Vlada otpisala dug od 300 miliona firmi „u plusu“ i sa voznim parkom od pola miliona evra!

Vlada Srbije u poslednje dve godine otpisala je 276 miliona dinara poreskog i kreditnog duga Institutu za rudarstvo i metalurgiju (IRM) u Boru iako je 2015. i 2016. godine ta naučna ustanova imala dobit od 57 miliona dinara, redovno isplaćivala zarade zaposlenima i obnavljala vozni park koji danas ima 30 automobila.

Dug IRM-a činili su neplaćeni porezi i doprinosi za zaposlene, kao i kredit uzet 2006. godine od Fonda za razvoj.

Dok su se nasleđeni dugovi gomilali, oko 200 zaposlenih u Institutu redovno je primalo plate koje u proseku, kako se navodi u odgovoru te ustanove, iznose oko 65.000 dinara. I vozni park IRM-a se uvećavao i dostigao 31 vozilo, od kojih samo ona četvorice direktora na tržištu polovnih automobila danas koštaju od 10.000 do 20.000 evra svako.

Čekajući da mu građani Srbije plate dugove, Institut – kako je objavljeno na njegovom sajtu – od 2008. godine uspešno posluje sa rudnicima u Ugandi, Zambiji, Kazahstanu, Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, a obavlja i brojne poslove za RTB Bor.

Prema izveštaju nezavisnog revizora, IRM je 2016. godine imao profit od 17 miliona dinara, a 2015. 40 miliona dinara.

Podaci Privrednog suda u Zaječaru pokazuju da je otpisom oko 139 miliona dinara duga Fond za razvoj dobio 19 odsto vlasništva, opština Bor je za otpis oko 95 miliona dinara dobila oko 13 odsto kapitala, dok je Nacionalna služba za zapošljavanje za otpis 18,5 miliona dinara duga zaradila 2,5 odsto vlasništva. Republika Srbija je većinskom vlasništvu u IRM dodala još kapitala otpisom 23,6 miliona dinara.

Otpisom dugova ili – kako je definisano ugovorima – konverzijom potraživanja u udeo u vlasništvu, država je izgubila oko 2,3 miliona evra priliva u budžet i blizu 35 odsto vlasništva u toj naučnoj ustanovi!

Ova transakcija je izvršena na osnovu preporuke Vlade Srbije, a ukupan kapital Instituta je istovremeno otpisom dugovanja prema poveriocima i njihovim upisom u udeo u vlasništvu povećavan upravo za iznos otpisanog duga. Međutim, u stvarnosti nije bilo nikakvog povećanja kapitala već samo oprosta duga.

To potvrđuje i član Fiskalnog saveta Republike Srbije Vladimir Vučković koji je objasnio da se ovom transakcijom „u suštini ništa ne dobija” i da je reč samo o račuvodstvenoj tehnici za beleženje u finansijskim izveštajima.

„Ekonomski gledano, reč je o oprostu dugova. Može se reći da je država radila na svoju štetu, a bilo bi najracionalnije takvo preduzeće, umesto otpisa dugova, staviti u stečaj”, kazao je Vučković.

U slučaju da je u pitanju privatno preduzeće koje duguje za poreze i doprinose, ono bi odmah bilo oterano u stečaj, navodi Vučković, i dodaje da se pošto je reč o državnoj ustanovi nalaze načini da ona opstane.

I revizor Državne revizorske institucije Gordana Nahajovski smatra da je u ovakvim slučajevima reč o „učešću u kapitalu mrtvih firmi“, podsetivši da je Vlada Srbije 2013. godine pre prodaje preuzela 19,3 milijardi dinara duga JAT-a koje su pretvorene u javni dug Srbije.

„Potražioci bi trebalo da dele dobit preduzeća. Međutim, to najčešće predstavlja učešće u propalom preduzeću i to je poznata praksa kod nas da se problemi rešavaju otpisom dugovanja“, rekla je ona.

Nahajovski nije isključila mogućnost da otpisivanje dugova nekom preduzeću ili ustanovi predstavlja pripremu za eventualnu prodaju.

Međutim, i direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju Mile Bugarin (na slici) i izvršni direktor Borivoje Stojadinović u razgovoru kategorično odbijaju da je reč o otpisu dugovanja, kao i mogućnost da se IRM priprema za prodaju.

