Intervju: Nenad Mitrović – Predsednik opštine koji je sam sebi smanjio platu!

Nastavljamo sa sekcijom intervjui. Naš današnji gost je gospodin Nenad Mitrović, bivši predsednik opštine Vladičin Han koji će ostati upamćen po nesvakidašnjem potezu kada je sam sebi smanjio platu.

Trenutni funkcioner Demokratske Stranke i veliki borac za slobodu i demokratiju i zaista sjajan sagovornik, Nenad nam je objasnio trenutno stanje u Vladičinom Hanu, zašto je i za vreme svog mandata bio opozicionar, zašto je sebi smanjio platu, kako ga je nekoliko stotina radnika na protestu prihvatilo kao jednog od svojih i još mnogo toga.

Gospodinu Mitroviću hvala na gostovanju, a vi pogledajte šta nam je sve otkrio.

Dejane, Vi ste obavljali funkciju predsednika opštine Vladičin Han,
kako komentarišete sadašnje stanje u toj opštini?

Komentarisati stanje gradiću, koji ima oko 20 000 stanovnika sa okolinom a gde oko 9500 ljudi ima samo do osam razreda škole a od toga 3000 do četiri razreda, je dosta teško.

Grad koji ima tri kineske robne kuće, sa preko tri hiljade kvadrata robe sumnjivog kvaliteta a gde se kucaju fiskalni računi samo kad je neki veliki kineski praznik je grad koji još uvek traži ritam u koraku i koji još uvek ne zna gde da krene.

Glavni dan u Vladičinom Hanu je petak, kada svi hančani dolaze na pijac kako bi kupili polovnu robu razbacanu na zemlji u takozvanom klekni – šopu, svesno rizikujući svoje živote od infekcija, udara struje i zaraza.

Gledam kako narod kupuje pakovanje rolni toalet papira za 100 dinara ne shavatajući da mora da namota pola rolne na ruci kako mu ne bi uletela sva tri prsta tamo gde im mesto nije. Normalno i to se prodaje sve na crno.Mislim da samo mesečno Vladičin Han i Srbija izgube oko 200 000 evra na PDV-u a to vam je na godišnjem nivou asfaltirani svi putevi prema selima u Vladičinom Hanu. Uveče narod ide kući umoran od života i pomalo srećan jer je uspeo da kupi toalet papir i pomalo jabuka i banana od švercera jer seljaka na pijaci gotovo i da nema. Te jabuke a i ostalo voće su toliko lepe jer svi otrovi koji ima da se kupe u poljoprivrednim apotekama su upotrebljeni na tom voću. To su toliko zdravi otrovi da voće ne može upošte da ostari.

Muškarci ostaju ispred neke usputne prodavnice da popiju jeftino pivo i da malo porazgovaraju o svetskoj politici, o Putinovom tajnom oružju i o Bugarima kako se kaju što su ušli u EU. Žene idu kući da gledaju PAROVE i ZADRUGU jer nemaju novca da izađu sa decom u bioskope,restoran ili šetnju. Tu nam televizija dodatno pojede mozak.

U Hanu se umire u tišini. Da se ne zalepi umrlica na banderi ne bi ni znali da je neko umro jer većina nas nije bila živa ni za života.

Šta su po Vama trenutno najveći problemi u Vladičinom Hanu?

Najveći problem u Srbiji pa i u našoj opštini su uvek bili slaba obrazovanost i veliko neznanje.Kada bi postojala želja za znanjem problema bi bilo manje. Kada kažem znanje ne mislim na posedovanje fakultetske diplome jer imati diplomu ne znači da nešto znaš ili da si pametan. Pogotovo danas kada diploma može da se kupi za novac.

Drugi problem je što se u Vladičinom Hanu u 2017 godini rodilo samo 160 beba. Strah me da napišem koliko je umrlo i koliko se ljudi iselilo.Sledeći problem je potpuno urušen sistem vrednosti u opštini. Nema  incijative, mladi su zbunjeni. Stočarstvo je na nivou statistike, voćarstvo sa ovakvim cenama je ozbiljno uzdrmano.

