Korupcija u zdravstvu: Lekari nam „za uslugu“ uzimaju od 200 do 7.000 evra!

Pojedini ugledni srpski lekari, različitih specijalnosti, odavno među sobom rezignirano govore da je Medicinski fakultet u Beogradu postao porodična zadruga. Ponekad se upitaju ko će njih lečiti kad zatreba, pa se teše da ih je još dovoljno da pomognu jedni drugima. Ocenjivanje po sistemu „ja ću desetku tvome, a ti mome detetu“, nepotizam, kupovina diploma, sticanje zvanja bez referenci, tj. odsustvo znanja i etike, neki su od pravno-moralnih otklona koji hrane patologiju korupcije. Ona se u zdravstvu meri milionima evra jer je godišnja vrednost javnih nabavki u toj sferi oko 900 miliona evra, dok 40 odsto firmi podmićivanjem postaju „najbolji ponuđači“.

Čemu/kome služe inspektori?

U korupciji sve ima novčani ili kakav drugi ekvivalent zahvaljujući vulgarizaciji opšteg interesa zarad ličnog. Nedemantovana nezvanična tarifa u zdravstvu obuhvata zaposlenje (2.000–7.000 evra), zaobilaženje liste čekanja (1.000–3.000 evra), ugradnju veštačkog kuka (2.000 evra) ili kolena (1.000 evra), carski rez (500–1.000 evra), manje hirurške intervencije (200–900 evra), ležaj u bolnici (300–700 evra), porođaj (300 evra). Posredi je iznuđivanje korupcije, a lista tog nasilja nad građanima nije iscrpljena.

PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO): UPOZNAJTE DUŠICU, SNS-OVKU KOJA NE ZNA MNOŽINU I PADEŽE, A DRŽI GOVORE U SKUPŠTINI!

Kaže se da prema svecu ide i tropar. Hirurg iz Bora uhapšen je prošle godine zbog 100 evra uzetih da pomogne svom pacijentu na bolničkom lečenju. Iste 2017. pala je grupa predstavnika farmaceutskih kuća i specijalista niške vojne bolnice: farmaceuti su periodično keširali lekarima koji su pacijentima propisivali ortopedska pomagala, lekove i suplemente iz asortimana tih firmi. Zbog 1.000 evra traženih da invalidska penzija ne bude ukinuta, 2016. je pritvoren veštak iz Republičke komisije za reviziju, a uhapšen je i lekar iz KBC „Zvezdara“ zato što bez 400 evra nije hteo da izvrši operaciju za koju prima platu. Načelnik u KBC „Dr Dragiša Mišović“ uzeo je 500 evra za operaciju žučne kese preko reda, dok je internista iz Kruševca naplatio 150 evra sinu pacijentkinje koju je lečio od kancera da je zadrži u bolnici. Takođe, za 3.500 evra može se kupiti pravo na penziju. Sve to ne nagoveštava sistemsko lečenje obolelog zdravstva.

Ne zna se šta se tačno zbiva u više od 6.000 različitih zdravstvenih ustanova, ni u državnim i privatnim centrima socijalne zaštite, fakultetima zdravstvene struke i zatvorskim bolnicama, koji pružaju neke oblike zdravstvenih usluga. Od maja do oktobra 2014. inspektori pri Ministarstvu zdravlja, zbog višedecenijske krađe beba u porodilištima, proveravali su postupanje kod smrti novorođenčadi ili mrtvorođenčadi, kao i kvalitet rada po prijavama zbog propusta u lečenju, povreda prava pacijenata, sumnji u validnost bolovanja, problema sa zakazivanjem pregleda, naplaćivanja zdravstvenih usluga, kvara instrumenata koji je izazvao smanjeni obim ili prekid rada, prisilne hospitalizacije na psihijatriji…

Inspektori su 476 puta naložili otklanjanje nedostataka, izdali 35 zabrana rada, izrekli sedam mandatnih kazni, otkrili 42 prekršaja i podneli pet krivičnih prijava. Ipak, u godišnjem izveštaju nema ni reči o nezakonitostima koje su našli, ali je tu podatak da su budžet ojačali za oko 107.000 evra „na ime troškova postupaka zdravstvenih inspektora i republičke administrativne takse“. U tom periodu su zaštitnik građana i komore zdravstvenih radnika imali devet predmeta, pravosuđe 52. Sve skupa, više nego minorno postignuće u odnosu na obim korupcije u belom.

Razlike i nejasnoće u podacima

Iako se korupcija u zdravstvu intenzivno razvijala godinama, još nisu donete mere koje bi građane, kad pođu lekaru, lišile straha hoće li imati novac za dodatno plaćanje, mada kroz zdravstveno osiguranje finansiraju svoje lečenje, kaže Marina Mijatović, advokat pri „Pravnom skeneru“ (PS), NVO koju je Uprava za javne nabavke 2017. imenovala za građanskog nadzornika.

„Ukoliko dajemo novac za zdravstvo kroz osiguranje i direktno zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, to znači da plaćamo duplo“, dodaje Marina Mijatović. „Nivo korupcije u zdravstvu je visok jer ne znamo koje su nam usluge dostupne i šta sve pokriva naše osiguranje. O reformi zdravstvenog sistema govori se više od decenije, ali se ide na parcijalne izmene zakona i svaki put kaže da se ’time smanjuje korupcija’. Nikako da objasne zašto neke usluge plaćamo dodatno ili participiramo kad je osnovni princip zdravstva da je ono u potpunosti svima dostupno.“

PROČITAJTE JOŠ: MUP KOČI ISTRAGU O BAJATOVIĆEVIM MALVERZACIJAMA!

