Mladen Šarčević pomagao kriminalcima da otvore privatne škole!

Pre nego što je postao javni službenik, Mladen Šarčević je privatne škole otvarao i sa ljudima koji su bili „sa one strane zakona“.

Ministar u Vladi Srbije tesno je sarađivao tokom svoje poslovne karijere osnivača i upravnika privatnih škola sa Spasojem Ivanovićem iz Nikšića, čije se ime pominje u policijskim dosijeima iz devedesetih godina.

Šarčević u izjavi za BIRN kaže da nije znao ništa o prošlosti Spasoja Ivanovića sa kojim je delio vlasništvo nad gimnazijom „Luča“ u Podgorici, prvom privatnom školom u Crnoj Gori.

Ivanoviću su godinama unazad širom otvorena vrata crnogorskih i srpskih ministarstava.

Ipak, sve to vreme on uspeva da ostane sakriven od očiju javnosti.

Prema policijskim dosijeima do kojih je BIRN došao, Spasoje Ivanović nije samo kontroverzni biznismen, već je bio i deo saradničke mreže pojedinih funkcionera državne bezbednosti s početka devedesetih godina prošlog veka.

Saslušavan je u vezi sa ubistvom albanskog emigranta Envera Hadrija u Briselu februara 1990. godine, kao i ubistvom u beogradskom klubu „Nana“ mesec dana kasnije.

BIRN je sa Ivanovićem stupio u kontakt, ali je on odbio da daje izjave.

Šarčević je svoju poslovnu imperiju otvaranja privatnih škola počeo tokom devedesetih u saradnji sa firmom „Interspid“, koja je dovođena u vezu sa Markom Miloševićem, sinom nekadašnjeg predsednika Srbija Slobodana Miloševića, i poslovima sa švercom cigareta.

„Ja živim 62 godine u gradu i možete misliti koliko ljudi znam. Na primer, sa mnom je pokojni Giška sedeo u učionici u klupi i šta sad, treba da se ubijem što je Giška bio što je bio“, odgovorio je ministar Šarčević na pitanje kako komentariše činjenicu da je sarađivao sa ljudima iz kriminalnog miljea.

PROČITAJTE JOŠ: SNS ZATIRE SRPSKU KULTURU U SRED ŠUMADIJE! U KRAGUJEVCU 6 VREDNIH OBJEKATA UNIŠTENO ILI U LOŠEM STANJU!

Prilozi za biografiju ministra prosvete

Mladen Šarčević, ministar prosvete od 2016. godine, jedan je od pionira privatnog školstva u Srbiji i regionu.

Bio je direktor prve privatne srednje škole u Srbiji, gimnazije „Milutin Milanković“ koju je 1999. godine osnovala kompanija „Interspid“.

Vlasnik te kompanije je Petar Komljenović, a njegovo i ime njegove firme spominjalo se 2003. godine u izveštaju policijske akcije „Mreža” u kojoj su pobrojane firme i pojedinci koji su učestvovali u švercu cigareta tokom devedesetih.

Šarčević je, inače, u svojoj biografiji naveo da je učestvovao u „stručnom osnivanju“ te škole.

Osim dve pomenute, Šarčević je u vlasništvu tokom 2003. i 2004. godine imao i srednju školu „Kosta Cukić“.

Danas je suvlasnik gimnazije „Ruđer Bošković“, (na slici ispod) koju je, između ostalih, pohađao Danilo Vučić, sin Aleksandra Vučića. Suvlasnik je i istoimene osnovne škole i predškolske ustanove.

„Dosta znam o obrazovanju jer sam prošao sve nivoe, a ono što ne znam, znam ko zna”, rekao je jednom prilikom. Sudeći po detaljima iz ministrove biografije, to je bio Šarčevićev moto od početka njegove preduzetničke karijere u obrazovanju.

U Crnoj Gori, na primer, nije znao ministra prosvete, ali je znao ko ga zna.

Šarčević u izjavi za BIRN kaže da nije znao ništa o prošlosti Spasoja Ivanovića kada je sa njim otpočeo saradnju.

„Osnovni razlog za saradnju sa njim je što je on bio kontakt sa Slobodanom Backovićem, tadašnjim ministrom prosvete u Crnoj Gori”, rekao je Šarčević u telefonskom razgovoru za BIRN.

Šarčević dodaje da je u Srbiji i regionu u to vreme samo on imao iskustva sa privatnim školama, tako da su na njega bili upućeni svi zainteresovani investitori.

„Jedan moj prijatelj je bio dobar sa Ivanovićem, on nas je spojio”, objašnjava Šarčević, ali nije hteo da precizira ko je taj zajednički prijatelj.

I bivši ministar prosvete u Crnoj Gori kaže da nije poznavao Ivanovića, već da ih je spojila treća osoba.

„Verujte da se ne sećam tačno ko je to, samo znam da je neko iz sveta biznisa”, izjavio je Backović za BIRN.

Backović, takođe, kaže da ne zna, niti je znao, išta o Ivanovićevoj prošlosti, a da su mu ga te 2004. godine predstavili kao poslovnog čoveka iz Crne Gore.

Od Nane do Luče

Šarčević je zajedno sa Spasojem Ivanovićem 2004. godine osnovao prvu privatnu školu u Crnoj Gori.

Njih dvojica su u saradnji sa Ivanovićevim partnerom Milanom Živkovićem, uzeli u zakup zgradu jedne osnovne škole, renovirali je i osnovali gimnaziju „Luča“.

Dve godine kasnije, školu i kompaniju koja je bila njen zvanični vlasnik, prodali su Ani Kolarević, rođenoj sestri crnogorskog lidera Mila Đukanovića za 400.000 evra.

