Statistika „ubija“ Vučića: Po novom obračunu – zarade još manje!

Više ni sami ne znamo koliko puta je Aleksandar Vučić pričao o platama i penzijama, njihovom povećanju i prosečnim zaradama u Srbiji. Međutim, koliko god zloupotrebljavao statističke podatke da bi sebi dovukao političke poene, sada će mu to biti još teže. Jer, dosadašnji način obračuna zarada će se promeniti, a prema njemu građani Srbije će imati još manje prosečne plate neko do sada.

U suštini se neće mnogo promeniti. Naše plate će ostati verovatno manje – više iste, ali zato Vučko i ostatak SNS kartela neće moći tako lako da obmanjuju ljude i spinuju podatke u svoju korist.

Dve trećine zaposlenih u Srbiji zarađuje manje od proseka koji je za novembar 2017. iznosio 47.247 dinara ili 396 evra, polovina prima manje od 36.788 dinara (308 evra), a skoro petini (18,8 odsto ili njih oko 350.000) na kraju meseca u novčanik stane jedva 20.000‒25.000 dinara.

Ako se zna da i više od milion penzionera ima penziju manju od prosečne, to znači da 1,4 miliona građana Srbije mesečno prima manje od 200 ili oko 200 evra. Pomalo neočekivano, ovu sliku i priliku vladavine Srpske napredne stranke Republički zavod za statistiku objavio je u finišu kampanje za beogradske izbore, a povodom najave novog načina obračuna prosečne zarade.

U obračunu i neisplaćene zarade

Umesto mesečnog istraživanja o zaradama zaposlenih, sprovođenog na uzorku pravnih lica koji obuhvata oko 800.000 zaposlenih, od januara ove godine Republički zavod za statistiku (RZS) računaće prosečne zarade na osnovu podataka dobijenih iz evidencije Poreske uprave koji se prikupljaju putem elektronske poreske prijave za porez po odbitku.

Za razliku od dosadašnje prakse, po novoj metodologiji obračuna, u prosek će ulaziti i zarade zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, ali i naknade za rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (izuzev zarada po osnovu ugovora o delu).

Do sada je obračun obuhvatao zarade isplaćene u mesecu za koji se pravi izveštaj, bez obzira na to da li su one i ostvarene u tom mesecu ili je u pitanju isplata zaostalih zarada, dok će ubuduće biti obuhvaćene sve zarade obračunate samo za izveštajni mesec, bez obzira na to da li su isplaćene ili ne.

Kako Poreska uprava registruje samo zarade obračunate za dati mesec, u prosek više neće ulaziti vanredne isplate pred praznike, zbog čega je decembarski prosek po pravilu bio značajno veći od novembarskog i januarskog, niti će se računati nagomilani zaostaci zarada u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u jednom mesecu.

Novi metod ujednačuje zarade

Novi metod računanja prosečnih zarada znatno će ujednačiti prosečne zarade tokom godine, pa više neće biti uobičajenih skokova plata u decembru. Na primer, po staroj metodologiji, prosečna zarada za decembar 2017. iznosila je 54.344 dinara (16 odsto više nego u novembru), a prema podacima Poreske uprave – 48.743 dinara (dva odsto više od novembarskog proseka).

S obzirom na to da će ubuduće u prosečne zarade ulaziti i obračunate a neisplaćene plate, pri čemu ni RZS ni Poreska uprava ne raspolažu podacima da li je obračunata zarada i isplaćena, i dalje nećemo znati koliki je broj zaposlenih kojima isplata zarada kasni.

Podaci vidljivi tek nakon 55 dana

Podaci dobijeni po novoj metodi obračuna neće biti uporedivi sa prosečnim zaradama računatim po starom modelu, a iznos prosečne zarade biće dostupan javnosti tek 55 dana nakon isteka posmatranog meseca, umesto 25 dana koliko je bilo do sada.

I najzad, prosečne zarade po novoj metodologiji obračuna biće dostupne na nivou opštine stanovanja zaposlenih, a ne, kao do sada, na nivou opštine na kojoj se nalazi sedište poslodavca. U kojoj meri je ovo bitna izmena, najbolje pokazuje primer Surčina, gde je prosečna plata po staroj metodologiji iznosila 83.797, a prema podacima Poreske uprave svega 41.481 dinar.

Ovako velika razlika posledica je činjenice da mali broj stanovnika ove opštine radi na Aerodromu „Nikola Tesla“ ili u „Er Srbiji“, firmama sa sedištem na teritoriji Surčina najzaslužnijim za visok prosek zarada po staroj metodologiji.

Obračun prosečnih zarada na osnovu mesečnog istraživanja o zaradama zaposlenih u Srbiji postoji još od 1963. godine. Po rečima Vesne Pantelić, načelnice Odeljenja za tržište rada u RZS, istraživanje je obavljano tako što je 8.000 odabranih firmi, u kojima radi oko 40 odsto formalno zaposlenih, popunjavalo obrazac o broju zaposlenih i masi isplaćenih zarada u određenom mesecu, dok će ubuduće uzorak za obračun prosečnih zarada činiti svi formalno zaposleni prijavljeni u evidenciji Poreske uprave.

(izvor: beogradski-glas.rs)

Comments

comments