Otkrivena šema Vučićevog kuma za izvlačenje para iz EPS-a!

Hidroelektranama u vlasništvu EPS-a i onim povezanim sa Nikolom Petrovićem isplaćeno je preko 21 milion evra, više od polovine ukupnog novca koji građani daju za struju dobijenu iz malih hidroelektrana. Protesti građana protiv izgradnje ovakvih elektrana pokazuju da javni interes često ostaje zaklonjen interesom investitora.

Negde na pola puta od Biljanovca do Jošaničke Banje, u jednoj od kuća raštrkanih na uzbrdici pokraj puta, živi Dragan Todorović sa suprugom i ćerkom. U ovom selu nadomak Kopaonika nije ostalo mnogo stanovnika, ljudi odlaze.

Dragan kaže da se kaje što se i on nije odselio, ali mislio je da sada kada su u penziji i kada ćerka radi, da će konačno moći da odmori. Ono što je taj mir pokvarilo prošle godine na leto je hidroelektrana čija je gradnja počela baš prekoputa njegove kuće. Zbog toga su u selu održali zbor.

„Nismo mi protiv gradnje, ali da rade na mestima gde ne prave smetnje ljudima. Desi se da zatvore vodu noću kako bi im bolje radile centrale i nema vode da teče niz reku”, objašnjava Dragan u razgovoru sa novinarima.

Male hidroelektrane u ovom kraju, zbog buke koju prave i uticaja na životnu sredinu, znaju uglavnom po zlu, a na tih desetak kilometara između Biljanovca i Jošaničke Banje ima ih četiri: tri izgrađene i jedna u izgradnji.

Suočena sa zahtevima Energetske zajednice da poveća udeo električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, vlast godinama podstiče privatnike da investiraju u njih, uključujući i biznis malih hidorelektrana. Međutim, prema uporednoj analizi podataka Republičkog zavoda za statistiku i EPS Snabdevanja od malih hidroelektrana je u 2016. godini otkupljeno svega oko pola procenta ukupno proizvedene struje.

Investitori koji su izgradili male hidroelektrane i za njih od Ministarstva energetike dobili status povlašćenog proizvođača električne energije, profitiraju tako što im država otkupljuje struju koju proizvedu, po unapred određenim, višim cenama. Novac kojim država vrši otkup dolazi od građana Srbije, kojima su zbog toga posebnom naknadom uvećani računi za struju.

Investitorima malih hidorelektrana u periodu od 2013. do 2016. godine za proizvedenu struju isplaćeno je više od pet milijardi dinara, odnosno, više od 41,6 miliona evra. Od toga, nešto manje od 14 miliona evra je otišlo u ruke same države, odnosno Drinsko-Limskih elektrana, koje su u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS). Više od 7,2 miliona evra je isplaćeno firmama povezanim sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i njegovim poslovnim partnerima.

Uporedo sa gradnjom elektrana na rekama širom Srbije i rastom profita investitora, često povezanih sa vlašću i politikom, jačali su i protesti građana protiv njih.

U Jošaničkoj Banji, zahvaljujući inicijativi nekoliko meštana, Zavod za zaštitu prirode ustanovio je da su neke od hidroelektrana ugrozile okolnu prirodu. Bunili su se i meštani u Priboju i Temskoj, selu kraj Pirota.

Javni ili privatni interes?

Državni interes Srbije u izgradnji obnovljivih izvora energije se ogleda u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine iz obnovljivih izvora proizvodi 27% električne energije. Jasan je bio i motiv investitora – CINS je još 2015. godine pisao kako je interesovanje za gradnju malih hidroelektrana veliko jer njihovi vlasnici tokom 12 godina od puštanja elektrane u rad imaju garanciju države da će od njih struju kupovati po višim cenama.

Podsticajnu otkupnu cenu za proizvedenu struju utvrđuje država, a određuje se u zavisnosti od vrste i snage elektrane, kao i maksimalnog efektivnog vremena njenog rada.

U periodu od 2013, otkad je ovaj način subvencionisanja u upotrebi, pa do kraja 2016, oko polovine od isplaćenih nešto više od 41,6 miliona evra vlasnicima malih hidroelektrana je otišlo državi i firmama povezanim sa kumom Aleksandra Vučića, Nikolom Petrovićem, te njegovim poslovnim partnerima, Draganom Klisurom, Nenadom Mihajlovićem i Nenadom Kovačem.