 

„Nije reč o otpisu dugova, već o konverziji u kapital Instituta. Poverioci su postali vlasnici kapitala”, izjavio je Bugarin i naglasio da Institut više ne duguje nijedan dinar za poreze i doprinose, niti da ima bilo kakvih drugih dugovanja.

„Zbog nagomilanih ranije stvorenih obaveza još dok je bio u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor IRM-u je pretio stečaj jer nikakvim aktivnostima u tekućem poslovanju nije mogla da se nadomesti stvorena ogromna dubioza u poslovanju“, rekao je Bugarin.

„Oko 250 radnika otišlo bi na ulicu“, dodao je Bugarin i istakao da „alternative za zapošljavanje na drugim radnim mestima u Boru praktično ne postoje“.

Prepoznajući ovu problematiku „Vlada RS je odlučila da podrži proces konverzije kao jedan od dobrih načina ozdravljenja firme“, kaže Bugarin.

Kod Poreske uprave Ministarstva finansija nije bilo moguće proveriti da li IRM ponovo ima dugovanja za neplaćene poreze. Naime, iako ima zakonsku obavezu da javno objavljuje spisak najvećih poreskih dužnika, Poreska uprava je odbila da Pištaljci dostavi podatke o dugovanjima IRM u 2017. godini jer je to „službena tajna”.

Uprava u odgovoru navodi da odavanje podataka o visini ukupnog poreskog duga i neplaćenom iznosu poreskih obaveza IRM-a „ugrožava interes poreskih obveznika i javni interes Republike“.

Izvršni direktor IRM-a Borivoje Stojadinović ne vidi razlog zbog kojeg država ne bi imala interes da kroz vlasništvo u dobroj ustanovi reši dugogodišnje probleme. „Među najzaslužnijima sam za konverziju duga u vlasništvo u kapitalu Instituta. S obzirom na to da je država dobila ceo Institut skoro za džabe, smatrao sam da i IRM može nešto da dobije pa sam insistirao na konverziji starog duga“, rekao je Stojadinović.

Uspešan rad Stojadinović dokumentuje i upravo potpisanim ugovorom o izradi eleborata o resursima i rezervama mineralnih sirovina sa domaćom kompanijom „Rakita“, koja je u zajedničkom vlasništvu kanadske rudarske kompanije „Nevsun“ i američke kompanije „Friport Mekmoran“. „Rakita“ trenutno traži bakar i zlato u Timočkoj krajini, u blizini Bora.

„Zašto bi neko prodavao Institut koji odlično posluje“, dodaje Stojadinović koji je od 2001. do 2006. godine bio direktor RTB Bor, a pre toga direktor borske „Jugobanke“, preko koje je poslovao RTB Bor i preko koje su vršene uplate za borski bakar.

Stojadinovića je posle istrage zbog zloupotrebe ovlašćenja u privredi 2002. godine, Opštinski sud u Boru osudio zbog zloupotrebe službenog položaja dok je bio na čelu „Jugobanke“, ali je nakon obnovljenog procesa oslobođen krivice.

Paralelno sa gomilanjem dugova zbog neplaćanja doprinosa, Institut je tužen u 19 sudskih postupaka u vrednosti ne manjoj od 10 miliona dinara. Većinom je reč o radnim sporovima.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje za Pištaljku su potvrdili da je pravni osnov za otpis 18,5 miliona dinara duga Zaključak Vlade Srbije kojim im je „preporučeno da donesu odluku i zaključe Ugovor o konverziji potraživanja… prema IMR“. „U pitanju nisu budžetska sredstva već su konvertovana potraživanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje…“, navode iz te službe.

I Opština Bor je otpisala 94,5 miliona dinara duga Institutu na osnovu preporuke Vlade Srbije da zaključi ugovor o konverziji potraživanja sa Institutom, kako su nam odgovorili, „nastalih po osnovu ustupljenih javnih prihoda budžeta lokalne samouprave“.

Odgovor o razlozima za otpis 139 miliona duga, nastao na osnovu neisplaćenog kredita koji je IRM uzeo od Fonda za razvoj, nismo dobili. Fondom za razvoj, rukovodi Slađana Backović, predsednik Upravnog odbora je ministar privrede Goran Knežević, a iako je statutom te institucije predviđeno da ima deset članova, u UO Fonda nalazi se sedam ministara Vlade Srbije: Zorana Mihajlović, Rasim LJajić, Dušan Vujović, Aleksandar Antić, Zoran Đorđević, Branislav Nedimović i Goran Trivan.

