U sukobu Đilasa i Informera nemamo dilemu koju stranu treba podržati

Poslednjih par dana intenzivirao se sukob na relaciji Dragan Đilas – režimski mediji, naročito nakon što je jedan od lidera Saveza za Srbiju tužio Pink i Informer.

Nije puno trebalo da jedan po jedan reaguju apsolutno svi režimski trbuhozborci predvođeni najvećim od njih, onim koji je čak i svoje konferencije za novinare prilikom zvaničnih putovanja u inostranstvo posvetio svađajući se sa Đilasom, koji naravno nije bio prisutan.

Jedna od najvećih parola režimskih medija u ovom sukobu jeste da „tajkun Đilas vrši pritisak na medije“, pa hajde samo u nekoliko redova da analiziramo ovu situaciju i vidimo ko tu koga kako, zašto i čime zavitlava.

Kao prvo ovo nije samo sukob jednog opozicionog političara protiv režimskih medija, ovo je više sukob zdravog razuma protiv bolesne propagande i jedino tako ga i treba posmatrati. Nije uopšte sporno da treba da postoje mediji koji su naklonjeni vlasti, ali ono što se trenutno dešava u Srbiji, daleko, daleko, daleko je više od toga.

Informer možda ima pravo da piše šta hoće, ali ne treba da zaboravimo da su to novine koje su objavile više od 300 lažnih informacija na svojoj naslovnoj strani u samo jednoj godini, da su to novine koje se direktno finansiraju iz budžeta republike Srbije i da su to novine koje javno i otvoreno crtaju metu na čelo svakom ko se drzne da misli drugačije od Aleksandra Vučića. Dakle ne samo Draganu Đilasu ili nekom opozicionom političaru, već apsolutno svakom stanovniku ove države koji priušti taj luksuz da razmišlja drugačije.

Pink sa druge strane može da bude privatan medij koliko god hoće, ali dok koristi nacionalnu frekvenciju, mora da ima i neke obaveze. Najveća zabluda je ona koju režim pokušava da nam proda, a to je da niko ne treba da uređuje privatne televizije. Privatna televizija je jedno, a nacionalna frekvencija drugo, a ono što ružičasta televizija prezentuje svojim gledaocima nema apsolutno dodirnih tačaka sa slobodom govora.

Sloboda tvorova i sloboda jedenja govana, kojom se režimski mediji u Srbiji služe nešto je što je prelilo čašu i nešto protiv čega se svaki normalan čovek mora boriti. Nije to bitka za Dragana Đilasa, nije ni bitka za opoziciju, borba protiv ovog zla koje nas je zahvatilo u ovom momentu mora biti naša zajednička bitka, jer prvi korak ka slobodnom i zdravom društvo mora biti lečenje od malicioznog otrova kojim nas ovakvi „mediji zapljuskuju“. I zbog toga i zbog sebe samih moramo podržati one koji tu borbu predvode, pa makar i sto puta bili Dragan Đilas.

Comments

comments