Prema podacima EPS Snabdevanja, firme u okviru EPS-a koja objavljuje izveštaje o otkupu struje, Drinsko-Limskim elektranama je u ovom periodu isplaćeno skoro 14 miliona evra – za hidroelektrane Ovčar Banja, Međuvršje i Radaljska Banja.

U pisanom odgovoru EPS-a stoji da su ove male hidroelektrane status povlašćenih proizvođača dobile u skladu sa Zakonom o energetici i uredbama Vlade Republike Srbije koje regulišu oblast obnovljivih izvora energije. Oni navode i da im prihodi zavise od količine proizvedene energije i podsticajne cene:

„Navedene tri hidroelektrane JP EPS nisu ni na koji način u povoljnijem položaju u odnosu na sve ostale male hidroelektrane u privatnom vlasništvu sa statusom povlašćenog proizvođača.”

Eco Energo Group je vlasnik sedam malih hidroelektrana koje imaju status povlašćenog proizvođača i sve se nalaze u Opštini Crna Trava, na jugoistoku zemlje. Ovoj firmi, čiji je direktor danas Nikola Petrović, je u ovih četiri godine isplaćeno više od pet i po miliona evra.

Vlasnici Eco Energo Group-a su Dragan Klisura i – preko svojih drugih firmi – Nikola Petrović, Nenad Kovač i u manjem procentu Vera Ristić. Do 15. juna prošle godine je među vlasnicima bio i Nenad Mihajlović.

Eco Energo Group, njeni vlasnici i sam Petrović su takođe vlasnici male hidroelektrane Jabukovik u opštini Crna Trava, koja je od građana Srbije u ovom periodu dobila skoro 1,1 milion evra.

Hidroelektrana Županj je kao povlašćeni proizvođač dobila gotovo 600 hiljada evra. Njen vlasnik je kompanija Eco glotec u kojoj Nikola Petrović od oktobra 2017, preko firme Eko Vlasina, ima 10 posto vlasništva, koliko imaju i Dragan Klisura i Nenad Kovač. Ostalih 70 posto udela pripada švajcarskoj firmi Glotec International.

Na taj način su firme u kojima Petrović i njegovi partneri imaju isključivo ili većinsko vlasništvo, ukupno raspolagale sa preko 6,6 miliona evra, a ako se na to doda i Županj, odnosno Eco Glotec u kojem su manjinski vlasnici – sa više od 7,2 miliona evra.

Novinari CINS-a su tražili intervju sa predstavnicima firme Eco Energo Group, ali ga nisu dobili do objavljivanja ovog istraživanja. Nikola Petrović je, nakon što mu se novinarka CINS-a predstavila, spustio slušalicu. Nije odgovarao ni na SMS poruke.

Novinari su pozvali i firmu Eco Glotec. Pre nego što je spustila slušalicu, osoba koja se javila se predstavila se kao radnica firme Eco Energo i rekla da su obe firme na tom broju, ali da direktor Eco Gloteca nije dostupan za razgovor, a da ona nije ovlašćena da daje informacije novinarima.

Petrović je od septembra 2012. godine do kraja 2016. godine bio direktor Elektromreža Srbije (EMS), državnog preduzeća koje se nalazi u sklopu energetskog sistema Srbije. U tom periodu je zvanično izašao iz firme Eco Energo Group, u kojoj je pre toga bio vlasnik, a vratio se kao vlasnik i direktor nedugo nakon odlaska iz EMS-a.

Klisura je vlasnik firme Hidro-Tan koja se bavi izgradnjom malih hidroelektrana i Petrovićev poslovni partner. Nenad Kovač je došao u žižu javnosti nakon uvođenja sistema naplate u gradskom prevozu, Bus plus a čije vlasništvo je povezivano sa njim.

Nenad Mihajlović je takođe jedan od Petrovićevih partnera i nekadašnji direktor ugašenih novina Pravda, u kojima je bio jedan od vlasnika. Savet za borbu protiv korupcije je Pravdu u Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji još 2011. na osnovu vlasništva povezao sa Srpskom naprednom strankom (SNS).

Vera Ristić je majka Jelene Đoković, supruge srpskog tenisera Novaka Đokovića, koja se godinama bavi projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Osim navedenih, među onima koji se izdvajaju po prihodu od prodaje struje iz malih hidroelektrana je i firma W&W Energy iz Kragujevca sa nešto manje od 3 miliona evra. Vlasnik ove firme je Bojan Milovanović.

