Država će priznati hiljadu lažnih doktorata?!

Samo godinu dana nakon što je Zakon o visokom obrazovanju usvojen u parlamentu po hitnoj proceduri i bez rasprave, Ministarstvo prosvete najavljuje njegove izmene. Zahvaljujući tome biće priznato, kako se procenjuje, oko hiljadu spornih doktorata, stečenih na fakultetima koji nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih i doktorskih studija. I dok država tvrdi da time izlazi u susret studentima, stučna javnost ocenjuje da se briga za studente čita kao briga za interese vlasnika pojedinih fakulteta.

Da će se definitivno ići na izmene Zakona o visokom obrazovanju, koji je stupio na snagu oktobra 2017. godine, iz Ministarstva prosvete potvrdili su pre nekoliko dana. Glavna novina biće priznavanje osporenih doktorata stečenih na fakultetima koji u momentu izdavanja diploma nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih, odnosno doktorskih studija. Pritom, nije samo sporno to što su neki fakulteti “štancovali” diplome iako nisu bili akredotovani, već što su na taj način školovali sopstveni kadar, koji bi trebalo da predaje novim generacijama studenata.

Protiv toga se pobunila Komisija za akreditaciju u starom sazivu, koja nije uvažila programe čiji su profesori doktorirali na neakreditovanim fakultetima. Međutim, Ministarstvo se držalo stava da se sporne diplome mogu smatrati validnim ukoliko su ih izdali fakulteti koji nisu imali saglasnost univerziteta za nastavni plan magistarskih studija.

PROČITAJTE JOŠ: (FOTO): PONIŽAVAJUĆA SLIKA SRBIJE: NEPREGLEDNI REDOVI ZA PALMINU MILOSTINJU U JAGODINI

Nekoliko meseci kasnije, Ministarstvo prosvete odlučilo je da taj problem reši jednostavnom izmenom zakona, gde suštinski kažu – sve je u redu. Ministar Mladen Šarčević izjavio je nedavno da je reč o administrativnom problemu i da dozvolu za izvođenje magistarskih studija u to vreme “osim privatnih nisu imali ni brojni državni fakulteti”.

Tanjug 20. avgust 2018. godine
„Dobili smo rezultat koji je poražavajuć. Više desetina fakulteta to nije radilo (podnelo zahtev za dobijanje dozvole, prim. Istinomera) – i državnih čak više u to vreme. I sad bi trebalo onda da idete na selektivnu pravdu“, rekao je Šarčević.

Dodao je i da su fakulteti, na kojima su radili profesori sa takvim doktorskim diplomama, od komisije dva puta dobili akreditaciju i da je tek u trećem krugu akreditacije tim profesorima osporen doktorat. Prema njegovim rečima, na taj način u sumnju se dovodi “desetak hiljada diploma” svih nivoa studija.

Istog dana na sajtu Ministarstva prosvete motiv za izmenu Zakona o visokom obrazovanju obrazložen je ovako:

“Kako bi se zaštitio veliki broj savesnih studenata koji su stekli visoko obrazovanje na visokoškolskim ustanovama na kojima rade nastavnici sa tzv. osporenim diplomama, lica koja su stekla doktorske diplome na renomiranim državnim fakultetima koji takođe nemaju odgovarajuću saglasnost za magistarske studije, kao i nastavnici čija se akademska karijera na ovaj način ugrožava, Ministarstvo je predložilo odgovarajuću dopunu Zakona o visokom obrazovanju, koja odražava ranije zauzeti stav po ovom pitanju.”

“Kao kada bi u mesari prodavali i diplome”

Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik sa Instituta za fiziku i bivši pomoćnik ministra prosvete, objašnjava, međutim, da je ovo samo jedna u nizu promena Zakona u visokom obrazovanju, koja je posledica “izlaženja u susret pojedinim interesnim grupacijama”.

“To je, da ilustrujem, kao kada bi neko u mesari okačio reklamu da prodaje diplome uz meso i onda nekoga prevari. Tog ko je prevaren ne može država da zaštiti tako što će da izađe u susret i ovome ko ga je prevario i da kaže – ‘To je to, u redu’. Ali da ne banalizujem. To je kao da neko otvori lažnu visokoškolsku ustanovu, koja nije akreditovana. Činjenica je da su tu neki studenti verovatno izmanipulisni i prevareni, ali nije rešenje tako što će država reći – ‘sve je to bilo u redu’. To je izlaženje u susret ustanovama koje su radile bez akreditacije”, kaže Šuvakov za Istinomer.