Narod je zbunjen. Sedam hiljada ljudi je 2012 godine u Hanu glasalo za Tomislava Nikolića očekujući da im on donese boljitak.

I Toma je doneo boljitak ali sebi, ženi i deci.

Da li možete da uporedite sadašnje stanje u svojoj opštini u odnosu na
period dok ste obavljali funkciju predsednika?

. Postoji izreka koja važi i za DS i za mene: Kada sam od Boga tražio snagu, On mi je dao prepreke.

Demokratska stranka i Zoran Đinđić su 2000 godine preuzeli odgovornost da jednu zemlju opustošenu ratom, uništenu korupcijom postave na zdrave noge a narodu i Srbiji povrate veru u institucije i pre svega veru u sebe.

Na pola puta Zoran je ubijen. Dve hiljade osme godine, kada nastupa najveća ekonomska kriza zabeležena zadnji put pre drugog svetskog rata, demokratska stranka opet preuzima odgovornost da vodi državu. U tom periodu kreće i moje predsednikovanje u opštini Vladičin Han.

To je bio moj najteži period u životu. Biti predsednik opštine je najlepše zanimanje ako to shvatiš kao titulu. Ako to shvatiš kao obavezu onda je to jedno od najtežih zanimanja na svetu.Stručna javnost u Vladičinom Hanu zna kako sam vodio opštinu a kao potvrdu toga imam da danas osećam poštovanje običnih ljudi na ulici i da tek sad razumeju moje ideje koje sam pokušavao da im predstavim u mandatu.Draže mi je sada njihovo – dobar dan od svih četiei godina mog mandata.

Nije pristojno da pričam kakav sam  bio predsednik ali eto reč- dve. Moja mandat je završen avgusta 2012 godine a decembra je na račun opštine bilo 48 000 000 dinara. Za četiri godine da bi došli do toga suficita ja kao predsednik sam morao da prođem pakao.

Ostali ste upamćen kao predsednik opštine koji je sam sebi smanjio
platu. Zbog čega ste to uradili i da li je tu praksu nastavio i Vaš
naslednik?

U vremenu u kome živimo gde svaka budala može da bude novinar i političar a analitičar prestane da bude zanimanje već dijagnoza moja razmišljnja su dosta drugačija ali pokušaću da objasnim.

– Svaki čovek kad se rodi trebalo bi da neguje osnovne ljudske vrednosti koji ga na kraju krajeva razlikuju od živitinje . Moralna načela, čast i dostojanstvo moraju da prate svakog čoveka za života.

Smatrao sam da u opštini u kojoj narod teško živi, predsednikopštine ne sme da ima veliku platu.

I ne samo on. Svi koji su mu podređeni moraju tako da se ponašaju. Radnici opštinske uprave su prepoznali šta ja hoću i pratili su me u tome. Bilo je teško ali su pratili.

I nije samo plata.Nikada nisam spavao u Beogradu, ručao po restoranima u Beogradu na račun opštine.Nikada nisam naplatio ni jednu deviznu dnevnicu od svoje opštine iako sam više puta bio u inostransvu.

Znam da je ovo za nevericu što vam pišem ali nije mi važno da li ćete verovati. Mnogo mi je važnije da nastavim tako da živim .

Sadašnj predsednik opštine će videti koliko vredi tek kad mu prođe politička funkcija.

Svako ko je došao mora nekad i da ode.

Na šta ste najviše ponosni što ste uradili za vreme svog mandata, a za
čim eventualno žalite?

Najviše sam ponosan što moji preci ne mogu da se postide nijednog mog postupka a moji potomci ne moraju nikom da objašnjavaju da njihov otac nije žuti lopov koji je uništio opštinu. Narod u Vladičinom Hanu, siguran sam, zna to dobro.

