„Vučić je po broju nastupa u medijima ušao u Ginisovu knjigu rekorda“!

Neprekidna, višesatna gostovanja Aleksandra Vučića na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, uz bezbroj repriza, u predizbornim kampanja i van njih – ostavljaju dramatično loše posledice po demokratske procese i institucije, kojima će trebati godine da se koliko-toliko oporave kada on jednom ode sa vlasti, upozoravaju naši sagovornici.

Njegovim medijskim „ispiranjem mozga“ sa malih ekrana ne samo da su prekršene brojne zakonske norme, već i elementarni obrasci ponašanja visokih državnih funkcionera, kao i dobar ukus – njegovi medijski nastupi obiluju neistinama i netačnim podacima, brutalnim obračunom s političkim neistomišljenicima i nepoćudnim medijima, te korišćenjem primitivnog rečnika neprimerenog visokim državnim funkcijama koje Vučić obnaša.

Sveprisustvo u jutarnjim programima, večernjim talk-show i drugim emisijama, s porodicom i/ili prijateljima, ističu sagovornici, Vučić koristi za demostraciju i veličanje sopstvene moći, dok istovremeno političke protivnike nekažnjeno naziva kretenima, ološima, bitangama, lopovima, što kasnije papagajski ponavljaju funkcioneri njegove stranke, da bi, na kraju, takav manir postao deo javnog govora.

Poznavalac mentaliteta

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić, ocenjuje da je evidentno da Aleksandar Vučić odlično poznaje “srpski mentalitet”, odnosno mentalitet ovdašnjih birača ili da ima jako dobre saradnike oko sebe.

– On prilično dobro manipuliše nečim što bi, u stvari, trebalo da se menja u našem mentalitetu, a to je ta sklonost ka autoritarnosti, prevelikom poverenju u vođe i nekog ko će umesto nas da odlučuje o našem životu – kaže Mihić, navodeći da je Vučiću jasno da se društvo u tom pogledu nije dovoljno promenilo u periodu od 2000. do 2012. godine, te da je način razmišljanja isti kao za vreme Slobodana Miloševića.

PROČITAJ JOŠ: VOJNICI PORUČILI VULINU: PRESTANI DA NAS BRUKAŠ!

– On to dosta dobro koristi time što se pojavljuje na televiziji i što sebe predstavlja kao čoveka iz naroda, koji jako dobro prepoznaje muke običnog građanina, koji zna sva neka tamo mala seoca… Našim građanima to prija, pošto misle da im treba neko ko će voditi računa o onom najmanjem čoveku iz najmanjeg sela u Srbiji – navodi Mihić. – On odaje utisak i šalje poruku: tu sam za vas od 0-24, šta god treba da se radi, ja sam tu. Kad god se nešto desi, on je tu da prokomentariše, da kaže šta misli o tome i time kreira mišljenje drugih oko njega, koji onda nastave samo u tom pravcu – navodi naš sagovornik.

Sociolog Ratko Božović ocenjuje da je Vučićevo pojavljivanje u „njegovim televizijama“ sa nacionalnom frekvencijom toliko učestalo da može slobodno da, po minutaži i vremenu prisustva u medijima, konkuriše za Ginisovu knjigu rekorda. Vučić je, kaže Božović, u neprekidnoj predizbornoj kampanji jer shvata da je uticaj društvenih mreža precenjen kod najšireg auditorijuma.

– Od uticaja na najširi auditorijum zapravo su televizije i one, po mom mišljenju, rešavaju pitanje izbora i izbornog rezultata ili političkog uticaja koji se ovde nameće preko Vučića. Vučić je ovde zamena za sve institucije, za sve organizacije, za sve što bi bilo organizovano na bilo kakav način – ističe Božović, napominjući da on nastupa kao protagonista gotovo jednopartijskog sistema, što je koncept koji je došao sa Srpskom naprednom strankom.