Milovanović kaže da se u poslu sa malim hidroelektranama uloženi novac vraća za osam do 12 godina: „Ali sve zavisi od lokacije (…) posle toga vi ste na slobodnom tržištu.“

Milovanović dodaje da izveštaji Zavoda za zaštitu prirode o narušavanju ekosistema nisu relevantni i stručni jer nisu zasnovani na uzimanju uzoraka, kao i da probleme na pojedinim hidroelektranama ne treba generalizovati na ceo sektor hidroelektrana.

Struja koja se proizvede u malim hidroelektranama predstavlja mali udeo u celokupnoj proizvodnji struje u Srbiji. Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2016. godine proizvedeno oko 39 hiljada gigavata struje dok je prema podacima EPS Snabdevanja od malih hidroelektrana otkupljeno nešto manje od 200 gigavata, odnosno oko 0,49% ukupne proizvodnje.

Programski direktor RES Fondacije, Jasminka Oliverić Young, objašnjava da je suština takozvanih fid in podsticajnih tarifa bila da se primame investitori, ali Evropska komisija od 2015. godine preporučuje da se sa fid in tarifa pređe na tendere jer se te tarife kose sa suštinom državne pomoći. Energetska zajednica isto preporučuje i Srbiji, ali to ne bi važilo za proizvođače koji su već sklopili ugovor sa državom.

Vlasnik elektrane i predsednik mesne zajednice

Pri izgradnji malih hidroelektrana na Jošaničkoj reci, radnici su dozerima, mašinama sličnim bagerima, čupali i lomili vegetaciju oko reke i time praktično otežali njeno obnavljanje i posredno ugrozili stabilnost obala. Mestimično izlivanje betona kao i ulje i ostali derivati nafte koji su rasuti po tlu mogu dovesti do uginuća faune vodozemaca. Zbog radova, zamućenost voda negativno je uticala na mlađ i ikru potočne pastrmke.

Sve ovo je konstatovao Zavod za zaštitu prirode Srbije 2014. godine prilikom nadzora nad delom Jošaničke reke, na teritoriji opštine Raška.

„Mišljenja smo da preduzete aktivnosti i stanje prirode na posmatranom delu vodotoka ukazuju na samovolju pojedinih investitora, ozbiljno ugrožavanje rečnog korita, elemenata aluvijalne ravni i hidrološkog režima”, navodi se u Izveštaju koji je potpisao direktor Zavoda, Aleksandar Dragišić.

Na ovo su ukazivali i Aleksandar Drašković i Jelena Drmanac, nekadašnji članovi Odbora za zaštitu i razvoj Jošaničke Banje, na čiji poziv je Zavod i izvršio kontrolu. Odbor je nastao u septembru 2013. godine, kada su meštani Banje počeli da se žale da zbog hidroelektrane nema vode u reci i da ribnjaci ne mogu da im opstanu.

Hidroelektrane se u ovom kraju nadovezuju jedna na drugu. Tako se reka prvo cevima sprovodi do mašinske kuće hidroelektrane gde se proizvodi struja, zatim se odatle ispušta, a onda posle nekoliko desetina metara, sprovodi u nove cevi druge elektrane.

„Mi imamo bukvalno mrežu cevi i reke na kašičicu”, kaže Jelena Drmanac.

Aleksandar Drašković objašnjava da problemi sa malim hidroelektranama nastaju tek kad krene gradnja i kada se one puste u rad, u situacijama kada ono što se dešava na terenu odstupa od onoga što je predviđeno dokumentima.

Nakon izlaska na teren, Zavod za zaštitu prirode sastavio je Izveštaj o uticaju malih hidroelektrana na području Jošaničke reke i poslao ga Ministarstvu energetike, Ministarstvu rudarstva, Republičkoj direkciji za vode, Javnom preduzeću Nacionalni park Kopaonik i Opštini Raška.

Bojan Milovanović, direktor Nacionalnog parka Kopaonik, nije odgovorio na konkretna pitanja koja su mu poslali novinari, ali je u odgovoru, pored kritika na račun zaposlenih Zavoda, naveo da Nacionalni park nije bio nadležan za većinu malih hidroelektrana iz Izveštaja. Objasnio je da u slučajevima kada jesu nadležni, mogu da obaveste Republičkog inspektora, ali nije naveo da li su to i radili.