Što se posla tiče u opštini ponosan sam na mnoge stvari. U vreme demokratske stranke urađen je kompletan projekat izgradnje koridora10. Vladičin Han je dobio dva velelepna mosta i dve petlje.Jedna u samom Vladičinom Hanu a druga na prostoru industijske zone – selo Gramađe. Obezbeđen novac za izgradnju auto puta , izabrani izvođači i otvoreni radovi. Ali, na žalost, neko drugi otvara deonice , neko drugi se hvali postavljanjem asfalta, ali to je život.

Moja ideja je bila da opština pokrene tužbu protiv agencije za privatizaciju a za povraćaj Sloge u vlasništvo opštine. Taj spor smo dobili a na tome se zasniva velika investicija u Fabriku – Teklas – za koju mnogi kažu da će podići Han iz pepela.

Hteo sam da godišnje stvorimo 150 nezavisnih porodica koji će moći da žive od svoga rada apsolutno ne opterećeni bilo kakvom politikom. Uvezli smo 250 steonih, visoko kvalitetnih junica iz Austrije, podelili oko 400 000 sadnica.

Svi privatni preduzetnici iz Vladičinog Hana su dobijali poslove koje je opština Vladičin Han izvodila. Izuzetno je važno da kažem da niko od njih nije morao da bude član demokratske stranke da bi dobio posao.  I dalje sam duboko ubeđen da motor razvoja opštine Vladičin Han i Srbije ne mogu biti strani investitori poput TEKLASA već sami ljudi koji žive u opštini tj. Srbiji. Danas se u Srbiji na žalost nastavlja sumanuta politika Mlađana Dinkića gde se strancima daje ogroman novac a narod u Srbiji stavlja u podanički položaj. Narod u Srbiji odavno ne hoda već puzi.

Za čim žalim ?

Ova zemlja može samo za par godina da postane u najmanju ruku Mađarska ali na ključnim mestima se nalaze ljudi koji ne razumeju šta je to Srbija i zbog neznanja a verovatno i lične pohlepe koče razvoj zemlje. Nikako da shvatimo da u zemlji siromašnih bezvredno je biti bogat.

Koliko je teško biti opozicionar danas u Vladičinom Hanu, a i u
Srbiji uopšte?

Ja sam, na žalost bio opozicinar u Vladičinom Hanu i dok sam bio predsednik opštine .Dva meseca nakon mog postavljanja već sam imao štrajk od 300 radnika ispod mog prozora. Kad se pojavim na prozor oni uzvikuju parole : UA, ENO GA. IZAĐI NAPOLJE …

Nisam mogao da verujem. Da li je skrivena kamera ili samo san. Kad sam stigao već da ukradem, kad stigo da upropastim opštinu. I šta ću, pravo među radnike i to sam, bez obezbeđenja.

U početku im je to bilo čudno ali posle su me prihvatili jer su shvatili da sam ja isto što i oni a ne Aladin iz čarobne lampe.

Narod u Srbiji pa i u Vladičinom Hanu nikad nije voleo demokratsku stranku. Ako je ikada Srbija pogrešila onda je to što nikad nije dala većinsku podršku demokratskoj stranci. Uvek su je opterećivali raznim koalicijama a onda kada je trebalo donositi važne odluke za zemlju, demokratska stranka je stavljala glavu dok drugi nisu smeli da postave ni nogu.

Žao mi je što mora da kažem istinu. Pola Srbije se radovalo kada je ubijen Zoran Đinđić.

Najveću podršku Zoran pa i DS sa njim su imali na Zoranovoj sahrani. Narod kada je shvatio ko je bio Zoran i šta je sve činio za zemlju, izašao je na sahranu pokušavajući da opere grehe koje je činio prema Zoranu.

Na žalost, takvi smo mi ljudi iz Srbije,

Isto to se desilo i posle ubistva Olivera Ivanovića. Ali to su tužne teme i ne bi dalje pisao o tome.Demokratska stranka od 2000 godine sigurno nosi odgovornost ali ne i krivicu za sve loše u Srbiji.

