Koliko nas koštaju investitori sa juga Srbije?

Nedavno otvorene fabrike Leoni, IMI i Cumtobel, kao i one koje posluju na jugu Srbije već nekoliko godina – Džonson elektrik, Olimpias group i Geox, dobiće iz državne kase više od 85 miliona evra subvencija. Da bi im taj novac bio isplaćen moraju da ispune neke uslove, međutim novinarka NIN-a Petrica Đaković upozorava da država daje pare svih građana i kada obaveze nisu ispunjene i ističe da je zato potrebna stroža kontrola.

Poznati uslovi koje fabrike koje imaju pogone u Nišu, Prokuplju i Vranju moraju da ispune da bi dobile pare od države su da ukupna ulaganja svih fabrika budu 218,2 miliona evra i da se u njima narednih godina zaposli 11.700 ljudi.

Međutim, novinarka nedeljnika NIN Petrica Đaković koja se bavi ekonomijom upozorava da država isplaćuje milione evra stranim kompanijama i onda kada ne ispune uslove koji su propisani ili kada ih „lažiraju“.

Naime, činjenica je da je jedno NIN-ovo istraživanje rađeno na uzorku od samo 10 kompanija koje su dobile najveće subvencije po radnom mestu, rađeno pre nekoliko godina, pokazalo da gotovo nijedan ugovor nije ispunjen. Kompanije su uzimale subvencije, a da nisu zapošljavale radnike, takođe, neke od njih su kasnile u zapošljavanju, posezale su za otpuštanjem radnika da bi ih ponovo zaposlili, kao da su u pitanju novozaposleni – ističe Đakovićeva.

PROČITAJTE JOŠ: OVI SE OTVORENO SPRDAJU: NA ČELU TELA ZA BORBU PROTIV SIVE EKONOMIJE BIĆE SINIŠA MALI!

Podseća i da je sistem privlačenja investicija subvencionisanjem radnih mesta kritikovan od početka, ali ipak traje već 12 godina. Osim što građani ne mogu da kontrolišu trošenje svojih para, problematično je i to što, kako kaže, efekti takvog načina privlačenja investicija nikada nisu izračunati i predstavljeni javnosti, te se zbog toga i dalje polemiše da li je to dobro ili loše.

Iako će država da uloži više od 85 miliona evra u strane investicije na jugu Srbije, Đakovićeva ističe da dosad nikada nije urađena ozbiljna analiza efekata niti je razmotreno koliko je “pametno” trošenje toliko novca poreskih obveznika. Lepše je i politički prihvatljivije, dodaje, otvarati fabrike i hvaliti se novim radnim mestima, a to ilustruje i primerom.

Pamtimo kako je uoči izborne kampanje potpisan ugovor sa “Fijatom”, koji još uvek nije obelodanjen do kraja, niti je poznato koliko je novca dato toj kompaniji, kao ni to da li smo mi od toga imali korist i koliku tačno – podseća novinarka.

Nema jasnih kriterijuma za dodelu subvencija

Đakovićeva ističe da je praksa koju je sadašnja vlast kritikovala dok je bila u opoziciji poslednjih godina ne samo nastavljena, već je još učestalija, a subvencije se daju praktično svima, bez jasnih kriterijuma i osnova. Poziva se i na različita istraživanja koja pokazuju da je uticaj stranih investicija na privredni rast ograničen i da ima mana, među kojima je iznošenje stečenog profita van Srbije, kao i odluka da se neka fabrika zatvori i ugase radna mesta.

Da su neophodni stroži kriterijumi kada se investitorima daje novac, posebno ističe zbog uslova u kojima rade zaposleni u subvencionisanim fabrikama.

Subvencije za radna mesta ne da bi trebalo da se dodeljuju uz stroge kriterijume i uz adekvatnu državnu strategiju zbog čega se dodeljuju baš tom nekom investitoru, odnosno zašto je to državni interes, nego i uz uslov da zaposleni u njima, pošto je i sami na neki način subvencionišu, imaju u najmanju ruku zakonom garantovana prava i zaradu, a ne da rade u uslovima zbog kojih su radnici protestvovali još početkom prošlog veka – ističe Đakovićeva.

Podsetimo, da je sistem subvencionisanja koji već godinama postoji u Srbiji loš, ekonomski neisplativ i bez efekta, smatraju i drugi stručnjaci, jer je fabrikama koje posluju na jugu, kao što su Jura, Šinvon ili Leoni istekli ugovori sa državom i svakog dana bi mogli da se „spakuju i odu“. Đakovićeva takođe ističe da sistem „podmićivanja poslodavaca“ da otvaraju pogone nije dobar i da bi država trebalo da stvori ambijent koji će biti pogodan za ulaganja, jer će u suprotnom dugoročno državi i građanima ovakav sistem doneti samo štetu.