Prema njegovim rečima, ustanove koje su radile bez akreditacije na taj način su i same proizvodile kadar koji je posle radio kod njih.

Ministar Šarčević rekao je i da je izmene Zakona o visokom obrazovanju jednoglasno usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) na poslednjoj sednici, te da je to “način da se izbegnu tužbe”.

PROČITAJTE JOŠ: SNS-OVA BORBA ZA NATALITET: SMANJENE PLATE PORODILJAMA!

Izmene zakona na dnevnom redu u poslednjem trenutku

Za izmene zakona glasalo je svih 14 prisutnih članova Nacionalnog saveta, potvrdio je za Istinomer član tog tela, prof. dr Branko Kovačević, ali je rekao i da su one ubačene na dnevni red pred samu sednicu.

NSVO, inače, po zakonu treba da ima 17 članova, koje imenuje Vlada Srbije, ali trenutno, ima 16, jer jedan kandidat sa Univerziteta u Kragujevcu, kog je predložila Konferencija univerziteta Srbije (KONUS), nije prošao izbor. Podsetimo, Zakonom o visokom obrazovanju od prošle godine, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, praktično je izgubio svoju nezavisnost. Tada je, naime, broj članova NSVO smanjen za četiri (sa 21 na 17), i to tako da Vlada i Privredna komora u njemu imaju većinu (ukupno devet članova), dok osam članova predlaže struka (Konferencija univerziteta i Konferencija akademija i visokih škola). Takođe, članove saveta sada imenuje Vlada Srbije, a ranije ih je imenovala Skupština sa liste koju je po javnom pozivu predlagao KONUS i manjim delom Vlada.

Kovačević, međutim, negira da je u grupi fakulteta koji su izdavali sporne doktorate, bilo i državnih i objašnjava da njima nije ni bila potrebna dozvola za rad, odnosno da su je imali automatski samom činjenicom da već 50 godina imaju magistarske studije.
“Ne radi se o tome da li doktorat valja ili ne valja, nije Nacionalni savet vlastan da o tome priča. O tome priča stručna komisija koja je svoj autoritet stavila na kocku i, ako nešto ne valja, doktorat treba da poništi onaj ko ga je dao, a ne Nacionalni savet. Radi se o tome da je postojao jedan pravni vakuum, to je bila tranzicija, svi su imali privremeno rešenje dok se ne završi akreditacija. I sve državne škole, koje postoje 50 i više godina, su to prošle. Problem je u privatnim školama koje su mlade. Trebalo je da i one imaju neku dozvolu za rad za postdiplomske studije, ne samo za osnovne. Na nekim programima su imali, na nekima nisu. Zašto nisu imali? Pa, verovatno nisu tražili, a zašto ih država nije opominjala da traže, ni to ne znam. Taj pravni vakuum je mogao da reši samo onaj ko je celu zavrzlamu napravio, a to je država”, kaže Kovačević.

Uticaj (i) vlasnika spornih diploma?

Da li je ovakvo rešenje države dobro ili ne, odnosno da li država priznavanjem osporenih doktorata izlazi u susret studentima, kao što tvrdi Ministarstvo prosvete, ili pojedinim privatnim fakultetima, ni ostali sagovornici Istinomera nemaju dilemu.

Prof. dr Miodrag Popović, bivši dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smatra da je pre reč o brizi za određen broj ustanova, koje su proizvodile doktorate bez odgovarajućih kvalifikacija i dozvola.

“One bi, a ne Ministarstvo, bile izložene tužbama za naknadu štete od strane doktoranata čije su diplome osporene. Zakon iz 2005, kao i svi prethodni zakoni su jasni. Niko nije mogao da izdaje diplome ako nije imao rešenje o ispunjenosti kadrovskih i prostornih uslova. Ta rešenja su izdavana za svaki nivo studija. Čak je postojao i pravilnik šta mora da bude zadovoljeno. Rešenja su dobijali fakulteti, a ne univerziteti, jer su oni bili nosioci nastavnog plana i programa. Da je ovo što tvrdim tačno, pokazuju i obaveštenja koje je Ministarstvo povremeno stavljalo na svoj sajt, u kome je eksplicitno napisano koja ustanova ima koje dozvole. Dakle, studenti su mogli da provere šta upisuju. Takođe, moguće je da izvestan broj pojedinaca, koji imaju ovakve diplome, imaju uticaj na donošenje odluka u Ministarstvu. Na nedavnom konkursu za članove nove Komisije za akreditaciju primećeno je nekoliko lica koje imaju osporene diplome, kao i lica koja su potpisivala takve diplome”, kaže prof. Popović za Istinomer.