Iz Republičke direkcije za vode nisu odgovorili na pitanje o Izveštaju Zavoda, ali su naveli da su postupali po predstavkama Odbora i da prilikom inspekcijskih nadzora nisu utvrdili kršenje biološkog minimuma. Biološki minimum je minimalna količina vode koja mora da ostane u reci.

Novinari nisu dobili informacije o tome da li su ostali organi postupali na osnovu Izveštaja. Odbor za zaštitu i razvoj Jošaničke Banje rasformiran je nedugo nakon što ga je Zavod napisao.

Jelena Drmanac objašnjava da su odbornici mesne zajednice zaključili da je to telo suviše daleko otišlo i optuživali ih da oni u stvari prave problem: „Govorili su da mi nismo za napredak, da nismo za to da dođu investitori”.

Predsednik mesne zajednice je u tom trenutku bio Milinko Milojević – i sam vlasnik jedne od hidroelektrana. Njegova firma Mečkari, vlasnik je elektrane Klupci, jedne od ukupno 15 malih hidroelektrana sa područja Opštine Raška, koja je kao povlašćeni proizvođač u periodu 2013-2016 dobila više od 61 hiljade evra.

Milojević nije želeo da govori o ovoj temi.

Nemoj njega, on je kum

Podaci iz poslovnih registara pokazuju da je deo elektrana u Raškoj u vlasništvu sadašnjih ili bivših funkcionera i ljudi povezanih sa njima, negde većinskom, a negde i manjinskom, kao u slučaju Županj u kome po 10% vlasništva imaju Petrović, Klisura i Kovač.

Firma Energo Ras je vlasnik hidroelektrana Belci i Kašići, a njen direktor je Vladan Karamarković, pomoćnik u Ministarstvu energetike od juna 2005. do aprila 2010. godine. Energo Ras je u 2014, 2015. i 2016. godini kao povlašćeni proizvođač dobio nešto više od milion i po evra.

Hidroelektrana Belci je jedna od onih koje se spominju u Izveštaju Zavoda ali Karamarković  kaže da ti navodi nisu tačni i da onaj ko ga je pisao nema ni „elementarnog znanja”. Kako kaže, za sve što je pravljeno u vezi ove hidroelektrane dobijena je saglasnost konsultanata nemačke razvojne banke KfW, a da reke zapravo najviše zagađuje stanovništvo.

Prema Karamarkovićevim rečima, to što je bio pomoćnik ministra mu nije pomoglo da lakše dobije dozvole, ali ipak dodaje: “Pozitivna stvar je kada imate informaciju. Kada znate šta se planira u budućnosti da se radi onda gledate i sagledavate, čekate da se stvore takvi uslovi i onda saglasno zakonu pristupate“.

Takođe navodi da je u posao ušao jer ne može da bude na gubitku: „Ako vam elektrana ne radi, banka će vam uzeti. Niste dali nikakav zalog osim onog dela koji ste uložili.“ Dodaje da su sve elektrane napravljene na osnovu kredita i da je zbog kamata od sedam odsto ceo posao isplativ samo ako ima kiše, te da je za povraćaj uloženog potrebno 12 godina.

Prema dokumentima do kojih su došli novinari, Goran Perčević, nekadašnji funkcioner Socijalističke partije Srbije, sadašnji generalni direktor firme Interkomerc, koja je planirala da gradi četiri hidroelektrane u Raškoj. Dve od njih imaju status povlašćenih proizvođača – Velež i Šutanovina. Sve četiri su u vlasništvu firme Univers koja je povezana sa Perčevićevim nekadašnjim poslovnim partnerima, Bojanom Jakovljevićem i Prvoslavom Antonijevićem.

Jakovljević je bio narodni poslanik vladajućeg SNS-a od februara 2013. do aprila iduće godine , a danas je direktor Skijališta Kopaonik. Iz vlasništva Universa izašao je u oktobru 2016. Antonijević je bio poverenik SNS-a u Leposaviću, na severu Kosova.

Universu je za struju proizvedenu u Veležu i Šutanovini isplaćeno preko 850 hiljada evra za period od 2013. do 2016. godine.

Antonijević kaže da njegova hidroelektrana Velež, koja se takođe našla u Izveštaju Zavoda iz 2014. godine, ne narušava ekosistem i da u reci još uvek ima riba.