PS od 2011. prati zdravstvenu zaštitu i prava pacijenta, iza čega se valja korupcija, naročito u javnim nabavkama, kao i u pravosuđu – u meri u kojoj je ono vezano za korupciju belih mantila. Kao građanski nadzornik kontroliše nabavke veće od milijardu dinara. PS je pratio četiri centralizovane javne nabavke lekova, koje je sproveo Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a sada nadzire nabavku lekova za retke bolesti.

„Građanima je bitna nabavka lekova jer se obavlja jednom godišnje za celu zemlju“, kaže naša sagovornica. „To su veliki iznosi. Za lekove sa lista B i D izdvaja se blizu 7,5 miliona evra, za lekove sa liste A više od 173,5 miliona evra. Tu je težak koruptivni problem u određivanju količine lekova koje treba kupiti. Podaci o potrošnji lekova, koje elektronskim fakturama RFZO dobija direktno od zdravstvenih ustanova, razlikuju se od podataka Instituta za javno zdravlje (Batut), koji evidentira potrebe zdravstvenih ustanova. U toku jedne godine, prema RFZO, potrošeno je oko 1.000 komada jednog leka, a, prema ’Batutu’, potrebno je 10.000 komada. Pitanje je, onda, koliko komada tog leka stvarno treba kupiti i šta je bilo sa viškom od 9.000 komada iz prethodne godine. Ili – za 2016. je prema RFZO trebalo nabaviti 502 ’tetraspan’ rastvora, ‘Batut’ nije dao podatke, ali je RFZO – ne zna se zašto – kupio 1.000. I mi smo se pitali šta se zbiva, gde je razlika, da li se baca, zašto kupujemo ako nam ne treba? Tako veliki trošak još nismo do kraja istražili.“

Koruptivni problem obuhvata i broj ponuđača za jednu partiju, jedan lek. Ako u većini slučajeva postoji jedan ponuđač, on nema konkurenciju i diktira cenu. U ogromnom procentu cena ponuđača je u dlaku identična ceni koju je odredio RFZO. Od 1.461 partije na listi lekova koji se izdaju na recept, u 162 slučaja bio je samo jedan ponuđač. Od toga je ponuđena cena u 72 odsto slučajeva identična traženoj, a u preostalih 28 odsto neznatno niža. Zaseban problem je naduvavanje cena, koje se određuju prema cenama u Italiji, što je nerealno ne samo kada se ima u vidu naš BDP.

Koruptivni posao počinje načinom formulisanja oglasa, sa više specifikacija. Radi lakšeg razumevanja, napiše se npr. da uređaj mora imati sa leve strane crveno dugme za uključivanje, što znači da je javna nabavka nameštena za konkretnu firmu. Neki ponuđači zato dok traje postupak šalju prigovore Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupku javnih nabavki. Pamti se prigovor iz 2017. zbog opremanja KC Niš. Komisija odbija prigovor, ugovor se zaključuje i izvršava. Ipak, Komisija na kraju donosi odluku da je postupak bio manjkav, ali da je kasno za poništavanje jer bi šteta bila veća od koristi. Loše sproveden postupak zaštite imao je za posledicu i to da kupljeni skener nisu mogli uneti u zdanje zato što su vrata uska.

„Utvrdili smo ogromne troškove sudskih postupaka zbog loše sprovedenih javnih nabavki u periodu 2013–2017“, ističe advokat Mijatović. „Iz privrednih sudova dobili smo podatke o tužbama protiv zdravstvenih ustanova i tužbama protiv izabranih ponuđača. Ponuđači tuže zdravstvene ustanove širom Srbije i, po pravilu, dobijaju sporove.“

Prema sudskoj statistici, 65 odsto tuženih zdravstvenih ustanova nije htelo da plati izabranom ponuđaču isporučenu robu ili izvršenu uslugu, a 35 odsto zdravstvenih ustanova tužilo je izabrane ponuđače koji nisu isporučili robu/obavili uslugu. Ukupni troškovi samo parničnog postupka su blizu 100.000 evra, od čega 80 odsto ide na teret zdravstvenih ustanova. Ne zna se koliko novca zdravstvo duguje dobavljačima, ni koliko su dobavljači dužni zdravstvu, procenjuje se da su u opticaju milioni evra.

„U bazi PS je 221 naručilac zdravstvenih usluga, u pravosnažnim presudama pojavljuju se 44, a za ostale nema podataka“, pojašnjava naša sagovornica. „Protiv Zdravstvenog centra (ZC) Valjevo vođeno je 16 postupaka, slede ZC Vranje (12), ZC Užice (11), Opšta bolnica „Đorđe Jovanović“ iz Zrenjanina (6), Opšta bolnica Sombor (4) i Klinički centar Vojvodine (4). Zajedno su platili oko 41.000 evra na ime troškova parničnog postupka. Kako zdravstvo ne zarađuje, kad dobavljači blokiraju račun zdravstvenih ustanova, taj dug se prebacuje na državu i servisira iz budžeta.“

Mutna strana donacija

To važi i za prekršajne postupke koje državni revizor pokreće protiv direktora domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara zbog kupovine mimo javnih nabavki. Od 2013. do 2017. doneto je 50 odsto osuđujućih presuda, uz novčano kažnjavanje odgovornih rukovodilaca. Novac se ne odbija od zarade direktora, to plaća ustanova kojom rukovodi.

PROČITAJTE JOŠ: DA LI SRBIJI PRETI TOTALNI KOLAPS: BEŽE LEKARI, VOZAČI, NESTAJE VODE I STRUJE…

(izvor: beogradski-glas.rs/Dragica Bg. Pušonjić)

Comments

comments