Hrabrost koja se nije dogodila

Piše: Dejan Jeremić

Prethodnih nekoliko dana digla se velika halubuka o poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj. Dvodnevna poseta s višednevnim uvodom, logično, imaće i epilog koji će potrajati duže od jednog dana. A imala je i predigru u kojoj su učestvovale sve viđenije štitonoše, utrkujući se ko će od njih više doprineti opštenarodnom strahovanju za bezbednost predsednika u operaciji „48 sati u Zagrebu”.

Stručnjak za bezbednost koji je sprečio nekoliko atentata, državnih udara i nuklearnih ratova na tlu Srbije, u svom glasilu poručivao je da će ustaški ekstremisti predsedniku prirediti doček sličan onom u Srebrenici iz koje je proteran kamenjem i uzvicima negodovanja. U to ime: „Ne idi tamo. Ne budi lud. Poslušaj me, ne idi. Lud si ako odeš. K’o boga te molim, ne idiii!!!”

Prvi pendrek Srbije mislio je da je boravak predsednika u Zagrebu rizičan i da objavljivanje trase predsednikovog kretanja nije uobičajeno. Kao što to, jelte, nije bilo uobičajeno ni kada je u Putinovu čast u Beogradu asfaltirano sve kuda će proći pa je svaki radnik Beoputa, Gradske čistoće, Vodovoda i kanalizacije znao trasu kojom će prva noga Rusije da promaršira. U blindiranom automobilu.

Prethodno, građanin u uniformi Vojske Srbije zabrinuto je konstatovao da će predsednika u Zagrebu dočekati ustaše. Javilo mu se u bunilu sna. O nepametnim snoviđenjima već smo pisali na ovim stranama u subotu, u kolumni „Tmina mrkle noći”).

Kad ono na javi, predsednik se bez ikakvih problema, odmah nakon sletanja na zagrebački aerodrom, uputio ka rezidenciji hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović koja ga je dočekala na Pantovčaku s porukom na svom kaputu. Novinari nekih medija javljaju da su uz zvuke himne Bože pravdeo pazili – nešto poput ruzmarina na reveru – detalj na Kolindinim rukavima. Kažu, glagoljicom je pisalo: Hrabrost. Glagoljicom? Dajte krupan kadar da se uverimo.

Posle protokola, predsednici dveju zemalja razgovarali su o nestalima, manjinama, granicama, ekonomskoj saradnji i izgradnji pruge.

„Želela sam da se taj sastanak dogodi u drugačijim okolnostima, klimi, ali nakon eskalacije verbalnog rata, odlučila sam prekinuti to i pozvati Vučića što pre”, izajavila je Kitarovićeva pre ručka aludirajući (možda!?) na beogradsku uvertiru.

„Ni za vas nije bio lak potez, posebno imajući u vidu atmosferu koja je stvorena u Zagrebu, u celoj Hrvatskoj. Ja vam čestitam na hrabrosti, uveren sam da će ljudi umeti da razumeju sve naše političke poteze”, rekao je predsednik zemlje čiji smo podanici aludirajući (možda!?) na Kolindine glagoljive rukave a(možda!?) bez ikakve primisli o atmosferi koja ga je s naslovnih strana ovdašnjih huškačkih biltena ispratila na put. I sve to rekao je praznog stomaka.

„Danas smo se dotakli i otvorili mnoga pitanja, u mnogim se nismo složili, u nekim smo se približili, ali ono što je bitno da smo se dogovorili da ćemo nastaviti da razgovaramo”, finiširala je Kolinda.

Eto sloge. Dogovor da se razgovor nastavi. Za početak solidno. O prošlosti ni reč.

A ne razgovara se gladnih usta. Domaćin je za tu priliku pripremio bogat meni koji je u uvodu imao hladnu platu od šunke, kulena, pršuta, hrena (to je ren sa h), sir s vrhnjem, pilećim jetricama i šampinjonima sa žara. Sledila su zagorska juha, pečeni zec sa heljdom i povrćem, pečena purica i domaći mlinci, stubička pisanica (njoki) i salata: zelena, matovilac, radič, zelje, kukuruz i grah. Potom su servirani zapečeni mlinci, savijača od jabuka, savijača od višanja sa umakom od vanile i na kraju kava i čaj. Vinska karta izgledala je ovako: izbor domaćih aperitiva, od belih vina Chardonnay Krauthaker Rosenberg, od crvenih Dingač, Matuško a od desertnih pjenušac Senator, Cattunar.Ovaj pasus namenjen je gurmanima.

Prvi od dva dana priveden je kraju. Ponovimo da o onome što je negda bilo –ni jedne reči. (Negda, stara srpska reč, poznata i iz Zmajeve poezije) Otuda je bilo nemoguće panoramsko razgledanje granice Karlobag – Karlovac – Ogulin – Virovitica, umišljene u pameti prošlosti.

I taman kad su dvoje predsednika– od kojih je jedno dama – imali nameru da dezertiraju nekom od ponuđenih poslastica, oglasio se beogradski megafon kamufliran u maskirnu uniformu.

„Nikada nisam prvi pokrenuo niti izazvao polemiku sa Zagrebom. Ne, ne znam kako bih video odgovornost za nešto što nisam pokrenuo ni izazvao. Nisu prve reakcije došle iz vlade Srbije”, reče on odbijajući bilo kakvu odgovornost za lošu atmosferu pred predsednikov put u Zagreb.

Kad bolje razmislimo, nije ni bilo loše atmosfere. To što se ovde događalo ne zove ni loše, a ni atmosfera, zove se kao i ona granica – umišljena pamet prošlosti.Hrabrost kukavice, oksimoron.

Comments

comments