Javna preduzeća sa KiM ne rade već 2 decenije, radnici primaju plate, država bez plana

Većina srpskih javnih preduzeća na Kosovu, koja su izmeštena iz Prištine 1999. godine, postoje samo fiktivno jer nemaju infrastrukturu o kojoj treba da brinu, nemaju svoje prostorije niti poslove. Ova javna preduzeća gotovo dve decenije opterećuju budžet Srbije jer njihovi zaposleni primaju plate, iako nemaju posla, niti svi žive na Kosovu. Koliko košta ovakva politika gotovo je nemoguće utvrditi na osnovu javno dostupnih informacija. Više od 20 javnih preduzeća, koja su proveravali novinari Insajdera, godinama ne podnosi finansijske izveštaje, pa je, primera radi, nemoguće utvrditi tačan broj zaposlenih, ali se iz javnog registra vidi da sva preduzeća imaju rukovodstva.

Kako je Insajder objavio još 2012. godine u serijalu “Patriotska pljačka”, novac iz budžeta Srbije odlazi na Kosovo po raznim osnovama, ali gotovo niko ne kontroliše da li se taj novac troši namenski.

PROČITAJTE JOŠ: „SEVERNA KOREJA“ – SVI ZAPOSLENI U JAVNIM PREDUZEĆIMA MORAJU DA OTVORE RAČUN U POŠTANSKOJ ŠTEDIONICI

Ispostavilo se, prema istraživanju Insajdera, da novac odlazi za uvećane plate i naknade čak i onima koji ne žive na Kosovu i kroz različite načine finansiranja fiktivnih javnih preduzeća, uključujući kompletna rukovodstva.

Od 2012. do danas nije se gotovo ništa promenilo. Više od 20 javnih preduzeća i dalje se vodi kao aktivno, prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR).

Čak su ostale i iste adrese na kojima su preduzeća bila u Prištini, iako su odatle izmeštena pre skoro dve decenije – 1999. godine, nakon bombardovanja i potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

Srpska JP na Kosovu – za Beograd postoje, za Prištinu ne postoje

Na primer, na adresi Lenjinova ulica bb, u Prištini nekada je bilo smešteno Javno stambeno preduzeće, koje je brinulo o stambenim potrebama stanovnika Prištine. Danas se ova ulica zove Bulevar Bila Klintona. Za srpsku vladu, ovo je i dalje Lenjinova ulica, a na ovom mestu i dalje se nalazi Javno stambeno preduzeće Priština. Radnici ove firme premešteni su u Gračanicu. Tamo nemaju stambeni fond o kojem treba da vode računa, ali primaju punu platu iz budžeta Srbije.

Aerodrom Priština je danas rekonstruisan i od 2010. godine nosi ime Adem Jašari, koji je za Beograd terorista, a za Prištinu narodni heroj. Iste godine, aerodrom je dat u koncesiju tursko-francuskom konzorcijumu, s kojim je potpisan ugovor da sledećih 20 godina upravlja terminalima.

Za Vladu u Beogradu stvarnost je drugačija – Aerodrom Priština je i danas u nadležnosti srpskog javnog preduzeća koje i danas postoji.

Ni Javno preduzeće za prikazivanje filmova i organizovanje manifestacija od značaja za Grad Prištinu se ne nalazi u Prištini, već u Gračanici koja do maja ove godine nije ni imala bioskop. Sada je bioskop smešten u Dom kulture Gračanica.

O problemu s javnim preduzećima govorio je i predsednik Aleksandar Vučić, ali kako deluje, bez ideje kako ga rešiti.

„U pojedinim javnim preduzećima plaćamo plate za hiljade ljudi koji nisu na Kosovu. Nismo u stanju da pročistimo te spiskove jer svaki put imate revoluciju, veću ili manju, podržanu od svih ovde u Srbiji. I zato nekada moramo da podilazimo delu javnosti čak i kada oni nisu u pravu“, rekao je u martu ove godine predsednik Srbije.

Istovremeno, do velikog broja Srba koji je ostao da živi na Kosovu, a koji pre 1999. godine nisu radili ni u državnim institucijama ni u javnim preduzećima, iz Srbije ne stiže nikakva ili stiže tek zanemarljiva pomoć. Na pomoć svih ovih godina mnogo više računa od nevladinih organizacija i to preko narodnih kuhinja.

PROČITAJTE JOŠ: EVO KO STOJI IZA UBISTVA DAVIDA – NOVINAR OTKRIO DETALJE I IMENA UBICA!

Preduzeća krše zakon iako ne posluju

Novinari Insajdera su utvrdili da se godinama po različitim osnovama za pomoć Srbima na Kosovu izdvaja u proseku 867.000 evra dnevno. Prema informacijama koje je u martu ove godine izneo predsednik Srbije, za Kosovo se izdvaja u proseku čak 1,45 miliona evra dnevno.

Deo novca se izdvaja direktno iz budžeta, ali i preko različitih državnih institucija, agencija, javnih preduzeća koja posluju u Srbiji. Primera radi, poznato je da Termoelektrane Kosovo Obilić, koja je deo Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije, sa više od 1.000 zaposlenih godinama predstavlja veliki teret za EPS.

Ovo je međutim jedno od retkih javnih preduzeća sa Kosova koje objavljuje finansijski izveštaj.

Većina ovih preduzeća, više od 20, krše Zakon o računovodstvu time što godinama ne podnose finansijske izveštaje.

U APR-u za Insajder kažu da svake godine podnose prekršajne prijave protiv svih pravnih lica koja ne dostave godišnje finansijske izveštaje.

Zakon o računovodstvu propisuje kazne od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravna lica koja ne sastavljaju i ne prikazuju finansijske izveštaje.

Po svemu sudeći, ukoliko sud presudi da JP treba da plate ove sume jer ne podnose izveštaje – novac i za to će biti uzet iz budžeta Srbije jer ova javna preduzeća uglavnom nemaju drugi izvor prihoda.

PROČITAJTE JOŠ: KRLE PONOVO IZVREĐAN NA TVITERU POSLE PLJUVANJA PO MRTVOM DAVIDU

(izvor: insajder.net)

Comments

comments