Botovska statistika: Tokom režima SNS-a broj državnih funkcionera skočio za 24 HILJADE!

Srbija je svetski lider po broju otvorenih radnih mesta kroz projekte stranih direktnih ulaganja u odnosu na broj stanovnika, piše u izveštaju „IBM Global Locations Trend 2018“. U tom se izveštaju, međutim, ne navodi da najveći broj „srećnika“ koji su se dokopali tih radnih mesta po kojima smo lideri, radi za mizernu platu, često nedovoljnu za minimum dostojanstvenog života. Za razliku od njih, oni koji su se „zaposlili“ zahvaljujući bavljenju politikom uveliko uživaju u „zlatnom dobu“ u kome će, izvesno je, a i predsednik je tako najavio, „para biti više nego ikada“. Otuda ne čudi što je Agencija za borbu protiv korupcije registrovala fantastičan porast broja aktivnih državnih funkcionera – sa 12.363, koliko ih je bilo 2011, na 34.157 na kraju 2017.

Kako je moguće da uprkos zabrani zapošljavanja u javnom sektoru broj funkcionera stalno raste? Takav trend bi donekle bio razumljiv da je u međuvremenu došlo do smene vlasti. No, kako SNS čvrsto drži uzde, očito je da je odgovornost za porast broja državnih činovnika, a time i neumereno rasipanje novca ušteđenog smanjivanjem plata i penzija, isključivo na vladajućoj koaliciji. Manjim delom broj funkcionera porastao je kao posledica povećanja broja organizacionih jedinica i formiranja novih javnih preduzeća i ustanova, što automatski znači i imenovanje novog broja direktora, zamenika, pomoćnika itd. A glavni uzročnik hipertrofije državnog aparata jeste perfidni naprednjački mehanizam za stalno zapošljavanje bez konkursa. Tako su, na primer, u sekretarijatima i službama Gradske uprave Beograda u periodu od 2014. do 2017. masovno postavljani novi pomoćnici, najčešće u v. d. statusu, da bi ubrzo, ponekad i samo nekoliko dana nakon postavljenja, bili razrešavani i raspoređivani na neko drugo radno mesto u skladu sa stručnom spremom. Slična praksa primenjivana je i u gotovo svim od 160 lokalnih samouprava u kojima je na vlasti SNS. Tako je armija stranačkih činovnika, sa manjim ili većim privilegijama, za svega par godina gotovo utrostručena. Ti neki novi klinci najunosnije srpske profesije koja se zove politika, bahatosti se uče od narodnih poslanika među kojima mnogi, kako predstavnici vlasti, tako i opozicije, u skupštinskim klupama sede još od prvih višestranačkih izbora pre bezmalo tri decenije.

PROČITAJTE JOŠ: JEDAN OD NAJBOGATIJIH GRADOVA NEMAČKE DAJE ZA RASVETU 50 PUTA MANJE NEGO BEOGRAD!

PUPS kao JUL

Proteklih nedelja nekoliko dnevnih novina pisalo je o „bogatim penzionerima“ i poslanicima koji, osim obaveza u parlamentu, obavljaju i po nekoliko dodatnih poslova. I pored tolike „prezauzetosti“ oni stižu da „zastupaju“ interese delova populacije koje su u stranačkim programima označili kao svoju ciljnu grupu. Vrhunac tog licemerja predstavlja nastup poslanika Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), stranke koja, posle JUL-a, predstavlja najmonstruozniju političku organizaciju od obnove višestranačkog sistema. Prema podacima iz Registra funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije, od deset poslanika PUPS-a njih sedam istovremeno prima i poslaničku platu i penziju (zakonom je to dozvoljeno), a koje su listom, izuzev u dva slučaja, natprosečne i kreću se od 47.000 do čak 70.000 dinara. Nikom od tih PUPS-ovaca – koji su proteklih godina izglasali sve što je predloženo a bilo je protivno interesima penzionera i koji su stambeno obezbeđeni, imaju solidne automobile, a u proseku primaju 1.300 evra mesečno – nije palo na pamet da se odrekne i najmanjeg dela svojih prihoda, makar na nivou prosečne penzije. Tako direktorka „Pošta Srbije“ Mira Petrović i šefica njenog kabineta Snežana B. Petrović, čije su plate 217.000, odnosno 170.450 dinara, bez imalo blama primaju i mesečni skupštinski paušal od 27.320 dinara, koji sleduje poslanicima koji su već negde u radnom odnosu, a Vera Paunović iz Lazarevca, sem penzije od 56.000 i poslaničke plate od 100.000 dinara, prima i 10.000 dinara džeparca kao odbornik u Skupštini Beograda. Momo Čolaković, potpredsednik PUPS-a, ima penziju skoro kao Vučićevi roditelji (70.920 dinara), a prima i poslaničku platu od 95.505 dinara. Po visini primanja, PUPS-ovci su apsolutno potvrdili krilaticu „bez starca nema udarca“, a među njih je „zalutala“ jedino Snežana B. Petrović (nije poznato da li je u rodu sa Mirom Petrović), koja u 46. godini života već ima tri stana i tri automobila.

