ANALIZA: Kako je rasturan EPS

Beograd – U poslednjih nekoliko meseci prisutne su kritike Vlade Srbije na račun poslovanje Elektroprivrede Srbije (EPS), a sa druge strane informacije koje dolaze iz ovog javnog preduzeća, na diskretan način demantuju navedene kritike. Ko i kako vrši demontažu i usitnjavanje EPS-a, čime se bave novonastala preduzeća EPS-a i kako se ona bore na tržištu, koja od njih su u milosti vladajući režima, a koja stavljena u zamku nelojalne konkurencije i kakva je budućnost EPS-a u takvim okolnostima.

Istorijat rezultata poslovanja EPS

Planom poslovanja JP EPS za 2017. godinu bio je predviđen profit od 9 (ostvareno oko 4,7) milijardi dinara a proizvodnja električne energije u termoelektranama Nikola Tesla od 19 TWh (ostvareno 17,3 TWh). Ugalj potreban za proizvodnju električne energije u TENT se proizvodi u rudnicima Kolubare. Zapaža se da je pri relativno uravnoteženim prihodima EPS u period 2013-2017. godina (za vreme kada EPS-om rukovode kadrovi SNS) pri relativno konstantnim prihodima profit EPS varirao ali da je srednjoročno gledano pokazivao tendenciju smanjena. Kulminacija lošeg poslovanja se pokazala u 2017. godini.

U posmatranom periodu 2011. – 2017. godina najveći profit je bio za 2011. godinu. U 2012. godini je zabeležen najveći gubitak kao posledica izuzetno hladnog februara (kada i škole u Srbiji nisu radile nekoliko dana) zbog čega je EPS bio prinuđen da neplanski uveze gas i električnu energiju u vrednosti 200 miliona evra (24 milijarde dinara) a cene i gasa i električne energije koje su kupovane su u februaru 2012. godine značajno skočile što je bio dodatni udar na poslovanje EPS. Manja proizvodnja električne energije u TENT za 1 TWh nego u 2011. godini je posledica problema u proizvodnji uglja zbog niskih temperatura tokom februara 2012. godine što je za posledicu imalo veći uvoz električne energije.

PROČITAJTE JOŠ: DUGUJEŠ HILJADE DOLARA? IMAŠ 19 TUŽBI? UČLANI SE U SNS I NEMA PROBLEMA! MERIMA NJEGOMIR ZNA ZAŠTO!

U jesen 2012. godine rukovođenje EPS preuzimaju kadrovi SNS, tako da je kraj 2012. godine i početak 2013. godine prošao u kadrovskim previranjima i izbegavanju bankrota EPS koji je pretio zbog velike kratkoročne zaduženosti EPS od oko 27 milijardi dinara.

Posledica nelikvidnosti EPS je bila slaba realizacija remonata u 2013. godini, pa je profit za 2013. godinu, zbog manjeg utroška sredstava, računovodstveno bio veći ali tih sredstava nije bilo i na računu EPS pošto su sredstva trošena na izmirivanje obaveza iz 2012. godine. Proizvodnja električne energije u TENT je u 2013. godini bila rekordna kao posledica relativno dobrog stanja TENT Obrenovac. Uslov za dobru proizvodnju u TENT je bila i dobra proizvodnja uglja u Kolubari pošto je zima bila topla a eksproprijacije zemljišta u periodu 2009. – 2012. godina kada je direktor Kolubare je bila paravovremena. Eksprorpijacija je proces koji može da traje i po 2-3 godine tako se prve posledice problema sa eksporprijacijom ne sagledavaju odmah.

Eksproprijacija je preduslov za proizvodnju otkrivke (uklanjanje zemlje iznad uglja), a otkrivka je uslov za proizvodnju uglja u Kolubari, koji je gorivo za obrenovačke termoelektrane (TENT).

Tokom 2013. godina je i hidrologija bila dobra pa je u hidroelektranama proizvedeno više električne energije nego uobičajeno. Te godine je EPS na slobodnom tržištu prodavao i veće količine električne energije pre svega zbog dobre hidrologije odnosno proizvodnje električne energije u hidroelektranama. Dobra proizvodnja hidroelektrana je, zbog niske proizvodne cene, ključni element dobrog likvidnog i profitabilnog poslovanja EPS.