KLER: Efekti subvencija su direktno povećanje broja zaposlenih

U niškoj Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj (KLER) kažu da oni ne kontrolišu da li investitor ispunjava svoje obaveze iz ugovora, ali objašnjavaju da kontrolu realizacije projekata i procenu efekata radi Razvojna agencija Srbije (RAS). Na osnovu Zakona o ulaganjima, dodaju, KLER pruža podršku da se investicije realizuju.

U slučajevima kada su investitori podržani kroz otuđenje zemljišta od strane Grada bez naknade, kontrolu i ispunjenje ugovornih obaveza radi Gradska uprava-Sekretarijat za imovinu – dodaju u KLER-u.

Iako mnogi ekonomisti kritikuju to što su efekti milionima subvencionisanih fabrika „nevidljivi“, iz KLER-a pak pojašnjavaju da su oni pozitivni i da je najznačajnije i najvidljivije to što se smanjuje broj nezaposlenih i direktno povećava broj zaposlenih u tim kompanijama. Gradski budžet je zbog toga „puniji“ od poreza na zarade i imovinu, dodaju, a prihod je veći i od poreza na dodatu vrednost i prihoda po osnovu doprinosa.

Povećava se ukupan prihod zaposlenih, kao i potrošnja, ističu, a smanjuje broj korisnika socijalne pomoći pa se samim tim smanjuju izdavanja države za to.

Svi poslodavci na račun budžeta ulaćuju poreze i doprinose za svakog zaposlenog, a potom se, po mestu prebivališta zaposlenog, lokalnim samoupravama vraća transfer dela poreza na zarade. Jedine direktne uplate u budžet Grada su na osnovu poreza na imovinu i komunalne takse, a u nekim slučajevima eventualno i ekološke takse – pojašnjavaju u KLER-u.

PROČITAJTE JOŠ: NEMA SRAMA: DAO JOJ JE PRILIKU DA SE PROSLAVI, A NADA MACURA JE SADA OPLELA PO DOKTORU JOSIFOVSKOM!

Milioni stranim kompanijama

Ugovor sa kompanijom Džonson elektrik koja posluje u Nišu je aktivan, kažu u Ministarstvu, a ovoj fabrici odobreno je 19,2 miliona evra koji će postepeno biti isplaćeni, dok su uslovi za ukupnu isplatu nivo ulaganja od 50 miliona evra i 2.400 novozaposlenih.

U fazi realizacije je i ugovor sa prokupačkim Leonijem, dodaju, kome je odobreno 5,5 miliona evra koji će postepeno biti isplaćeni po ispunjenju uslova, koji podrazumevaju ulaganje od 22 miliona evra i 500 novozaposlenih.

Kompaniji Leoni u Nišu sa kojom je ugovor u toku, navode u Ministarstvu, odobreno je 6,42 miliona evra, a uslovi za ukupnu isplatu su ulaganje od 22 miliona evra i 2.200 novozaposlenih.

Nedavno otvorenoj fabrici IMI u Nišu odobreno je 8,51 milion evra, kako kažu, koji će biti isplaćeni kada bude uloženo 26,73 miliona evra i 1.250 novozaposlenih.

Kompaniji Cumtobel koja je nedavno počela sa radom u Nišu odobreno je, dodaju, 8,008 miliona evra i taj novac će im biti isplaćen kada njihovo ulaganje dostigne 30,63 miliona evra i kada bude 1.100 novozaposlenih.

U fazi monitoringa su ugovori sa niškim fabrikama Olimpias group i Džonson elektrik, kao i sa vranjskim Geoksom.

Olimpias group dobiće 18 miliona evra podsticaja, u tranšama, nakon što ulaganje bude 36,04 miliona evra i kada bude 2.000 novozaposlenih, kompaniji Džonson elektrik biće isplaćeno 9 miliona evra kada ulaganje bude 15 miliona evra i 1.000 novozaposlenih, dok će vranjskom Geoksu biti isplaćeno 11,25 miliona evra podsticaja kada ispune uslove – 15,80 miliona evra ulaganja i 1.250 novozaposlenih.

U Ministarstvu privrede kažu da novac investitorima isplaćuju u tranšama, u zavisnosti od visine ulaganja i broja novozaposlenih koji su definisani ugovorom, a pojašnjavaju da je svaki dinar iz budžeta pokriven bankarskom garancijom kompanije, sve dok ne ispune sve ugovorne obaveze i dok se ne završi monitoring.

PROČITAJTE JOŠ: (FOTO, VIDEO): KO JE IZDAO GRAĐEVINSKU DOZVOLU ZA OVO RUGLO?!

(izvor: juznevesti.com)

Comments

comments