Umesto o imenima odgovornih, nadležni pričaju o kubicima zemlje uklonjene sa brda!

Ni mesec dana od kada se urušio potporni zid na Koridoru 10 u Grdelici i kada je javnost po prvi put saznala da se na toj deonici čak 11 puta menjao projekat bez znanja glavnog projektanta, nadležne institucije nisu saopštile ko je odgovoran za nastalu situaciju ali ni koliko će nečija neodgovornost ovoga puta koštati građane Srbije. Umesto toga, investitor Koridori Srbije, javnost obaveštava o napredovanju uklanjanja brda.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA NE CRKNEMO OD SMEHA: NISMO DOBILI ARAPSKE MIKROČIPOVE, ALI NAM ZATO ŠTIŽU KINESKI LETEĆI AUTOMOBILI!

Jedina nova zvanično saopštena informacija o deonici Koridora 10 kod Grdelice je, da je do sada od 350.000 uklonjeno 120.000 kubika zemlje sa brda koje se obrušilo. Taj posao, kako su saopštili nadležni, preuzela je firma Integral. Koliko će ti radovi tačno koštati, međutim, takođe nije poznato. Na osnovu uvida u javno dostupne podatke o javnim nabavkama preduzeća Koridora Srbije, tender za sanaciju klizišta, odnosno uklanjanju brda, nije raspisan.

Zvanične procene nadležnih su da je šteta nastala urušavanjem potpornog zida oko tri miliona evra, a tvrde i da će taj iznos morati da plati izvođač radova na toj deonici španska firma Azvi jer je, kako takođe tvrde, menjala projekat bez odobrenja.

Kako je to bilo moguće bez znanja investitora Koridora Srbije, imajući u vidu da je na toj deonici angažovana firma Luis Berger kao nadzor i da je taj posao dobila na tenderu za oko 3,7 miliona evra, pitanje je na koje Koridori Srbije do danas nisu odgovorili. Insajder je ovom preduzeću isto pitanje uputio i 30. avgusta u okviru rubrike „Pitanje dana“. Odgovor ni nakon toga nismo dobili. A upravo ta informacija je jedna od ključnih u utvrđivanju odgovornosti.

Naime, u podeli nadležnosti i odgovornosti postoje jasna pravila, koja, ukoliko se poštuju ne bi smela da dovedu do problema kakvi su nastali na deonici Koridora 10 kod Grdelice gde se za godinu i po dana tri puta rušio potporni zid. Investitor radova su Koridori Srbije, izvođač je španska firma Azvi, a stručni nadzor je poveren konzorcijumu firmi – Luis Beržer i Egnatia Odos.

Prema Pravilniku o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora, obaveza izabrane firme je da kontroliše sve radove, od pripremnih do završnih. Jedan od ključnih zadataka je i kontrola kvaliteta izvedenih radova. Imajući u vidu činjenicu da se potporni zid potpuno srušio, postavlja se i pitanje da li je stručni nadzor uočio problem i o tome obavestio investitora, Koridore Srbije, što je prema pravilniku bio u obavezi da uradi.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO TO DA U KINU NIJE OTIŠAO DIREKTOR KANCELARIJE ZA SARADNJU SA RUSIJOM I KINOM?! TOMO, JAVI SE!

Odgovornost za 11 preprojektovanja do danas nije niko preuzeo.

A upravo zbog loših i nedovršenih projekata, mnoge investicije, pre svega infrastrukturne, država Srbija, odnosno građani, plaćali su znatno više od ugovorene vrednosti. Jer kada projekat nije dobar, odgovornost ne snosi izvođač radova u ovom slučaju španski Azvi, već investitor, odnosno Koridori Srbije.

Sve to dešava se iako procedura predviđa da projekat prođe više nivoa kontrole i tehnički nadzor i revizionu komisiju nadležnog ministarstva.

Umesto odgovora na brojna pitanja u vezi sa ovim slučajem, nadležni uporno ponavljaju da je istraga u toku, a za to je angažovana čak i BIA. Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je u međuvremenu od Inženjerske komore tražila da se ispitaju sve licence inženjerima koji su na bilo koji način učestvovali u izradi projekta za ovu deonicu oduzmu licence.

Višedecenijsko „zaobilaženje rupa“

Podsetimo, gradnja Koridora 10 kroz Srbiju traje više od dve decenije uz stalno pomeranje rokova. Prema najnovijem, Koridor bi mogao biti potpuno završen do kraja ove građevinske sezone. Srbija se zbog Koridora 10 zadužila na stotine miliona evra.

Novinari redakcije Insajder izgradnjom koridora 10 i 11 bavili su se u dve emisije Insajder bez ograničenja „Zaobilaženje rupa“.

Kako smo tada objavili, na izgradnji oba koridora angažovano oko 500 različitih firmi, što je mnogo više od broja kilometara na kojima se trenutno radi. Radovi na pojedinim deonicama otvarani su više puta, država se zaduživala pre kontrole projekata, pa sada loši projekti služe kao izgovor za uvećavanje cena i probijanje rokova.

Jedan od poslednjih spornih primera u ovom poslu je slučaj dodele ugovora vrednog gotovo 1,5 milijardu dinara i to istim firmama sa kojima je prethodno raskinut ugovor zbog probijanja rokova.

PROČITAJTE JOŠ: TRIFUNOVIĆ RASTURIO VUČIĆA: KAKO TO DA ZA JEDNO DETE U MAJU NEMA NOVCA, A ZA DRUGO, U SEPTEMBRU, IMA?!

(izvor: insajder.net)

Comments

comments