Godišnji proizvodni rezultati EPS smatraju lošim kada je proizvodnja TENT manja od 19,5 TWh a Kostolca manja od 6,5 TWh. Na proizvodnju u hidroelektranama ne može da se utiče ali ako je ona manja od 10 TWh EPS može da ima problem. Konačno ukupna proizvodnja manja od 36 TWh smatra lošom pošto se fiksni troškovi EPS dimenzionišu na navedenu proizvodnju. Varijabilni troškovi za proizvodnju hidroelektrana preko navedene proizvodnje su zamenarljivi a za termoelektrane se kreću oko 10% tako da se pravi profit EPS ubira prekobilansnom proizvodnjom.

U proleće 2014. je bila godina poplava. Kopovi u Kolubari su bili potopljeni pa i proizvodnja uglja bila mala. Zbog toga je proizvodnja električne energije iz TENT bila svega 16 TWh a Kostolca 4 TWh, ali je situaciju donekle popravila rekordna proizvodnja u hidroelektranama od 11,4 TWh. Proizvodnju električne energije u TENT je popravio uvoz 3 miliona tona uglja iz Rumunije. Te godine je zabeležen i gubitak u poslovanju od 10 milijardi dinara.

Čitava 2015. godina je godina oporavka od poplava i organizacionih promena u EPS. Te godine su ukinuta privredna društva čiji je EPS bio osnivač, privredna društva su ušla u sastav EPS odnosno EPS Distribucije i napravljen je veliki EPS i velika EPS Distribucija. Ovim promenama izvršena je centralizacija pre svega nabavki (a šta drugo) i većih odluka a na nižim nivoima je ostavljena odgovornost bez mogućnosti da ne njihov glas čuje a kamo li da utiču na nešto.

Promene su 2015. godine urađene na brzu ruku i taman kada je direktor EPS postao svestan problema, u martu 2016. godine biva smenjen a proces promena je stao. Imajući u vidu pravac u kome je EPS išao pitanje je da li bi, čak i da je ostao, prethodni direktor mogao da se nešto smisleno uradi na sanaciji stanja u EPS pošto je njegovim činjenjem EPS i doveden u haotično organizaciono stanje.

Rezultati poslovanja EPS se pogoršavaju 2016. godini što se vidi kroz smanjenje profita čak i u odnosu na 2015. godinu koja je bila godina sanacija od poplava. Pad proizvodnje električne energije u TENT u 2016. godini je posledica nagomilanih i od 2013. godine nerešavanih problema u rudniku Kolubara.

2017. godina je najgora u nizu posmatranih godina kada je profit bio na nivou 2016. godine iako su prihodi skočili za 30 milijardi dinara odnosno za 13,5 %. Te godine su povećane cena električne energije za garantovano snabdevanje od 2% i povećane cene za komercijalno snabdevanje od 18% , odnosno da nije bilo povećanja cene električne energije EPS bi 2017. godinu završio za gubitkom. U isto vreme se EPS hvali da na računima u bankama ima oko 50 milijardi dinara, a profit od samo 6 milijardi dinara znače da se sredstva od amortizacije (odnosno za investicije) nisu koristila.

Fiskalni savet Republike Srbije je ranije upozoravao da EPS već godinama investira manje od amortizacije, ali su britke analize Fiskalnog saveta utihnule posle reizbora predsednika i izbora članova saveta. EPS u periodu 2013. – 2016. godina je, sa izuzetkom poplava 2014. godine, imao dosta sreće pošto su godine bile tople (nije bilo potrebe za velikim zimskim uvozom), godine su bile vlažne (proizvodnja u hidroelektranama oko 11 TWh) tako da su problemi sa proizvodnjom u TENT i Kolubari bili kompenzovani. Međutim, 2017. godine je došlo do značajnog pada proizvodnje u hidroelektranama (za 2 TWh) i podbačaja proizvodnje u TENT (2 TWh) što je EPS dovelo na ivicu poslovanja.

