Hoće li IKO ostati da radi? Ostajemo bez građevinaca, bravara, pekara, ali i bez arhitekata i programera!

Srbiji trenutno najviše nedostaju građevinski radnici, zavarivači, bravari, automehaničari, vozači, konobari, pekari, mesari, ali i web dizajneri i programeri svih jezika, tvrde u udruženjima poslodavaca i agencijama za zapošljavanje.

Kako ističu, u skorijoj budućnosti imaćemo najveći problem sa velikim nedostatkom niskokvalifikovane radne snage pa će ona morati da se uvozi.

U kompaniji za zapošljavanje „Trenkwalder“ kažu da su glavni faktori koji utiču na stvaranje deficita radnika na tržištu rada u Srbiji, između ostalog, izuzetan rast i razvoj digitalizacije.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO SU REŽIMSKI MEDIJI CENZURISALI I IZVRNULI IZJAVU MARIJE ZAHAROVE

– Sve više radnika radi preko interneta gde dolaze u obzir i radnici sa osnovnim kvalifikacijama. Takođe, i Srbija podstiče prekvalifikaciju radne snage u IT i donekle kreativnu industriju, kroz različite programe obuka i edukacija. Takođe, uzrok su male zarade, zatim odlazak radnika na rad u inostranstvo, starenje stanovništva i uopšte nezadovljstvo radne snage – ističu u kompaniji „Trenkwalder“.

Kako dodaju, na osnovu iskustva ove kompanije, koja posluje u 17 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, Srbija će morati da uvozi radnike za niskokvalifikovana i deficitarna radna mesta što ranije nije bio slučaj.

Nedostajaće nam i genetičari, arhitekte, dizajneri…

Nacionalna služba za zapošljavanje je na osnovu anketiranja poslodavaca sprovedenih poslednjih nekoliko godina došla do zaključka da će poslovi u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i dalje biti veoma traženi na tržištu rada. Kako navode, najtraženiji će biti stručnjaci za elektrotehniku i elektroniku, za industrijsku tehniku i robotiku, kao i za oblast finansija, zatim analitičari prometa i investicija, stručnjaci za upravljanje rizicima u preduzećima, različite vrste savetnika posebno u malim preduzećima, ali i genetičari, molekularni biolozi, stručnjaci za obrazovanje na daljinu, stručnjaci za različite vrste ispitivanja i merenja svojstva materijala, kao i arhitekte, urbanisti, dizajneri, projektanti, mikrotehničari…

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da je trenutno najveći problem sa zanimanjima za koja se ljudi čude da su deficitarna, poput konobara.

– Ili već duže vreme sa automehaničarima i uopšte radncima iz tzv. autobranše. U velikoj meri smo deficitarni sa građevinskim radnicima. Imamo godinama u građevinskim školama nepopunjena odeljenja. Ovde je najveći problem jer se taj sektor dosta razvija – kaže za Blic Biznis predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Prema njegovim rečima, u Srbiji, ali i u svetu uskoro će biti problem naći radnike koji dovoljno poznaju IT tehnologiju. On naglašava da je najveći problem materijalni položaj radnika.

Ukoliko je plata velika, a posao nije težak i zahtrevan nema problema sa radnicima. Sada imamo situaciju da se stariji građani doškolovavaju i uče neke zanate, posebno u oblasti građevinarstva. Uzalud je da se školuju za zanimanja koja se ne traže i gde neće moći da nađu posao – kaže Atanacković (na slici ispod).

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da smo, zbog toga što ništa nije urađeno godinama, sada u mnogo težoj situaciji nego pre 13, 10 ili pet godina.

– Mladi i sredovečni koji imaju najviše razvijene radne veštine i stručna znanja masovno napuštaju zemlju. Za poslednjih deset godina prema podacima naših organizacija iz dijaspore iz Evrope, Kanade, USA i Australije oko 350.000 ljudi sa razvijenim poslovnim sposobnostima je došlo u te zemlje, a mi smo izgubili na hiljade potencijalnih poslovnih lidera koji mogu da budu sposobni menadžeri i osnivači malih i srednjih preduzeća – ističe Rajić.

PROČITAJTE JOŠ: POVUCI (SE) I POKRENI ZABAVU

Decenijama daleko od Istočne Evrope

On dodaje i da više od 50 odsto obrazovnih profila u našim srednjim školama ne odgovara potrebama lokalne privrede.

– Zanatstvo i rad u proizvodnji danas su osavremenjeni i obavljaju se uz primenu novih tehnologija i IT rešenja, tako da prvo treba osposobiti profesore da to prenesu mladima, pa onda napraviti dubinsko povezivanje sa kompanijama i imati za cilj da profesori vremenom postanu mentori svojim đacima za praksu u kompanijama – kaže Rajić.

Kako naglašava, zbog starosti stanovništva deficit će biti sve veći i kod obavljanja običnih poslova, kao što su prodavci, vozači, pekari, radnici u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, itd.

– Dugoročni „rezultat“ će biti da ćemo decenijama teško hvatati korak sa istočnoevropskim zemljama koje su sada članice EU i za kojima već sada značajno zaostajemo – navodi Rajić.

PROČITAJTE JOŠ: DESETINE HILJADA LJUDI IZ DIJASPORE PROTESTUJE U RUMUNIJI! MOŽETE LI DA ZAMISLITE OVO I KOD NAS?!

(izvor: blic.rs)

Comments

comments