Budžet za 2019. godinu: manjak razvoja, višak bahatosti

Farsa zvana „ekonomija zlatnog doba“ nastavljena je i u tekstu predloga budžeta za 2019. godinu. Na većini od 1.200 stranica ovog dokumenta prikazana je preraspodela novca poreskih obveznika prema aršinima vlasti i zarad njenog očuvanja, a samo pojedini delovi liče na odgovorno vođenje države.

Već viđeno, uz dodatnu dozu bahatosti prema stručnoj javnosti, narodnim poslanicima, građanima. O poštovanju zakonske procedure da i ne govorimo. Umesto do 1. novembra, kako propisuje Zakon o budžetskom sistemu, petu godinu zaredom Vlada Predlog zakona o budžetu dostavlja Skupštini sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja, ostavljajući tako poslanicima, umesto zakonskih 45, svega dvadesetak dana za razmatranje hiljada stranica glavnog teksta, obrazloženja i pratećih zakona.

PROČITAJTE JOŠ: O2 I PRVA SU SADA I ZVANIČNO U VLASNIŠTVU SRĐANA MILOVANOVIĆA, BRATA UTICAJNOG SNS-OVCA!

To su radili i „žuti“, jedina je odbrana naprednjaka na ovu vrstu kritike. I to je tačno, s tim što su naprednjaci ovakvu praksu toliko „usavršili“ da žuća ne može biti. Sem nametanja objedinjene rasprave o budžetu i desetinama pratećih zakona, kao i limitiranja vremena za raspravu, vladajuća koalicija dodatno obesmišljava diskusiju podnošenjem gomile idiotskih amandmana, čime se prostor za argumentovanu parlamentarnu raspravu o Vladinim predlozima svodi na minimum. Bez odjeka ostaju upozorenja nevladinih organizacija, kao što je „Transparentnost Srbija“, da smo zbog kašnjenja u donošenju ključnih budžetskih dokumenata u poslednjem istraživanju „Indeks otvorenosti budžeta“ zauzeli 62. mesto od 115 zemalja, sa svega 43 od 100 mogućih poena. Umesto objave ovakvih informacija, provladini mediji uveliko su hvalili budžet i pre nego što je objavljen na internet stranici Vlade, pompezno ističući da je budžet „razvojni“, „usmeren na poboljšanje kvaliteta života građana i ulaganja u kapitalne projekte“. Nažalost, istina je sasvim drugačija.

Metodološka i druga muljanja

Iako je javni dug od 2012. do danas povećan sa 15 na preko 24 milijarde evra, naprednjačka vlast obožava da se hvali kako je spasla državu od bankrota i značajno smanjila učešće javnog duga u BDP-u. Da bi to dokazali, koriste se razne metodološke smicalice i statistička muljanja.

Razvoj preko nišana

Ubedljivo najveće povećanje budžeta od 35 odsto predviđeno je za sektor odbrane, dok je sektor unutrašnje bezbednosti (policija i BIA) sa povećanjem od 13,9 odsto na petom mestu. Visoko drugo, treće i četvrto mesto, sa povećanjima od 24,7, 17,3 i 16 odsto, zauzimaju sektori turizma, poljoprivrede i zaštite životne sredine. No, za razliku od poljoprivrede, gde povećanje od oko 64 miliona evra svakako nije beznačajno, povećanja u sektorima turizma i ekologije, zbog dugogodišnjih nedovoljnih ulaganja u ove oblasti, u apsolutnom iznosu su vrlo mala – u oba slučaja ispod deset miliona evra. Zbirno povećanje budžeta u pet važnih sektora – zdravstvu, ekologiji, turizmu, kulturi i pravosuđu – jedva je jednako sredstvima predviđenim za putovanja službenika Vlade koja iznose 4,4 milijarde dinara ili 37 miliona evra.

Smanjenje budžeta planirano je u dva slučaja – kod Ministarstva za evropske integracije za 10,5 odsto i kod Ministarstva rada za čak 17,6 odsto (oko 188 miliona evra). Pogrešno tumačeći ovaj podatak, pojedini mediji požurili su da konstatuju kako je povećanje budžeta u bezbednosnom sektoru kompenzovano smanjenjem sredstava za socijalnu zaštitu. Srećom, to nije tačno. U pitanju je samo metodološka promena čija je posledica da su transferi Fondu PIO, namenjeni za pokrivanje nedostajućih sredstava za isplatu penzija, a koji su do sada knjiženi na razdelu Ministarstva rada, ovog puta knjiženi na razdelu Ministarstva finansija. Što se tiče socijalne zaštite, sredstva za tu namenu su manje-više ostala na nivou iz 2018, a dobar deo nevelikog povećanja „poješće“ povećanje plata zaposlenih u ovoj oblasti.

PROČITAJTE JOŠ: RADOIČIĆ BIO OPTUŽEN ZA KIDNAPOVANJE, ALI JE SVEDOK POSLEDNJEG DANA SUĐENJA PROMENIO ISKAZ!

Sama činjenica da socijala nije na listi prioriteta Vlade, a da će vojska i policija dobiti skoro 300 miliona evra više, dovoljno ubedljivo govori koliko je budžet „razvojni“ i koliko je „usmeren na poboljšanje kvaliteta života građana“. Umesto za investicije u infrastrukturu, novac poreskih obveznika opet će ići na subvencionisanje stranih investitora, i to u iznosu od 15 milijardi dinara (126 miliona evra), što je 21 milion evra više nego u 2018. Umesto za zaštitu životne sredine, gde je stanje alarmantno (zbog činjenice da je Srbija najzagađenija evropska država, Fiskalni savet je nedavno predložio da se u ovu oblast što hitnije uloži najmanje 100 miliona evra), povećanje kapitalnih izdvajanja već drugu godinu zaredom velikim delom odnosi se na kupovinu opreme za vojsku i policiju.

A koliko su vojska i policija važni za naprednjačku vlast, pokazuju i podaci o zaradama. U analizi Fiskalnog saveta piše da će nakon predviđenih povećanja u 2019. zaposleni u sektoru bezbednosti biti ubedljivo najplaćeniji u državnom sektoru. Tako će zaposleni u MUP-u u proseku primati 78.000 dinara, što je za oko 30 odsto više od proseka u prosveti i zdravstvu i skoro 40 odsto više od prosečnih primanja zaposlenih u državnoj administraciji, dok će prosek zaposlenih u Ministarstvu odbrane iznositi 68.000 dinara, što je za šest odsto više nego u obrazovanju i 13 odsto više nego u zdravstvu. Takvi odnosi između zarada u vojsci i policiji i zaposlenih u drugim državnim institucijama ne postoje ni u jednoj od uporedivih država, konstatuje Fiskalni savet.

PROČITAJTE JOŠ: ZORANA: VUČIĆ NIJE STRUČAN, ODUSTAJEMO OD RUŠENJA BRDA!

(izvor: beogradski-glas.rs / Branislav Krivokapić)

Comments

comments