– On ima na n-ti put više od svih drugih skupa. Njegov aplauz može da traje na jednoj televiziji duže nego svekoliko pojavljivanje svih njegovih političkih oponenata ili opozicije u kampanji. On označava tu apsolutno neravnotežu. On može sve, on može svekoliko vreme da uzme pod svoje na tim televizijama koje doživljava kao lične televizije – smatra Božović (na slici ispod).

Predsednički teleshop

Marketinši stručnjak Nadežda Milenković Vučićevo ponašanje upoređuje sa teleshopom, napominjući da se pri običnom reklamiranju proizvoda poput koka-kole mora voditi računa o budžetu, ali i o tome da se ne predstavlja kao nešto što nije, što kod Vučića nije slučaj.

– Koka-kola se reklamira kao ono što jeste i ne pokušava da se predstavi kao zdravo piće koje je i svemogući lek – otpušava nos, otklanja bolove i zaceljuje rane, a ako je sipate u dizel i motor će bolje da vam radi. Dok ovaj naš predsednički proizvod poručuje da moramo svakodnevno da ga konzumiramo i onda će svi problemi biti kao rukom odneseni. I u tome više podseća na one iritantne teleshop reklame. Prvo nam objasni da imamo neki problem koji zapravo nemamo – baš kao što nas u teleshopu ubeđuju da se bez tog proizvoda ne može otvoriti konzerva ili da ne možete spavati bez tog jastuka. Mi, naravno, nismo ni znali da imamo problem ni sa konzervom, ni sa jastukom, ni sa opozicijom i zlonamernim stranim faktorima koji ruše vlast. Ali nam se u predsedničkom teleshopu objasni da su to naši stvarni problemi i da neizostavno naručimo proizvod koji će ih jedini rešiti – ističe Milenković.

Ipak, kaže, nije sve u reklami, mnogo je više u kanalima za prodaju.

– Kad dođu izbori, ljudi već nekoliko godina ne biraju na osnovu reklame već pod pritiskom prodavaca. Koji mnogo više navaljuju nego oni iz telemarketinga. Ti vas bar samo zivkaju telefonom, ovi dolaze na vrata i ne popuštaju dok ne kupite njihov proizvod, odnosno dok oni ne kupe vaš glas – navodi Milenković.

Govor neprimeren funkciji

Jedno od obeležja Vučićevih nastupa jeste i gubljenje kontrole i sipanje uvreda na račun pojedinaca ili grupacija koje su u tom trenutku u njegovom fokusu. Uvrede su česte i prilikom Vučićevih „izvinjenja“. Mihić smatra da je takvo ponašanje kontrolisano s ciljem slanja poruke da je on čovek iz naroda.

– Ta neka uglađenost koju poseduju neki drugi političari, u smislu da čak i za svoje političke protivnike ne koriste takvu terminologiju, nije nešto što je “narodski”. “Narodski” je nazvati nekog kretenom, budalom, ološem, ali žalosno je što to radi neko ko je predsednik države. Nije to sad pitanje političkog nerazumevanja, jer „oni su ološ i njihova politika je da vas pokradu“ – to narod prilično dobro razume – navodi naš sagovornik upozoravajući da Vučić vrlo retko u medijima nastupa kao predsednik.

PROČITAJTE JOŠ: PRETNJE VOĐI PROTESTA U POŽEGI: ŽENA TI JE SAMA, ŠUMA JE BLIZU A KOMŠIJE – DALEKO!

– Uglavnom se pojavljuje kao lider najveće stranke i kao neko ko sebe predstavlja kao spasioca ili nekoga ko određuje celu politiku zemlje; od one najmanje mesne zajednice, preko ekonomske politike, zdravstva, obrazovanja, inostranih poslova… Zašto se pojavljuje tako često u medijima? Zato što želi da pošalje poruku: ja sam taj koji se pita za sve, ja sam taj koji određuje koja je budućnost Srbije – kaže Mihić.

Nespojivo sa demokratijom

Ratko Božović upozorava da ovo sve ne bi bilo moguće da je Srbija demokratska zemlja, te da se zapravo mora govoriti o izgubljenoj meri u pravima i odgovornosti samih tih medija, ali i „vođe koji preteruje u tom sveprisustvu“ i želi da se nametne kao jedni mogući izbor, a ne kao nešto što može imati alternativu.

