Dušan „ugradnja“ Bajatović: Koliko fantomskih firmi ima ovaj čovek?

Firma koja je u Srbiji osnovana radi izgradnje transnacionalnog gasovoda Južni tok nedavno je promenila ime. Projekat koji je nazivan poslom veka, ne postoji već pune tri godine, ali kompanija u kojoj rukovodeću poziciju ima Dušan Bajatović nastavlja da radi, a da ne postoje garancije da će ova firma u budućnosti imati neku svrhu. Činjenica je da u Srbiji još od 90-tih postoje rusko-srpske firme osnovane zbog iste delatnosti, koje i danas postoje a da nije jasno zbog čega.

Dušan Bajatović više puta je naglasio da će stara firma samo preuzeti poslove na novom projektu – takođe gasovodu, ali koji je sada nazvan Turski tok. Trasa novog projekta magistralnog gasovoda Turski tok još nije utvrđena i, bar za sada, nema nikakvih garancija da će u dogledno vreme početi da se gradi. O tome će odlučiti ruski državni gigant Gasprom, koji stoji iza i ovog projekta i ideje. Zeleno svetlo za ceo projekat mora da stigne i iz Brisela, koji je praktično stopirao izgradnju gasovoda Južni tok.

Srbija se u projekat izgradnje transnacionalnog gasovoda uključila 2009. kada je sa Gaspromom osnovala firmu u Švajcarskoj pod nazivom South Stream Serbia (Južni tok Srbija). Vlasnici firme koja se još vodi kao aktivna su preko svojih firmi države Rusija – 51 odsto i Srbija – 49 odsto. Firma iz Švajcarske osnovala je zatim ćerku firmu u Srbiji istog naziva, koja je sada promenila ime u Gastrans.

U napomenama finansijskog izveštaja firme koja je promenila ime iz Južni tok u Gastrans stoji da će firma „nastaviti sa radom u predvidivoj budućnosti“, da je „rukovodstvo krajnjeg entiteta je 1. decembra 2014. godine donelo odluku o otkazivanju projekta Južni tok i izgradnji alternativnog gasovoda“, a zatim se navodi:

„U trenutku finalizovanja finansijskih izveštaja ne može se proceniti sa bilo kakvim stepenom izvesnosti datum početka izgradnje alternativnih gasovoda… U toku prve polovine 2017. rukovodstvo krajnjeg matičnog društva preduzelo je mere i sprovelo neohodne pripremne radnje u cilju započinjanja polaganja cevi u okvriu crnomorske deonice alternativnog projekta Turski tok“.

Uz napomenu da je odmah pošto je ruska strana odustala od izgradnje Južnog toka krenula racionalizacija poslovanja u srpskoj firmi osnovanoj za tu namenu, kao razlog daljeg postojanja firme se navodi i to da je Međudržavni sporazum između vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede „i dalje na snazi u nepromenjenom izvornom obliku“.

Ovo međutim niti je jedini sličan sporazum niti je Južni tok jedina zajednička, rusko–srpska firma, osnovana zbog sličnih namena.

Od gradnje do ugradnje

Firma Progresgas trejding u kojoj vlasništvo po pola dele javno preduzeće Srbijagas i ruske firme osnovana je još 90-tih sa sličnom idejom i obrazloženjem zbog koje je dve i po decenije kasnije odnovana i firma Južni tok.

Međutim u firmi Progresgas trejding ruska i srpska strana imaju identičan udeo u vlasništu – 50 odsto. Ova firma i danas postoji, a sada je registrovana za trgovinu na veliko čvrstim, tečnim i gasovitim gorivima. I dalje nalazi u zgradi na Starom Gradu u centru Beograda. Država Srbija je vlasnik 50 odsto ove firme preko svog javnog preduzeća Srbijagas, pa tako praktično ispada da je Srbijagas suvlasnik u konkurentskoj firmi.

