se firma Igora Brnabića još jednom nalazi na onoj strani koja će zaraditi pare od države – to ostaje na vama da odlučite.

I tako smo došli do toga da mi moramo da poštujemo sporan zakon od kog će mnogo koristi imati premijerkin brat. Sad bi možda ovde trebalo da se napravi neki zaključak, pa da napišemo kako je ovo inicijalno bila dobra ideja – jer, em će trgovci imati manje namete, em će konkurencija morati da smanji cenu svojih usluga, em će se novac slivati u budžet – ali je, nažalost, prerasla u još jednu krajnje sumnjivu radnju i kako bi možda narod reagovao mnogo blagonaklonije na ovakve stvari da već nije navikao na to da se ništa u suštini ni ne radi za njegovo dobro, već je uvek tu nečiji brat (ili nečija tetka)… Ali, sve nam nešto više liči da bi ovde umesto zaključka bilo pametnije da prosto pozovemo i premijerku i predsednika i sve ostale čije se porodice bogate na račun države da nam jednostavno proslede bankovne račune svoje braće pa da im lepo direktno uplatimo pare, umesto što nas ovako zavlače „za naše dobro“.

PROČITAJTE JOŠ: NIČIĆ NE STAJE: OBJAVIO SPISAK I ISPROZIVAO LJUDE KOJI NEĆE DA ROBUJU U ZAJEČARU!

(izvor: noizz.rs/Ljubica Krstić)

Comments

comments