Brojke i Fiskalni savet demantuju Malog: Penzije mogu i da padaju!

Nova polemika između Vlade Srbije i Fiskalnog saveta vodi se oko načina redovnog povećanja penzija u budućnosti. Fiskalni savet pozdravlja odluku Vlade da ukine zakon o privremenom smanjenju penzija, ali negativno ocenjuje to što će, umesto po formuli, o budućim povećanjima ili smanjenjima odlučivati Vlada. Dok ministar finansija Siniša Mali poručuje da nema razloga za brigu i da će penzije biti sve veće, Fiskalni savet praktično upozorava da nema garancije da neće biti manje.

Fiskalni savet je još prilikom usvajanja budžeta za 2018. upozoravao da je neophodno ukinuti Zakon o privremenom smanjenju penzija jer je postignuta stabilnost budžeta. Taj Zakon bi trebalo da se ukine tek sada, sa donošenjem novih zakonskih rešenja koja uređuju ovu oblast. Međutim, Vlada uz ukidanje ovog Zakona, što Fiskalni savet pozdravlja, predlaže i nova rešenja kada je reč o usklađivanju penzija, odnosno njihovom redovnom povećanju.

PROČITAJTE JOŠ: PINK EMITUJE JEDAN GORI RIJALITI OD ZADRUGE, A TO JE 24 ČASA SA ALEKSANDROM VUČIĆEM

Penzije su se do uvođenja vanrednih mera smanjenja penzija 2014. godine, usklađivale sa inflacijom, odnosno rastom cena i sa privrednim rastom cele zemlje. Odluku o povećanjima ubuduće će, prema predloženim izmenama, donositi Vlada ali ne po unapred utvrđenoj formuli već u skladu sa procenom iz godine u godinu.

Ministra finansija Siniša Mali izjavio je sinoć na RTS-u da će se penzije usklađivati u skladu sa rezultatima u budžetu, a da to znači samo da će već od oktobra penzije biti sve veće.

“Sve veće i veće, nikada veće, u odnosu na rezultate u budžetu će biti i povećanje penzija”, rekao je Siniša Mali ali nije direktno odgovorio na pitanje da li će Vlada usvojiti preporuku Fiskalnog saveta da se buduća povećanja obračunavaju kao i ranije – po formuli i prethodno utvrđenim i poznatim procentima rasta inflacije i privrednog rasta.

“Samo neka niko ne brine. Vlada se pokazala da donosi, ne političke odluke, već ekonomske odluke. I nema razloga da se penzije ne povećavaju i više od neke indeksacije, ukoliko rezultati ostvareni prevashodno u privredi to omogućavaju”, rekao je ministar.

Sa druge strane, Fiskalni savet upozorava da bi ukidanje formule za redovno usklađivanje penzija ugrozilo predvidljivost koja karakteriše evropske penzijske sisteme, čime bi se penzijski sistem Srbije degradirao na nivo najnestabilnijih sistema u zemljama Severne Afrike i Bliskog Istok.

„Predlogom zakona de facto se ukida formula za usklađivanje penzija i Vladi se daje diskreciono pravo da odlučuje o usklađivanju penzija. Dominantna evropska praksa je da se penzije usklađuju prema formuli koja predstavlja neku kombinaciju kretanja cena, kretanja zarada i privrednog rasta. Ovo je takođe ustaljena praksa i u Srbiji tokom prethodnih decenija“, navodi se, između ostalog, u oceni Fiskalnog saveta koju je ova nezavisna državna institucija juče dostavila Skupštini.

Na pitanje da li to znači da je moguće da penzije budu i manje ukoliko Vlada proceni da nisu postignuti očekivani rezultati u budžetu, u Fiskalnom savetu za Insajder kažu da je suština u tome da nema nikakvih garancija, što znači da bi penzije mogle biti i manje.

Bez formule, druga krajnost bi bila nerealno povećanje penzija iz populističkih razloga.

PROČITAJTE JOŠ: NAPREDNJACI POSTAVILI KONOBARA I SAOBRAĆAJNOG TEHNIČARA NA ČELO USTANOVA KULTURE

Fiskalni savet i Vlada – dijametralno suprotno

Ovo nije prvi put da Vlada i Fiskalni savet iznose dijametralno suprotne stavove o važnim pitanjima, kao ni da Vlada osporava ocene i predloge Fiskalnog saveta.

Kritika budžeta za 2018, analiza finansija lokalnih samouprava, stanje javnog duga Grada Beograda – ovo su samo neke od analiza Fiskalnog saveta koje je Vlada osporavala, pa su čak predstavnici vlasti u parlamentu postavljali pitanje stručnosti i legitimosti članova tog tela.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je ranije u Intervjuu za Insajder da se sa tim susreću od osnivanja ali se svaki put pokazalo da su u pravu.

„Razlog sa smanjenje penzija je bila potencijalna kriza javnih finansija i javnog duga. Sada sa 2018. bužet je uravnotežen, dug počinje da pada, plate i penzije se povećavaju. Zato nema razloga da se i dalje drži taj privremeni zakon. I to je naišlo na kritike na Odboru za finansije. Slična stvar je bila i 2012. kada smo mi napravili predlog fiskalne konsolidacije koji je sadržao meru zamrzavanja plata i penzija. To je tada naišlo na burne reakcije tadašnjeg premijera. I on je slično kao i sada u Odboru za finansije poručio Fiskalnom savetu da se kandiduje na izborima i onda predlaže takve mere. Međutim, 2014. novi premijer Aleksandar Vučić, morao je ne samo da zamrzne plate i penzije već i da ih smanji da bi konsolidacija uspela“, rekao je Petrović.

Dokle ide osporavanje Fiskalnog saveta najbolje pokazuje polemika sa bivšim gradonačelnikom Beograda, a sada ministrom finansija Sinišom Malim. Kako bi svoj uspeh prikazao što većim, Siniša Mali je tvrdio da je prethodna gradska vlast ostavila dug od oko 1,2 milijarde evra dok su Fiskalni savet I tadašnji ministar finansija Dušan Vujović osporavali računicu tadašnjeg gradonačelnika pozivajući se na međunarodno priznatu formulu za obračun duga prema kojoj je dug Beograda bio čak tri puta manji.

Predsednik Fiskalnog saveta je tada za Insajder izračunao da bi po formuli tadašnjeg gradonačelnika, a sada ministra finansija, dug države bio čak 105 odsto bruto domaćeg proizvoda, što bi praktično značilo da je država bankrotirala.

PROČITAJTE JOŠ: BLATOIDI NASTAVLJAJU HAJKU NA SEGEJA: IZMISLILI DA JE PRONEVEREN NOVAC ZA PETRINO LEČENJE!

(izvor: insajder.net)

Comments

comments