Ukoliko u 2018. godini hidrologija bude bolja i proizvodnja u TENT bude nešto bolja EPS bude u povoljnijoj finansijskoj situaciji ali je 2017. godina pokazala da je došlo do značajnog porasta troškova, da je trošenje sredstava neracionalno i pokazala je da je EPS na korak od ambisa u koji će se survati sigurno što je samo pitanje vremena.

Smanjenje profita EPS u periodu 2013. – 2017. godina, iako je bilo obrazlagano nasleđenim stanjem (poznato je da se pre 2012. godine u Srbiji ništa nije radilo), poplavama i ostalim višim silama, ukazuje da se tekući troškovi EPS povećavaju pošto se profit smanjuje pri nepromenjenim prihodima. Investira manje od akumulacije. Problemi eskaliraju u 2017. godini pošto je profit EPS ostao približno jednak onom ostvarenom u prethodnoj 2016. godini, iako je prihod EPS bio 30 milijardi dinara ili 13,5 % veći nego u 2016. godini.

Proizvodnja uglja

Proizvodnja uglja, odnosno loši rezultati rudnika Kolubara, je prvi, najveći i najvažniji razlog lošeg poslovanja EPS. Dok je Kostolac ostao u rukama kadrova SPS, dotle se u Kolubari počev od jeseni 2012. godine sprovode periodične kadrovska promena do nivou upravnika sistema i poslovođe čime je potrošeno nekoliko garnitura rukovodilaca. Kriterijumi za izbor su šarenoliki ali zasigurno nisu stručni pošto je poslovanje Kolubare loše.

Umesto da se osmišljeno nastavi, eksproprijaciju zemljišta se 2013. zaustavlja čisto političkom aferom i pritvaranjem prethodnog direktora Kolubare. Istine radi, rukovodstvo Kolubare ni moglo da odgovori po kom planu se radi eksproprijacija danas pet godina od pritvaranja prethodnog direktora Kolubare. I ko će normalan da se prihvati bilo kog odgovornog posla? Otkrivka uglja je nastavljena kao da se ništa nije dogodilo, proizvodnja uglja takođe, i posle određenog vremena pošto nije bilo eksproprisane zemlje, više nije bilo otkrivenog uglja, dolazi do smanjena proizvodnje uglja, dolazi do potkopavanja uglja (front iskopavanja uglja se skoro izjednačio sa frontom otkrivke) tako da je dolazilo do pojave klizišta. Nevezano sa navedenim problemima Kolubara ulazi u složene tehnološke uslove iskopavanja što je neiskusnim, često nestručnim i podobnim kadrovima u Kolubari bio preveliki izazov.

Da li će neko da bude postavljen ili smenjen, ne samo u rudarskom sektoru već u celom EPS, su simpatije ili nesimpatije direktora EPS, izvršnog direktora, direktora ogranka, predsednika sindikata EPS, funkcionera SNS različitog nivoa i poslovnih partnera EPS. Koji od navedenih uticaja će da pobedi zavisi od toga ko je od navedenih zainteresovan i trenutnih interesa. Tako stradaju oni koji nemaju zaštitu.

Ugalj koji je dopreman u TENT je sve lošijeg kvaliteta. Tokom 2014. godine su se svi bavili poplavama a 2015. godine otklanjanjem istih i to vreme nije iskorišćeno za nadoknadu zakašnjenja koje je postojalo u eksproprijaciji. Otklanjanje posledica poplava je značilo ugovaranja bez tendera (uvoz uglja, ispumpavanje vode iz kopova, popravka potopljenih mašina), tako da odgovorni u Kolubari nisu imali vremena za druge analize i razmišljanja. Trebalo bi proveriti da li je neko i ko je naredio prokopavanje zaštitnog nasipa oko kopa (radnici Kolubare koji su prokopali nasip su se fotografisali pored malog buldožera i prokopanog nasipa, postoji izveštaj stručnog tima o postupanju u poplavama), zatim da li je neko (i ko!) naredio vraćanje mašina u kopove neposredno pre poplave koje su kasnije poplavljene, a koje su smenski radnici samoinicijativno krenuli da izvlače iz kopova.