I Mihić upozorava da je apsolutno protivno svim demokratskim principima da jedna opcija može da dobije 60 posto glasova, osim kada je u pitanju vrlo ekstremna situacija poput one iz 2000. godine. U Srbiji, kaže, imamo privid demokratije, glumimo demokratiju i podseća da je i u ranijim periodima, od Miloševića, preko Koštunice, Đinđića, Tadića i sada Vučića, uvek bila ista priča – jedna osoba boji celu politiku.

– Nemamo sistem, nemamo institucije, da vi kao građanin ne morate da idete do predsednika države da biste dobili traktor ili da bi Centar za socijalni rad dobio kola ili da bi neka škola popravila wc… Time ne treba da se bavi jedan čovek, a pogotovo ne predsednik države, već treba da postoji institucija koja to vodi – kaže on.

Mihić upozorava da ćemo svi osećati posledice nakon Vučićevog odlaska, a da će sve zavisiti od toga ko će doći posle ovakve vlasti.

– Da li će doći neko ko će pokušati da, na možda malo primereniji i tolerantniji način, nastavi takvu vrstu politike ili će konačno doći neko ko će pokušati da napravi sistem? Jer, to je ono što nama u Srbiji nedostaje i za šta je propuštena velika prilika u dvehiljaditim, da se napravi sistem. Osnovna zamerka sadašnjoj opoziciji je što nisu iskoristili deset godina da naprave institucije i slobodne medije koje ne može jedna osoba ili jedna vlada ni za 40 godina, a kamoli za četiri godine, da tako lako uruši – kaže Mihić.

Bez pandana

Uprkos činjenici da u Evropi jačaju desne opcije i da je sve više autoritarnih lidera poput Putina, Erdogana, Kačinjskog ili Orbana, na koje se ugleda i Vučić, novinarka Gordana Suša ocenjuje da njegovo ponašanje kada su u pitanju mediji nema pandan.

– To je besprimerno. Ne znam da se to dešava igde na planeti zemlji. Tramp se oglašava preko tvitera i koristi alternativne mreže i stalno je prisutan, a ovaj koristi javne resurse. Vučić bukvalno ispira mozak javnosti, on optužuje i presuđuje. To je nedopustivo – upozorava ona. Napominje i da je Vučić dobro shvatio da je on stabilokrata Balkana i da Evropu za sada uopšte ne interesuju unutrašnje stvari u Srbiji.

Nadežda Milenković dodaje da toliko reklamiranja nije normalno ni u marketingu ni u demokratiji.

– Pa čak i Putin svoje obraćanje naciji svede na jednom godišnje. Ali, sada se pojavio Tramp, koji takođe ima neutaživu potrebu za svakodnevnom reklamom. Doduše, on je zadovoljava uglavnom na tviteru pa mediji onda sami odaberu da li će i šta će da prenesu. Ali to je Amerika. Naše tržište, i političko i komercijalno, nije tako ni razvijeno ni regulisano. Zato je kod nas moguće da nas predsednik bukvalno zasipa sobom i besomučno se reklamira na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom – zaključuje ona.

PROČITAJTE JOŠ: TUŽNA ISPOVEST: KAKO SAM ZBOG POSLANIKA SNS-A DOBIO OTKAZ

Mihić kaže da je sve do uređenog sistema sa jasnim principima i definisanim ulogama institucija i medija.

– U Slovačkoj imate situaciju da je ubijen novinar i da je pala vlada. To je normalna reakcija u normalnoj demokratskoj državi, čak i onda kada je privremeno na vlasti neko ko je malo više desničarski orijentisan. Vučić je prilično dobro prepoznao da su neslobodni mediji jedan od ključnih uslova da vi možete da sprovodite svoju politiku bez neke bojazni kako će je građani prihvatiti. Dakle, možete proturiti jedan dan jednu stvar, a posle nedelju dana potpuno suprotno i tvrditi kako je to za dobrobit Srbije – zaključuje Mihić.

(izvor: voice.org)

Comments

comments