Neko će reći – ista je stvar i sa opozicijom. I to je delimično tačno. I Žarko Korać prima penziju od 59.000 dinara i poslaničku platu od 96.000, još je platežniji Dragoljub Mićunović (plata 99.000 i penzija 75.200 dinara) itd. A šta tek radi lažna opozicija, ekipa koja, kao i njihov bivši stranački kolega, a aktuelni predsednik države, nema ni dana radnog staža (osim zatvorskog)?! Vojislav Šešelj kao poslanik prima 104.000 dinara, ima penziju od 43.000 dinara, a pride je obezbedio i tezgu sinu Aleksandru, koji kao poslanik prima 88.000 dinara. Milorad Mirčić ima poslaničku platu 90.000 dinara, a kao odbornik Skupštine Novog Sada prima još 25.000 dinara. A sramota srpskog parlamenta Vjerica Radeta – kao potpredsednik Skupštine prima 114.000 i još 59.000 dinara kao penzioner. Ipak, radikali su mala deca za penzionere iz SPS-a, među kojima je šampion Slavica Đukić Dejanović čija penzija iznosi 109.990 dinara, kao ministar prima 88.990, a kao lekar u KC Kragujevac još 40.000 dinara. Nešto skromniji je počasni predsednik SPS-a Milutin Mrkonjić sa penzijom 88.570 i poslaničkom platom 113.727 dinara.

PROČITAJTE JOŠ: NELEGALNI OBJEKAT NA PANČIĆEVOM VRHU IPAK NEĆE BITI SRUŠEN?!

Podršku vladajućoj koaliciji lepo su naplatile i „kombi stranke“, pre svih SPO. Tako Aleksandar Čotrić, kao i svaki aforističar, živi u garsonjeri od 36 kvadrata (manju kvadraturu je prijavio samo Vučić), ali zato, sem poslaničke plate od 99.714 dinara, prima i mesečne naknade za članstvo u skupštinama „EPS tursa“ i „Jugoinspekta“ (41.413 i 35.000 dinara). Aleksandar Jugović, takođe književnik koji se bavi nešto zahtevnijim formama od aforizma, kao član Upravnog odbora Agencije za restituciju prima 38.167 dinara, a kao poslanik 77.338 plus paušal od 27.320 dinara. Kao i svi neafirmisani književnici Jugović vozi „audi A3 1,9 TDI“ iz 2009, pare drži u banci, a umesto stana vlasnik je dve hale površine 260 kvadrata. Jugoviću i Čotriću uzor je Dana Drašković, supruga nekad prvog opozicionara Srbije, koja je već 22 godine penzioner sa penzijom od 40.000 dinara, a podršku svog muža Vučiću naplaćuje članstvom u Odboru direktora NIS-a za koje prima 771.000 dinara (6.500 evra) mesečno.

Premijerska plata za komunalije

Retki su narodni poslanici, kao Milanka i Dragomir Karić iz Pokreta „Snaga Srbije“, koji za boravak u parlamentu ne primaju nikakvu naknadu. U Agenciji za borbu protiv korupcije zavedeno je da Bogoljubova supruga u vlasništvu ima samo kuću od 800 kvadrata i „mercedes“ iz 2013, a da je njen dever Dragomir, inače penzioner s penzijom od 88.913 dinara (ko kaže da Karići nisu uplaćivali doprinose), vlasnik kuće od svega 200 kvadrata i dva automobila – „mercedes-benc S 350 BT lang, tip W222“ iz 2014. i „majbah 62“ iz 2003…

PROČITAJTE JOŠ: LAZAR RISTOVSKI ISPAO GLUP NA KVADRAT: POSLE ONOLIKOG ŠLIHTANJA VUČIĆU, MORAO DA PROSI DA BI ZAVRŠIO FILM!

(izvor: beogradski-glas.rs/Branislav Krivokapić)

Comments

comments