Da bi se u 2016. i 2017. godini popravili statistički pokazatelji države Kolubara povećava količine uglja koje se dopremaju u obrenovačke termoelektrane. Kako bi se ispunile bilansirane količine Kolubara u TENT šalje ugalj sa visokim sadržajem zemlje što šteti proizvodnji električne energije. Nove energije iz zemlje nije bilo, povećana je specifična potrošnja uglja za proizvodnju električne energije u termoelektranama u Obrenovac porastao tako da je umesto normiranih 1,35 tona uglja za proizvodnju 1 GWh električne energije trošeno 1,49 tona u 2015. godini, 1,52 tone u 2016. godini, 1,64 tona u 2017. godini i 1,66 tona za prva tri meseca 2018. godine. Potrošnja mazuta je umesto planiranih 1,35 t/GWh iznosila 1,57t/GWh u 2015. godini, 1,63 t/GWh u 2016. godini i 1,65 t/GWh u 2017. godini. Dolazi do zašljakivanja kotlova u TENT.

Rezultate za 2016. i 2017. godinu treba uzeti sa rezervom pošto postoje indicije da su pokazatelji „ulepšavani“, u pojedinim izveštajim su izostavljeni neki parametri koji su ranije bili praćeni a inženjeri koji sačinjavaju izveštaje primećuju da u konačnoj verziji izveštaji nisu onakvi kakve su ih inicijalno sačinili.

Podaci se ne uklapaju. Sa ponosom se ističe da je Kolubara ispunila bilans i godišnje isporučila 29-30 miliona tona uglja za potrebe TENT, a sa druge strane vidimo da je svake godine proizvodnja električne energije u TENT u stalnom padu. Ovo najverovatnije znači da nije samo kvalitet uglja loš (što se vidi kroz povećani specifični utrošak uglja i mazuta) već su i količine uglja koje se isporučuju manje od onih koje se prikazuju! Godišnja proizvodnja električne energije u TENT od 17,4 TWh u 2017. godini, TENT se vratio na nivo proizvodnje koju je imao u 2004. godini.

Počev od jeseni 2012. godine, intenzivna promena kadrova koja je naročito uzela maha u Kolubari, dovela je do promene nekoliko garnitura rukovodilaca gde su svi koji su se suprotstavljali nesuvislim nalozim sklanjani a na njihovo mesto su došli oni koji imaju navedene rezultate proizvodnje. Za proizvodnju u Kolubari direktno su odgovorni direktor Kolubare i Izvršni direktor EPS za proizvodnju uglja.

PROČITAJTE JOŠ: TAKO TO RADI SNS: DONIRAŠ 40 HILJADA I DOBIJEŠ 8 MILIONA!

Proizvodnja električne energije u termoelektranama

Proizvodnja u termoelektranama koje proizvode 70-75% električne energije u EPS je bila u skladu sa raspoloživim količinama i kvalitetom uglja tako da je na prvi pogled sa termoelektranama sve u redu. Dublja analiza rezultata poslovanja pokazuje da je utrošak sredstava za tekuće poslovanje u stalnom porastu. Imajući u vidu da su glavne stavke tekućih troškova EPS pod kontrolom (zarade, obaveze prema državi) znači da je glavni skok troškova bio u domenu održavanja (remonata). Porast troškova održavanja može da znači da se više i bolje održavalo pa je i proizvodnja trebala da bude bolja. Parametri proizvodnje u TENT su pre svega posledica količine i kvaliteta uglja (što rukovodstvo termoelektrana redovno ističe) međutim drugi parametri koji se prate pokazuju da problem nije samo ugalj.

Crvena linija na prethodnom grafiku pokazuje kretanje tzv. ekvivalentnog koeficijenta prinudnih zastoja (EKi) u proteklih 17 godina. Ovaj koeficijent je relevantan za procenu moguće proizvodnje i pokazatelj je tehničkog stanja termoelektrana. Što je tehničko stanje termoblokova lošije to je koeficijent veži. Troškovi održavanja rastu a koeficijent prinudnih zastoja u stalnom porastu.

