Glasove iz groba nije imao ni Sloba!

Bilo kuda – Vučić svuda! Tako izgledaju ovi dani ako pratite režimske medije i akcije i reakcije koje AV ima sa svim živima i neživima. Posle posete Erdoganu i još jedne manipulacije koja mu služi da bi namakao glasove u Beogradu, Vučić nesmanjenim intenzitetom nastavlja svoju turneju.

Dok njegovo ime stoji u nazivu liste SNS za Beograd, on se sreće sa delegacijom Evropske federacije novinara, boravi u Davosu, ide kod Erdogana, dočekuje predsednika Evropskog parlamenta Antonia Tajanija, leti u Beč kod Sebastijana Kurca, možda će i kod Kolinde Grabar Kitarović u Zagreb. I sve vreme priča o ključnoj godini za odnose sa Kosovom te samim tim i evropske integracije.

Malo kršimo, malo poštujemo Ustav

„Problem je što je njegovo ime u nazivu liste za gradske izbore u Beogradu. To je nešto što on nema pravo po Ustavu da radi jer je on predsednik svih građana. Sasvim je u redu da on ima živu međunarodnu aktivnost, ali je problem što ta međunarodna aktivnost jeste povezana u propagandno-političkoj kampanji sa lokalnim izborima u Beogradu.“ smatra sociolog Jovo Bakić.

Željko Bodrožić, urednik Kikindskih novina i potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) smatra da ambicije Aleksandra Vučića nadilaze „skromne“ lokalne izbore u Beogradu: „Mislim da Aleksandar Vučić sebe želi na sve načine da predstavi kao novog Tita. Čini mi se da u tome ima i dosta uspeha, jer zapadna međunarodna zajednica žmuri na oba oka pred onim što on radi kod kuće. Očito je da Vučić želi da tom spoljnom politikom prikrije unutrašnju politiku i da sebe predstavi kao nekoga bez koga nema opstanka Srbije, pa čak i srpskog naroda. Koliko će sad tom igrom uspeti da prevari građane Beograda – veliko je pitanje.“

Beograd (ni)je svet

Kako da se srpska opozicija suprotstavi takvom „lumenu“ na evropskoj i svetskoj političkoj sceni? Posebno jer medijska mašinerija vlasti insistira na tom – malo stvarnom, više domaštanom – Vučićevom ugledu u svetu. To je još jedan aspekt neravnopravne borbe pred beogradske izbore.

Jovo Bakić ipak smatra da se, bez obzira na sve, „opozicija mora baviti samo beogradskim temama. Opozicija se mora fokusirati na kritiku Siniše Malog i Gorana Vesića, jer oni su oličenje gradske vlasti, koja je po mom mišljenju najgora u poslednjih dvesta godina. S jedne strane bi trebalo insistirati na tome zašto oni nisu nosioci liste, ako su već tako sjajni upravljači Beogradom, a druga strana kampanje bi morala da bude sve ono što u Beogradu nije urađeno: najpre kanalizacija, koja je civilizacijska tekovina, a koju nema trećina Beograda, pa nadalje.“

Hiperaktivnost predsednika Srbije može da mobiliše njegove birače, napominje Željko Bodrožić, ali on ima sve manji basen odakle može da crpi glasove. Posebno u Beogradu, u kojem je ipak daleko veći broj obrazovanih i obaveštenih birača. „Takođe mislim da je ova sadašnja aktivnost samo nastavak prošlonedeljne, kada su sanirane posledice koje je po vlasti moglo da ima ubistvo Olivera Ivanovića. A ovo je sada nova prilika da se javnost Srbije udalji od te priče, koja je bolna, i koja je mnogima otvorila oči o karakteru ove vlasti.“

Miroljubiva ksenofobija

Jovo Bakić vidi pokušaj vlasti i samog Vučića da „pokriju čitav spektar postojećih mišljenja u politici, kako bi sebi osigurali dugotrajnu ličnu vlast. Vučić tako u okviru svoje koalicije ima one koji za članstvo u NATO, ali i one koji su protiv NATO i za članstvo u Evroazijskoj uniji. Miroljubive poruke su namenjene pacifističkom delu društva, a istovremeno njegovi – slobodno možemo reći – kerberi, zaduženi su za tvrdu nacionalističku retoriku, punu primitivizma i ksenofobije, koja je nasleđena od Srpske radikalne stranke.“

„Problem je što je to bolesno stanje i što se društvo zbog toga drži u šizofrenoj napetosti“, dodaje Bakić.

Za Željka Bodrožića je ključno pitanje koliki je stepen tolerancije evropskih zvaničnika. „Odnosno, do koje mere nasilničko ponašanje može da se toleriše i koliko ugrožava put Srbije ka članstvu u EU. Mislim da i oni uviđaju da tolerisanje ovakve unutrašnje politike zaista šteti tom putu ka EU, jer se stvara duboko podeljeno i nestabilno društvo. A vlast sve više kopa rovove umesto da smiruje unutrašnje tenzije“, zaključuje Bodrožić.

Na kraju nama ostaje da se zapitamo, odakle stvarno Aleksandar Vučić misli da izvuče još glasova koji bi ga spasili u Beogradu? Već smo danas pisali o gotovo izvesnoj krađi koja se sprema u glavnom gradu, a sve što mislimo o njemu i njegovoj taktici može da stane u grafit nepoznatog autora sa jednog beogradskog zida:

(izvor: dw.com)

Comments

comments