Primer – u Vladičinom Hanu u sve privatizacije su umašani funkcioneri SPS-a i sve su propale. Mnogi od njih  više nisu članovi SPSa već su prešli u SNS.

Dok su to radili ,uporno su pričali narodu kako žuti pokradoše sve i kako je demokratska stranka uništila zemlju.

I šta imamo sad ?

Svi oni koji su učestvovali u privatizacijama izuzetno lepo žive a narod ostao bez gaća.

Ubeđen sam da onog trenutka kad narod u Srbiji da većinsku podršku demokratskoj stranci da će i Srbija da krene napred. Ovako, dok se vezujemo za imena a ne za organizacije kod nas sreće biti neće.

Imali ste problem sa „preletačima“ nakon lokalnih izbora pre 2
godine. Kakvo je sada stanje u Demokratskoj Stranci u Vašoj opštini?

U demokratsku stranku su mnogi dolazili ne zbog deljenja vrednosti demokratije  već zbog deljenja plena. Kao vampiri dođu, posisaju malo krvi o odu.

Ove godine punimo 18 godina od petooktobarskih promena. Postajemo punoletni a to nam daje za pravo da verujemo da kao sada odrasla osoba više nikad ne grešimo u odabiru članova !

Veliki je greh da izneveriš nešto što je u ovom trenutku čoveku možda i najvrednije a to je njegov glas koji ti je poverio da ga čuvaš i zastupaš u naredne četiri godine.Ti, zbog ličnog interesa i pohlepe, pljuneš na sve to i bez griže savesti izdaš taj glas, izdaš demokratsku stranku i pređeš u SNS. Takav primer ne postoji ni među najdivljijim narodima na planeti. Možda oni sada imaju malo novca ali više nemaju ni ime ni prezime i nosiće sramotu dok su živi.

I meni je nuđeno isto 2014 godine čak i veoma visoka funkcija u opštini ali nisam mogao da pogazim svoja ubeđenja.

Onog trenutka kad pogazite sebe pogazili ste i razlog zbog koga ste živi.

Danas u opštinskom odboru Demokratske stranke učestvuju ljudi koji veruju u vrednosti koju ima ta stranka.To su u neku ruku čuvari plamena demokratije. To su odvažni ljudi a povrh svega svesni da ako se ugasi i taj plamen onda će nastupiti totalni mrak u Srbiji.

Šta biste za kraj poručili pristalicama opozicije danas?

Opozicija trenutno u hanskom parlamentu ne postoji.  Skupštine traju u proseku 30 minuta. Smatram da je to vrlo loše za ljude koji vrše vlast ali čini mi se da oni toga nisu svesni.

Poručio bih ljudima koji ne izlaze na izbore da ne spavaju više. Ako nemaju za koga da glasaju nek se oni uključe u politički život pa da ostali imaju za koga da glasaju.

Svima je jasno, i vlasti i opoziciji da u Srbiji nije dobro . Budite sigurni da ako se ovako nastavi, naša deca neće živeti u njoj. Neće živeti ni Vučićeva, ni Vulinova, ni Stefanovićava ….

Svi će tražiti bolje,manje stresno, pravednije mesto za život.

Našu decu ne treba da delimo stranački. Oni su samo deca. Oni nisu mogli da biraju roditelje ali siguran sam da će znati da odaberu zemlju u kojoj će živeti.

Molim Vas, pomozite svi da odaberu ipak Srbiju !

S  poštovanjem

 Dr Nenad Mitrović

 

Sponzorisano:

Domaci kolaci. Kolaci 900 grama SAMO 380 dinara Za svaku priliku. Rodjendani,slave,proslave… Dostava u celoj Srbiji. Telefon 0640221918 Narucite i uzivajte.

Više informacija 0640221918 ili twitter

Comments

comments