Periodu 2001. – 2011. godina je period smanjenja koeficijenta prinudnih zastoja što je posledica intenzivnog ulaganja i revitalizacije termoelektrana. U 2012. godini je zbog izrazite nelikvidnosti EPS u dugovanja prema dobavljačima od preko 10 milijardi dinara došlo do zastoja u remontima, manje je ulagano, pa je došlo i do porasta koeficijenta. 2013. godine, prve godine vlasti SNS u EPS, koeficijent prinudnih zastoja stagnira da bi od 2014. godine bio u stalnom rastu što znači da su tekuća i investiciona ulaganja u termoelektrane nedovoljna ili da su sredstva neracionalno korišćena ili da su cene robe i usluga skočile. Cene robe i usluga treba staviti pod posebnu analizu.

U poslednjih pet godina godišnja proizvodnja iz hidroelektrana bila blizu 11 TWh godišnje što je ekstremno dobra proizvodnja (bilo je godina kada je bila ispod 9 TWh), zime su bile toplije od proseka pa je i konačna potrošnja električne energije za grejanje bila manja. Dobra proizvodnja u hidroelektranama i tople zime su zaključno sa 2016. godinom amortizovale probleme (uključujući i poplave) u rudniku Kolubara i termoelektranama u Obrenovcu, uspavale nekompetentno poslovodstvo EPS, a pred javnosti im dalo izgovor da je sa EPS sve u redu, a menadžment se bavio stranačkim radom i ličnim interesima.

Problemi su eskalirali 2017. godine kada je proizvodnja u EPS bila manja za 3 TWh (10%) u odnosu na 2016. godinu i to zbog lošije proizvodnje u hidroelektranama (nije bilo kiše kao ranijih godina) za 2 TWh i daljeg pada proizvodnje u TENT za 1 TWh. Srećom po poslovodstvo EPS, povećanje cene električne energije koje plaćaju naši građani je povećalo prihod EPS za 16 milijardi dinara i time EPS spasilo od bankrotstva.

Za razliku od Kolubare i TENT koji su godinama pod punom kontrolom SNS, kostolačkim termoelektranama i rudniku (koji su do polovine 2016. godine bili pod uticajem kadrova SPS i nestranačkih kadrova) bar po rezultatima proizvodnje, nema mnogo toga da se zameri. Interesantno je da je ovaj deo EPS pod intenzivnom pažnjom sektora unutrašnje kontrole EPS koji istražuje sve i svašta.

Snabdevanje

Snabdevanje važna karika u poslovanju EPS pošto krajnjem kupcu prodaju električnu energiju koju proizvede EPS. Posle gubitaka dela kupaca EPS je nezvanično uslovio poslovnu politiku da svi kupci električne energije u Srbiji moraju da budu EPS-ovi.

Ukoliko su kupci električnu energiju kupovali primenom Zakona o javnim nabavkama, EPS je uvek davao malo veću cenu od konkurencije koju je kupac morao da prihvati pošto se radilo o robi domaćeg porekla. Ako su u pitanju bili kupci koji nisu morali da primenjuju Zakon o javnim nabavkama EPS je davao niske cene da bi dobio kupca. Nije sporno da su cene koje je EPS nudio nebudžetskim kupcima bile konkurentne i niže od ostalih ali je pitanje da li su mogle da budu veće (ocena je da su mogle). Drugo pitanje je da li te cene pokrivaju proizvodu cenu električne energije EPS. Na slobodnom tržištu je oko 60% energije koja se proda komercijalno a ostalih 40% je tzv. garantovano snabdevanje gde kupci mogu ali ne moraju da električnu energiju kupuju na tržištu.

Maksimalne cene za garantovano snabdevanje određuje Agencija za energetiku koja zbog socijalnog mira cene drži 30% manje od tržišnih a po toj ceni, niko osim EPS ne želi da prodaje, a EPS je primoran da prodaje zbog odluke Vlade Srbije da je EPS i javni snabdevač. Vidi se da je EPS u krajnje nepovoljnoj situaciji sa aspekta prihoda (ide na damping da bi zadržao kupce) a sa druge strane država mu nameće javno snabdevanje sa malom cenom. Agencija za energetiku ne pokušava da ispuni zahteve III paketa energetske zajednice i omogući 100% otvaranje tržišta. Sa druge strane EPS uporno sprovodi politiku damping cena, a nema ni ideju kako bi mogao da unapredi i racionališe poslovanje.