On navodi i da su male hidroelektrane jako korisne za sistem snabdevanja električnom energijom: „To je Vladin program (…) prema standardima EU.(…) Ko se malo razume u to zna da je to stabilnost energetskog sistema na kompletnom području.”

Aleksandar Drašković iz Jošaničke Banje kaže: „Ovo više nije problem ekologije, ovo je sad problem funkcionisanja države. Ceo aparat je zaustavljen jer neko kaže nemoj da se kačiš sa njima, to je kum od ovoga. Ja sam hteo Vučićevog šefa kabineta da zamolim da pita Vučića da li zna da ima toliko kumova u Jošaničkoj Banji jer gde god se okreneš kažu ’nemoj njega, on je kum’. E to je strašno”.

Čuvari reka

Broj onih koji će zarađivati od struje proizvedene iz obnovljivih izvora se iz godine u godinu povećava. Tokom 2017. Ministarstvo energetike je odobrilo status povlašćenih ili privremeno povlašćenih proizvođača za 30 malih hidroelektrana, skoro duplo više nego 2016. godine. Sada ih ukupno ima 102.

Istovremeno, građani širom Srbije su protestovali.

U selu Temska, desetak minuta vožnje od Pirota, na jednom od napuštenih lokala, krupnim, crvenim slovima napisano je „Temska brani reku!“. Slični grafiti se mogu videti i u centru Pirota. Tu su da podsećaju na proteste održane u julu 2017, kada su se meštani pobunili protiv toga da se lokalna Toplodolska reka prevede u akumulaciju Zavoj, prirodno jezero koje koristi hidroelektrana Pirot. Reka bi tada, prema njihovom mišljenju, ostala bez vode a dolina suva.

Toplodolska reka se nalazi na Staroj Planini, u okviru parka prirode.

Bojan Ivković, energetski menadžer Grada Pirota, kaže da na ovoj teritoriji postoji 58 lokacija na kojima je planirana izgradnja malih hidroelektrana, a da se čak 43 nalaze u samom parku prirode. Za takve elektrane, oni kao lokalna samouprava nemaju nadležnost.

„Mi bismo kao lokalna samouprava možda voleli da imamo puno većih ingerencija, ali nemamo. (…) Državni organ na našoj teritoriji izdaje celu proceduru – građevinske dozvole i sve, mi dobijemo samo obaveštenje”, kaže Ivković i dodaje da osim nadležnosti, nemaju ni korist osim ukoliko na izgradnji radi lokalna firma. „Opština kao institucija nema nikakvih zakonskih osnova da bilo šta naplaćuje, ni taksu”.

Nakon protesta koje je podržala i Opština Pirot, planovi Ministarstva energetike za Toplodolsku reku su zaustavljeni. Još nije poznato do kada.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine je kao odgovor na naš zahtev za intervju poslalo odgovor u kojem između ostalog navode da su oni protiv toga da se grade male hidroelektrane u zaštićenim područjima jer ‘’udeo energije koja se dobija iz ovih obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji nije u skladu sa štetnim uticajem i promenama koje vrše u zaštićenim područjima“.

Skroz na drugoj strani države, na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom, malo nakon protesta meštana Temske, protiv hidroelektrana su se pobunili i stanovnici Priboja – protiv izgradnje elektrane Rekovići na reci Lim. Iako je u prvi plan izašlo da nju gradi firma Mini hydro investments, čiji je direktor i jedan od vlasnika Nikola Petrović, protesti su naglasak stavili na zaštitu reke, strahujući da će se smanjiti vodotok Lima, da će doći do problema sa kanalizacionim ispustima, pa i pojave zaraznih bolesti.

Na jugu Srbije, Dragan Todorović kad je lepo vreme voli da izađe na terasu svoje kuće i da uživa u tišini. Nije više siguran da će to moći. Vodenica koju ima, stara je dvesta godina i kada, kako kaže, „zatvore vodu” iz reke, ona neće moći da radi. Više neće moći da zaliva ni maline koje je posadio u bašti. Ipak, nada se da gradnja hidroelektrane prekoputa njegove kuće može da se zaustavi.

„Bedno se osećam. U situaciji sam da dignem ruke i da ćutim”, zaključuje razgovor Todorović.

(izvor: cins.rs)

Comments

comments