U vreme osnovanja škole, Ivanović je u policijskim dosijeima već uveliko bio označen kao pripadnik kriminalne mreže uključene u ubistvo albanskog emigranta Envera Hadrija u Briselu u februaru 1990. godine.

Mesec dana kasnije, bio je hapšen zbog sumnji za umešanost u ubistvo u beogradskom klubu „Nana“.

„Ne znam da je bio povezan sa bilo kakvim ubistvima. On je bio vlasnik ne znam čega, nije javne kuće… On nije bio moj prijatelj, ako na to aludirate… “, kaže ministar Šarčević govoreći o svom poslovnom partneru Ivanoviću.

Po zahtevu belgijskog tužilaštva u istrazi povodom ubistva Envera Hadrija, Ivanović je saslušan u tadašnjem Prvom opštinskom sudu u Beogradu u junu 2007. godine.

On je negirao da bilo šta zna o tom događaju.

Tokom davanja iskaza rekao je da Veselina Veska Vukotića (na slici ispod), osumnjičenog za ubistvo Hadrija, poznaje iz Nikšića, budući da su obojica rođeni u istom gradu, i da se znaju od dečačkih dana.

Rekao je da je u ranoj mladosti otišao u inostranstvo i da je živeo svuda po Evropi i da za to vreme, navodno, nije viđao Vukotića.

U Beograd se vratio, kako je rekao, pred novu 1990. godinu.

Tada je ponovo sreo Vukotića i naredne tri godine su se stalno viđali, jer su zajedno držali kazino Rojal u novosadskom hotelu Putnik, a od 1994. više ne rade zajedno.

Osim sa Vukotićem, bio je blizak sa mnogim poznatim kriminalcima s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka.

Kazino Rojal spominje se i na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

Zaštićeni svedok koji je radio je u kazinu svedočio je da je državni vrh redovno posećivao kazino tih godina.

Kao česte posetioce naveo je šefa državne bezbednosti Jovicu Stanišića, direktora carine Mihalja Kertesa, kao i tadašnjeg generalnog direktora Radio televizije Srbije, a aktuelnog predsednika sportskog društva Partizan Milorada Vučelića.

BIRN je razgovarao sa jednim od kockara iz Novog Sada koji je u to vreme redovno posećivao kazino Rojal.

On navodi da se seća Veska Vukotića, koji je vodio glavnu reč u kazinu, ali i Spasoja Ivanovića, kao njegove desne ruke.

Ivanović se, prema njegovim rečima, starao za operativne stvari, dok je Vukotić retko izlazio iz svoje kancelarije.

PROČITAJTE JOŠ: „VUČIĆ ĆE ORGANIZOVATI REFERENDUM TAKO DA GRAĐANI POTVRDE DOGOVOR SA PRIŠTINOM“!

Nakon samo mesec dana od ubistva u Briselu, u Beogradu je ubijen Andrija Lakonić u kafeu „Nana“.

Do sada niko nije osuđen za ubistvo Lakonića, kojeg je, kako se veruje, ubio njegov prijatelj Vesko Vukotić.

Nakon ubistva, Ivanović je priveden zajedno sa Darkom Ašaninom i Slavkom Bikićem, koji su za tadašnju Službu državne bezbednosti (SDB), obavljali „posao“ likvidacije jugoslovenskih političkih emigranata u zemljama Evrope.

U izveštaju sastavljenom nakon tog ubistva, policija navodi da Ivanovića tereti za neprijavljivanje krivičnog dela i počinioca, jer je posle ubistva, zajedno sa Darkom Ašaninom, automobilom pobegao iz kafića „Nana“ (na slici ispod).

U tom izveštaju navodi se i podatak da je Ivanović već ranije bio osuđivan, ali ne piše za koje krivično delo.

Ubistva Lakonića i Hadrija otkrila su veze koje su kriminalci imali sa samim vrhom srpske policije i Državne bezbednosti.

Vračarska veza

Ime Spasoja Ivanovića povezuje se sa još jednim ministrom Vlade Srbije.

Naime, Ivanović poseduje stan u zgradi u kojoj živi Dragan Šutanovac, nekadašnji ministar odbrane i predsednik Demokratske stranke, u beogradskom naselju Vračar, na ekskluzivnoj lokaciji u Skerlićevoj ulici, tik uz Hram Svetog Save.

Podaci iz katastra pokazuju da su Ivanović i Šutanovac komšije mada sam Šutanovac u izjavi za BIRN kaže da zna da Ivanović ima stan u toj zgradi ali da ga nije tamo video.

Pored toga Šutanovac kaže da ne zna detalje Ivanovićeve biografije.

Zgrada u Skerlićevoj 20 bila je predmet dugogodišnje afere „Pašnjak“ koja je obelodanjena u istraživanju portala Pištaljka 2012. godine.

Protiv Šutanovca je nekoliko godina vođen postupak u kome je trebalo da se dokaže da on nije prijavio svu imovinu koju je imao na toj lokaciji.

Viši sud u Beogradu oslobodio je Šutanovca presudom u avgustu 2017. godine.

Pored Šutanovca i Ivanovića, kao investitori na toj lokaciji pojavili su se i fudbaleri Nemanja Vidić i Gordan Petrić, kao i ćerka Zarka Zečevića Mia, nekadašnjeg generalnog sekretara FK Partizan.

PROČITAJTE JOŠ: „111 KAMERA“: SKUPŠTINA ĆE I BUKVALNO BITI RIJALITI, A MAJA GOJKOVIĆ – VELIKI BRAT!

(izvor: javno.rs)

Comments

comments