Inače, firma Progresgas Trejding osnovana je 1992. dok je još Mirko Marjanović bio na čelu državne firme Progres, a potom predsednik Vlade u dva mandata. Preko nje su tokom 90-tih realizovani najveći poslovi uvoza energenata iz Rusije tokom 90-tih.

Osnivanje zajedničke kompanije u Srbiji bio je ujedno najava izgradnje gasne infrastrukture, Progras počinje da pravi planove za preuzimanje i gasifikaciju Srbije, iako je postojalo srpsko državno preduzeće kojem je poveren taj posao. U septembru 1993. tadašnji predsednik Slobodan Milošević najavio je osnivanje konzorcijuma za izgradnju južnog kraka gasovoda kroz Srbiju, potpisan je ugovor o izgradnji gasovoda vrednog 800 miliona dolara, a rusko-srpsko preduzeće Progresgas trejding, trebalo je da bude glavni nosilac posla.

Prva demokratska vlada 2001. ukida posrednika i Srbijagas počinje da kupuje energente direktno od Gazproma sve do 2007.godine.

Progresgas trejding praktično polako smanjuje obim poslova, danas posluje sa gubitkom, koji kao suvlasnik mora da pokriva i Javno preduzeće Srbijagas.

Međutim, 2007. godine ponovo se uvodi posrednik u poslu uvoza ruskog gasa, ali ovoga puta to je firma Jugorosgas. Reč je o kompaniji osnovanoj još 1996. po sporazumu između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije o saradnji u izgradnji gasovoda na teritoriji Srbije.

U trenutku osnivanja Jugorosgasa Gasprom je imao udeo od 50 odsto, a kompanije osnovane u Srbiji preostalih 50 odsto. Dešava se međutim to da je nizom, u najmanju ruku neobičnih odluka institucija i pojedinih službenika u vreme vlade Vojislava Koštunice, država Srbija izgubila 25 odsto u vlasništvu Jugorosgasa. Većinski vlasnik Jugorosgasa postala je ruska strana preko Gasproma i firme Centreks, iza koje stoji kapital iz of-šor zone. Odmah nakon toga nadležne institucije Srbije pristaju na to da Jugorosgas postane posrednik u nabavci gasa iz Rusije.

Kada je reč o najunosnijem poslu Jugorosgasa, posredovanje prilikom uvoza ovog energenta iz Rusije za potrebe cele Srbije, ova firma praktično ne radi ništa, odnosno bavi se samo papirološkim poslovima i za to dobija proviziju koja prema poslednjim dostupnim podacima iznosi 3 odsto što je godišnja zarada veća od deset miliona evra.

Suvlasnik 25 odsto i u ovom preduzeću i dalje je Srbijagas.

Do danas nije ispitana uloga onih koji su odlučili da ponovo uvedu posrednika u ceo posao.

Dugogodišnji direktora Srbijagasa i funkcioner SPS-a Dušan Bajatović je čak pokretao inicijativu da država Srbija otkupi udeo od 25 odsto u Jugorosgasu i tako ponovo postane vlasnik polovine firme, ali ova inicijativa za sada nije usvojena.

Kako je Insajder otkrio u serijalu Energetski (ne) sporazum, bilo je planirano da ova firma ostane posrednik čak i kada kroz Srbiju prođe transnacionalni gasovod Južni tok. Posle odustajanja od tog projekta, i pokretanja projekta Turski tok, nije poznato da li će Jugorosgas zadržati isti siguran posao posrednika. Srbija u vezi sa učešćem u projektu Turski tok, osim očekivanja, nema nijedan potpisan dokument.

Srbija je do sada, prema rečima direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića u Južni tok uložila oko 30 miliona evra. Ukupno ulaganje u matičnu firmu prema podacima koji su dostupni iz švajcarskog registra iznosi 47,8 miliona švajcarskih franaka što je u trenutku poslednje uplate bilo oko 40 miliona evra.

Novac je potrošen na izradu projekata, pripremu za eksproprijaciju, ali i za nabavku, primera radi, luksuznih automobila.

(izvor: insajder.net)

Comments

comments