„Vreme za akciju na Balkanu, ako Srbija ne može da sedi na dve stolice onda ne može ni EU“

SAD bi trebalo da nastave da podržavaju članstvo Srbije u EU, ali i poziciju Brisela da nema članstva bez priznanja Kosova i povinovanja politici EU prema Rusiji, navodi se u izveštaju američkog Instituta Istok-Zapad (East-West Institute) i Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku (National Committee on American Foreign Policy).

U izveštaju „Vreme za akciju na Zapadnom Balkanu – Preporuke za američku diplomatiju“ navodi se da SAD treba da ohrabre EU da oživi dijalog Kosovo-Srbija koji mora da dovede do srpskog priznanja Kosova kao nezavisne države.

Autori izveštaja, medju kojima su predsednik Instituta Istok-Zapad i bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter (Cameron Munter) i bivši američki izaslanik u pregovorima o statusu Kosova ambasador Frenk Vizner (Frank Wisner), ocenili su da SAD i EU treba da se zajednički i koordinirano angažuju u rešavanju gorućih pitanja na Zapadnom Balkanu kako bi se sprečio potencijalni konflikt u tom regionu.

U izveštaju objavljenom 2. maja navodi se da je potrebna „neposredna i odlučujuća akcija“ SAD i EU, jer je „Zapadni Balkan, koji obuhvata BiH, Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru, Albaniju i Srbiju, ponovo postao područje koje zabrinjava zbog manjkavosti unutrašnjeg upravljanja, ekonomskih izazova, etničkih trvenja unutar regiona i spoljnih uticaja“.

U izveštaju koji sadrži i ključne preporuke za svaku zemlju regiona autori ističu da bi SAD trebalo da ohrabre EU da oživi dijalog Kosovo-Srbija koji mora da dovede do srpskog priznanja Kosova kao nezavisne države.

Dodaje se da je Vašingtonu potreban obnovljen i ojačan odnos sa Srbijom, najvećom i najjačom državom regiona koja „balansira na diplomatskoj žici udvarajući se u isto vreme i Rusiji i EU“.

Oscilacije poltike EU prema regionu liderima Srbije daju priliku da nastave da uslišavaju ruske molbe kao što je osnivanje „kvazi vojnog“ ruskog humanitarnog centra u Nišu. Evropski lideri ne mogu očekivati od Srbije da će se odlučno posvetiti EU ako članstvo i dalje izgleda daleko. Jednom rečju, ako Srbija ne može da sedi na dve stolice onda to ne može da čini ni EU, naveli su autori.

Članstvo u NATO treba da ostane opcija kada je reč o Srbiji, ali američka očekivanja moraju uzeti u obzir i istorijsko nasledje vojnih operacija NATO u regionu kao i verovatno glasno protivljenje Rusije. Zato, dodaje se u izveštaju, saradnja sa NATO treba da se nastavi uz podršku Srbiji da ograniči svoje bezbednosne veze sa Rusijom na trgovinu oružjem i obuku.

Kada je reč o Kosovu, u izveštaju se navodi da bi SAD trebalo da ohrabre EU da oživi dijalog Kosova i Srbije uz podršku SAD kako bi se sprečilo da Kosovo nastavi da klizi ka statusu zamrznutog konflikta.

SAD bi trebalo da ohrabre EU da ponovo potvrdi da je Kosovo na kredibilnom putu pristupanja iako mu predstoji još mnogo posla, dok se Srbiji mora jasno staviti do zanja da njen put pristupanja EU zahteva priznanje Kosova uz razumevanje da kad Srbija postane članica EU ne može ometati eventulano članstvo Kosova u Uniji.

Nepotrebna stalna baza NATO na Kosovu

Takođe, NATO bi zajedno sa Kosovom trebalo da radi na razvoju male, lako naoružane, odbrambene vojne moći a proces formiranja tih snaga mora uključiti dijalog Kosova i Srbije, ali ni pod kojim uslovima Srbija ne treba da ima pravo veta u tom procesu, navodi se u izveštaju.

Kfor treba da ostane na Kosovu. ali bi postojanje stalne NATO ili američke baze u region nepotrebno provociralo Srbiju I Rusiju, naveli su autori izveštaja.

U izveštaju se ističe i da rešenje zahteva da Srbija i Kosovo pomire svoja neslaganja oko državnosti Kosova i dodaje da bi normalizacija donela koristi regionu – Srbiju bi približila EU a Kosovu bi omogućila da traži puno članstvo u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

Uz konstataciju da proces normalizacije odnosa nailazi na niz ozbiljnih prepreka, autori navode da obe strane moraju u potpunosti i u dobroj veri sprovesti postojeće sporazume, a kada je reč o nerešenim pitanjima koja zahtevaju pregovore strane treba ohrabriti da se saglase na najvišem nivou o „mapi puta“ koraka koji vode ka rešenju i primeni.

Autori izveštaja navode takodje da bi u procesu normalizacije „jednoga dana mogli bi da budu potrebni novi i kreativni predlozi“, ali i dodaju da je „mogućnost velike pogodbe koja bi mogla uključiti i razmenu terotorija između Kosova i Srbije“ koju je nagovestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić „ideja za koju još nije došlo vreme, uprkos njenoj početnoj privlačnosti kao inovativnog bega od klizanja Kosova u status zamrznitog konflikta“.

Kada je reč o Makedoniji u izveštaju se navodi da članstvo Makedonije u EU i NATO mora da bude prioritet.

SAD treba da upotrebe svoj uticaj na najvišem nivou u Makedoniji i Grčkoj da naglase važnost rešavanja „pitanja imena“ koje stoji na putu i da saradjuju sa UN u tom cilju.

U izveštaju se ocenjuje da Zapadni Balkan ima realan i merljiv uticaj na bezbednost i stabilnost Evrope i da brojni politički, ekonomski i bezbednosni izazovi sa kojima se region danas suočava prete da se odraze i na ostatak Evrope.

Dodaje se medjutim da problemi Balkana nisu nepremostivi jer ne zahtevaju nove institucije niti značajne finansijske i vojne obaveze SAD, već naprotiv, rešenje zahetva rad kroz dve organizacije koje su već prisutne u regionu ; – EU i NATO.

Sveobuhvatni pristup rešavanju čitavog niza političkih, ekonomskih i bezbednosnih izazova na Balkanu zahteva da EU i NATO rade u tesnoj koordinaciji, kako medju sobom tako i sa SAD.

Za napredak regiona najvažniji je realističan i nedvosmislen put do članstva kako u EU, tako i u NATO, ali prvi korak ka stabilnom Zapadnom Balkanu zahteva političku odluku u evropskim prestonicama i u Vašingtonu – da se prepozna važnost regiona i da se shvati da startegije koje nisu skupe mogu dati suštinske rezultate, ocenili su autori izveštaja.

(Izvor: Beogradski Glas)

Comments

comments