Od Fonda nismo dobili ni odgovor na pitanje zašto je i na osnovu čega Institut uopšte dobio kredit od njih, pošto je Zakonom o Fondu definisano da se krediti dodeljuju za podsticaj ravnomernog regionalnog razvoja, podsticaj poslovanja pravnih lica, podsticaj konkurentnosti i likvidnosti privrede, podsticaj zapošljavanja i podsticaj izvoza. Otplata neizmirenih dugovanja se ne nalazi na „listi“.

Umesto njih, situaciju je pokušao da pojasni direktor IRM-a Mile Bugarin. „Kredit uzet od Fonda za razvoj 2006. godine je u stvari predstavljao ‘ustupanje potraživanja po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje’ koje je Fond PIO imao od preduzeća IRM radi izmirenja svog ranije stvorenog duga prema Fondu za razvoj”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, „potpisnici su Fond PIO i Fond za razvoj, a saglasnost sa klauzulama je potvrdio IRM svojim potpisom”.

Tim „Ugovorom o ustupanju potraživanja-zameni ispunjenja”, Fond PIO je „ustupio svoje potraživanje od IRM-a na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu za razvoj, radi izmirenja duga u iznosu od 90.987.202 dinara”, navodi Bugarin.

„Ustupanjem navedenog potraživanja Fond PIO izmiruje svoj raniji dug prema Fondu za razvoj po ugovoru iz juna 1997. godine u istom iznosu. Pretpostavljamo da je Fond PIO 1997. godine uzeo kredit od Fonda za razvoj da bi mogao da isplati penzije i sa ovom transakcijom kredit se praktično vraća”, naveo je Bugarin.

On tvrdi i da je Fond za razvoj sve vreme obračunavao kamatu na navedeni iznos pa je 31.12.2016. godine ukupan iznos zaduženja iznosio 139.197.653 dinara, te da je „isplaćen u celosti” konverzijom potraživanja u kapital u Institutu u avgustu 2017. godine.

Na pitanje šta je rađeno sa profitom Instituta Bugarin je kazao i da se ostvarivana dobit u prethodnom periodu raspoređivala za pokriće gubitaka stvorenih „kada je Institut negativno poslovao a to je bilo 2008. godine”, ali nije odgovorio ni koliki je bio profit niti koliko je duga vraćeno pre oprosta dugova. Prema njegovim očekivanjima, tek ove godine bi se mogla očekivati neka dobit.

Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru je 2007. godine prešao u državno vlasništvo, a do tada je poslovao pod okriljem RTB-a Bor. Većinski vlasnik Instituta bio je RTB Bor sa 51 odsto, a ostatak od 49 odsto je činio društveni kapital, odnosno kapital Instituta, navodi se u finansijskom izveštaju IRM-a iz 2016. godine objavljenom na sajtu te ustanove.

Sve je prešlo u vlasništvo države odlukom Vlade Srbije kojom je utvrđen udeo državne svojine od 100 odsto, a odluku je potpisao tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Osnovni kapital Instituta je tada, prema podacima Privrednog suda u Zaječaru, iznosio 392 miliona dinara, dok je zaključno sa 31.12.2016. godine bio oko 732 miliona dinara.

Razlika od tih 340 miliona dinara predstavlja iznos dugova koji je država Srbija otpisala ovom Institutu za samo deset godina njegovog samostalnog poslovanja.

Vlada ne odgovara na pitanja, Ministarstvo prosvete nije ovlašćeno za kontrolu

U skladu sa Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, IRM-om upravljaju vlasnici, srazmerno udelu kapitala. Iz Vlade Srbije, međutim, nismo dobili nikakav odgovor na pitanja o poslovanju Instituta. U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su nam saopštili da ne poseduju osnivačka niti finansijska dokumenta o Institutu, te da „nisu ovlašćeni da vrše kontrolu rada akreditovanih naučnoistraživačkih organizacija koje imaju svojstvo pravnih lica”.

U odgovoru koji je potpisao ministar Mladen Šarčević navodi se da to ministarstvo ne poseduje ni podatke o visini mesečnih neto primanja direktora ni zaposlenih u IMR-u, kao ni o imenovanju direktora i primanjima članova Upravnog odbora. Jedino znaju da je prema internim aktima, Institut u 2017. godini mogao da zaposli najviše 197 radnika.

(izvor: pištaljka.rs, Biljana Živančević)

Comments

comments