„Kvazikadar za važna mesta“

Akademik Dušan Teodorović još je oštriji u kritici. Smatra da se na ovaj način prozvodi “kvazikadar koji će da ima formalne kvalifikacije i koji će da zaposedne važna mesta u srpskom društvu”.

”Prva Akreditaciona komisija, čiji sam bio član do početka 2011. godine je konstituisana u junu 2006. godine. Hoću da kažem da je akreditacije itekako bilo u godinama kada su sticani sporni doktorati. Ne postoji briga o studentima. Postoji isključivi interes nekih grupa i pojedinaca da se dobije i zadrži doktorska titula. U pokušaju da nekako reše problem novodoktora, Ministarstvo i vladajuća partija pribegavaju za njih spasonosnom rešenju. ‘Dosetili’ su se da Skupština Srbije proglasi da je sve u redu i da su doktorati pravno valjani”, kaže Teodorović za Istinomer.

Na pitanje da li izmene zakona eventualno imaju veze sa Muamerom Zukorlićem, narodnim poslanikom i osnivačem Univerziteta u Novom Pazaru, čiji su studijski programi imali probema sa akreditacijom, Šuvakov odgovara:

“Mislim da to nije jedina interesna grupacija, ali siguran sam da je i njegov univerzitet zadovoljan ovim rešenjem.”

Podsetimo da je zahvaljujući upravo amandmanima Muamera Zukorlića na Zakon o visokom obrazovanju, koji je usvojen u septembru prošle godine, Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo prosvete, dobilo presudnu moć u regulatornim telima odgovornim za obezbeđivanje kvaliteta visokog obrazovanja, o čemu je Istinomer pisao. Kao i u slučaju Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i u Nacionalnom akreditacionom telu, koje je zamenilo nekadašnju Komisiju za akreditaciju, predstavnici vlasti imaju odlučujuću reč. Naime, u Upravni odbor Nacionalnog akreditacionog tela sada ulazi samo jedan član na predlog Konferencije univerziteta Srbije i jedan iz sastava Visokih škola, dok čak pet članova predlažu Ministarstvo i Privredna komora (tri plus dva).

Ovaj zakon prošle godine je praktično usvojen u “tišini”, jer su poslanici imali ukupno 10 sati za raspravu o amandmanima na dva zakona – o visokom obrazovanju i o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pa zbog velikog broja prijavljenih amandmana, paradoksalno rasprave nije ni bilo. To je bio jedan od prvih slučajeva, koji su sada već postali uobičajeni, da vladajuća većina masovno podnosi amandmane (oko 1.200 u ovom slučaju), kojima ne predlaže nikakve izmene, već zapravo izgrava sistem i “jede vreme” za raspravu. Zakon je potom očekivano usvojen 27. septembra, glasovima 134 poslanika.

Ignoriše se mišljenje struke

Već 6. novembra su Konferencija univerziteta Srbije, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Srpska akademija nauka i umetnosti uputili pismo Ministarstvu prosvete i premijerki Ani Brnabić u kom su zatražili izmenu Zakona o visokom obrazovanju ili donošenje novog zakona, jer, kako su naveli, smanjuje dostignute standarde autonomije. Nakon toga, više od 1.200 univerzitetskih profesora i istraživača sa instituta, potpisalo je peticiju, kojom su tražili da se obustavi primena zakona.

Nikakav odgovor nismo dobili ni sa jedne adrese, podseća Šuvakov i ističe da to samo znači da država u potpunosti ignoriše mišljenje struke.

PROČITAJTE JOŠ: „LJUDSKIM ŽIVOTIMA JE PLAĆENA CENA NEODGOVORNE GRADSKE VLASTI“!

(izvor: istinomer.rs)

Comments

comments