Distribucija električne energije

Ova delatnost EPS je u proteklih pet godina doživela najveće promene. Iz sastava pet elektrodistributivnih preduzeća izdvojeno je snabdevanja (maloprodaja), od pet distribucija je napravljena jedna (EPS Distribucija doo) da bi se iz njenog sastava izdvojilo oko 2/3 zaposlenih koji su prešli u JP EPS gde rade razne poslove za EPS distribuciju.

Podela posla između JP EPS i EPS Distribucije je 2015. godine urađena na brzu ruku, gde poslove za Snabdevanje i JP EPS i EPS Distribucija, poslove za EPS Distribuciju radi JP EPS, a ono što EPS ne može da uradi se daje trećim licima (firmama van EPS). Ovakva podela posla je pokidala veze koje su do postojale u distributivnoj delatnosti EPS a nove veze nisu uspostavljene, što za posledicu ima neorganizovan rad.

Osnovni pokazatelj kvaliteta poslovanja distributivne delatnosti su gubici u distribuciji električne energije, koji su visoki već i godinama se kreću oko 15%. U 2016. godini gubici su navodno bili 12,95 % (u evropskim distribucijama ispod 10%) što je podatak koji treba uzeti sa velikom rezervom pošto je više želja nego realan pokazatelj. Drugi pokazatelj stanja u distributivnoj mreži je tzv. SAIDI – indeks prosečnog prekida napajanja, koji je u 2017. godini po Strategiji EPS iznosio 455 minuta u 2017. godini što je značajno (čak i do 10 puta) veći nego u distribucijama u Evropi. Treći pokazatelj je tzv. SAIFI – indeks prosečne učestalosti napajanja – je u 2016. godini bio 5,85 dok se u Evropi kreće od 1 do 4. Navedena tri pokazatelja govore da stanje u EPS Distribuciji nije najbolje.

Za razliku od proizvodnje električne energije, distrubutivna delatnost ne može da na kratki rok ugrozi poslovanje EPS. Drugo distribucija je pod kontrolom Agencija za energetiku republike Srbije koja joj odobrava troškove. Agencija opravdava troškove EPS Distribucije za koje oceni opravdanim što daje EPS Distribuciji lagodnu poziciju, a kada Agencija za energetiku bude rešila da značajnije smanjuje odobrene troškove, EPS Distribucija će morati da radi na sebi.

Trenutna pozicija EPS Distribucije je komotna pošto se EPS Distribucija više ne bavi maloprodajom (to radi EPS Snabdevanje) a time ni naplatom, većinu tekućih poslova uključujući i održavanje za nju radi JP EPS, tako da je EPS Distribucija skoro sve probleme i žarišta u poslovanju izmestila u JP EPS.

Navedena podela posla između EPS Distribucije i JP EPS daje prostor da EPS Distribucija za sve što nije dobro optuži druge, a da se bavi upravljanjem distributivnim sistemom, podrškom tržištu i naročito da se bavi investicijama.

Treća lica i okvirni sporazumi

Investicione radove EPS Distribucija ugovara sa firmama van sistema EPS! Dešava se da se za neke poslove održavanja koje bi trebao da za njih radi JP EPS, EPS Distribucija ne nabavi materijal (EPS daje samo radnu snagu) a onda se isti posao proglasi „investicijom“ i kao „ključ u ruke“ (materijal i radovi) ugovori sa trećim licima!

Postojanje tzv. okvirnih sporazuma je podsticaj za pojave izdavanja poslova trećim licima iako poslovi mogu da se završe u samom EPS – u, a realizacija nekih od njih u 2017. godini je bila više nego dvostruka u odnosu na plan (eto prostora za unutrašnju kontrolu).

(Kraj prvog dela, nastavak sledi u narednim danima)

PROČITAJTE JOŠ: ČARI VUČIĆEVOG ZLATNOG DOBA: POSKUPLJUJE I STRUJA!

(izvor: vaseljenska.com)

Comments

comments