Da li se sprema Balkansko proleće?

Protestima u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Bosni zajedničko je to što energija i zamajac ne dolaze od opozicije već iz društva, a heterogene pokrete na okupu drže autoritarne vođe koje već godinama dominiraju političkom scenom i demonstrante povezuje samo želja da omražene moćnike oteraju sa vlasti, ocenio je Noje cirher cajtung (NZZ) u analizi „Da li se sprema Balkansko proleće“.

Kako danas prenosi Dojče vele (Deutsche Welle), raniji dugogodišnji dopisnik lista iz Beograda, Andreas Ernst u analizi navodi da su konkretni povodi za proteste u ovim zemljama različiti, ali da svi ovi protesti imaju sličnosti.

PROČITAJTE JOŠ: MARINIKA PORUČILA VUČIĆU: AKO SE PLAŠIŠ MUŠKARACA – HAJDE NA DUEL SA MNOM!

„Zamajac i energija ne dolaze od opozicionih partija već iz društva koje se u demonstracijama pojavljuje kao ‘građansko društvo’. Neprijateljski simbol koji drži heterogene pokrete na okupu su autoritarne vođe koje u ovim zemljama već godinama dominiraju političkom scenom. Demonstrante malo šta povezuje osim želje da oteraju sa vlasti omražene moćnike“, piše Ernst.

Autor primećuje da demonstranti ne veruju etabliranim opozicionim snagama te da su protesti iznedrili nove figure bez političkog iskustva, ali sa harizmom. U Banjaluci je to bio Davor Dragičević, otac pokojnog Davida, dok je u Srbiji to glumac Sergej Trifunović.

„Gotovo je isključena mogućnost da oni iz raznobojnog protesta mogu da organizuju probojne pokrete: Dragičević i Trifunović su naposletku simbolične figure protesta, a ne njihove vođe. Njima nedostaje ideološke kreativnosti i organizatorskih sposobnosti – ili, ukratko: volja za moć“, ističe se u analizi.

PROČITAJTE JOŠ: INCIDENT NAKON PROTESTA: POLICIJA LEGITIMISALA ZBOG NALEPNICA!

Hrana za frustraciju je u svim zemljama vrlo slična i ima ekonomske i političke komponente, piše NZZ i dodaje da privreda stagnira pri visokoj nezaposlenosti, stručna radna snaga masovno emigrira, dok je politički sistem nominalno demokratski, ali nedostaju kontrolni mehanizmi koji čine liberalnu demokratiju, a izvršna vlast odlučuje o svemu, otelotvorena u autokratama Vučiću, Rami, Đukanoviću i Dodiku.

Parlamenti aminuju njihove odluke, pravosuđe se ne usuđuje na nezavisnost. Većina medija izveštava niz dlaku vlasti. Izbori su u tim uslovima puki plebisciti kojima vođe periodično legitimišu svoju moć, dodaje se u analizi.

Autor analizu za NZZ zaključuje „zbunjenošću“ Evropske unije protestima.

Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič je početkom sedmice negirala da je u pitanju Balkansko proleće jer protesti navodno imaju sasvim različite karakteristike. „I kao i uvek kada stvari loše stoje na Zapadnom Balkanu“, dodaje Ernst, „portparolka je posegnula za mantrom EU da region ima ‘jasnu evropsku perspektivu’ samo ako se dalje reformiše“.

PROČITAJTE JOŠ: BUDUĆNOST PROTESTA – DA LI UPADAMO U RUTINU?

(izvor: danas.rs)

Comments

comments