Zašto treba reći NE Vučićevom „razgraničenju“? Pet evropskih modela koji se mogu primeniti i kod nas

Otvorena pitanja između država u pogledu suverenosti na teritoriji nisu relevantna samo u Srbiji. Primera radi, Španija i Velika Britanija imaju otvorena pitanja u pogledu Gibraltara, koji je trenutno pod britanskom vlašću, ali problem suvereniteta nije rešen.

Slično je i sa nenaseljenim ostvom Hans, na koga pravo polažu Danska i Kanada. Iako je u pitanju nenaseljeno ostvo, zanemarljive površine bez ikakvih prirodnih reursa i strateškog značaja, konačno rešenje problema koji je nastao raspadom Društva naroda koje je Hans tretiralo kao dansku teritoriju, za razliku od UN, još nije postignuto. Kodnominijum, odnosno zajednička vladavina nad ovog teritorijom je moguće rešenje, koje se za ovo ostrvo nazire u budućnosti.

PROČITAJTE JOŠ: CIRKUS: ARGENTINSKI MEDIJI UBEĐUJU GRAĐANE DA JE U SRBIJI MED I MLEKO ZBOG MMF-A!

Kad smo već kod kondominijuma, treba podsetiti da čak i evropske države koje nemaju probleme granica imaju kondomijume. Austrija, Nemačka i Švajcarska nemaju jasno uređenu granicu u pogledu Bodenskog jezera. Iako Švajcarci smatraju da granica deli jezero po sredini, ovo pitanje nije uređeno konačnim sporazumom država i sve države vrše vlast na ovoj teritoriji. Mada bi se od uvek doslednih Nemaca očekivalo da sa suverenim državama koje i sami priznaju imaju taj čuveni pravno-obavezujući sporazum.
Primer konodiminijuma koji nikome nije sporan je Disktrikt Brčko gde vlast zajednički vrše dva entiteta u BiH – Federacija i Republika Srpska.

Previše je teritorjia u svetu koje nisu zaokružene kao jasne državne tvorevine ili delovi suverenih država. Iz tog razloga, otvara se značajno pitanje – koji je to potencijalni okvir koji se može prihvatiti kod definisanja statusa Kosova i Metohije?

Jedino što nijednoj od država pomenutih u uvodu teksta nije sporno je to da nemaju nameru priznanja čak i bezvrednih teritorija bilo kome, sve dok smatraju da polažu legitimno pravo na te teritorije.

Argumenti koji bi se pre mogli postavititi u primerima tih država poput faktičkog stanja (preko 90% građana Gibraltara se na referendumu izjasnilo da pripada Britaniji, ali to ne ometa Španiju da polaže pravo na teritoriju), kamena oko vrata koji opterećuje odnose sa drugim državama, (doslovno primenljivo na ostrvo Hans), ekonomskog razvoja (distrikt Brčko) ili buduće izvesnosti (Bodensko jezero), do sada se nisu čuli u ovim slučajevima. Dakle, svi argumenti kojima se pokušava pripremiti teret na priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije jednostavno nisu i ne bi smeli biti opcija ni Srbiji kao što nisu opcija drugim suverenim državama.

PROČITAJTE JOŠ: VUČIĆ GRAĐANIMA PREDLAŽE DA SE RAZGRANIČE SA ZDRAVIM RAZUMOM

Sa druge strane, u svim slučajevima spornih teritorija, međunarodno pravo suštinski omogućava osmišljavanje održivih modela koji mogu dovesti do trajnog rešenja vršenja vlasti na teritoriji, a predstavljaju vid kompromisa. Takav model bi morao u sebi sadržati pitanja koja su od značaja za zajednički život različitih entiteta, pre svega u svakodnevnim životnim pitanjima, pa bi samim tim morao biti kreativan.

Građani Farskih ostrva, primera radi, nemaju pogodnosti danskog pasoša niti mogućnost da se smatraju državljanima EU, pa čak ni državljanima Danske, imaju svoju fudbalsku reprezentaciju, donose svoje zakone, na referendumu su se još odavno izjasili za nezavisnost, ali ih Danska smatra svojom lokalnom samoupravom. Istovremeno, ostvo Hans smatra svojom teritorijom bez bilo kakve autonomije. Izgleda da je Danskoj itekako odgovoralo da faktičko stanje i problem sa delom teritorije gde stanovništvo ne oseća pripadnost toj zemlji, reši tako što će njihove zahteve podvesti pod svoj Ustav sa visokim stepenom autonomije.

To svakako ne sprečava Ostrvljane da navijaju za svoju reprezentaciju, donose svoje zakone, uređuju svoj život. I Danska ih u tome ne sprečava.

Zaključak je jasan. Kosovo je moguće rešiti po uzoru na više različitih postojećih modela, uz kombinovanje delova tih modela, i uz dva suštinska uslova – Kosovo ne sme biti priznato od strane Republike Srbije kao suverena država, niti mu se sme omogućiti mesto u UN, i suštinski, model uređenja odnosa mora biti takav da omogući normalan život svima koji žive na toj teritoriji, što ne mora isključivati i pitanje podele sfera uticaja. Ako dođe do “podele”, bar će Danska to razumeti kao unutrašnju teritorijalnu organizaciju Farskih ostrva. Severni deo biće ostvo Hans, južni Farska Ostrva.

PROČITAJTE JOŠ: AUSTRIJSKI PREDSEDNIK: SINOĆ SE NEŠTO DOGODILO, IMAM UTISAK DA SAM PRISUSTVOVAO ISTORIJSKOM TRENUTKU

(izvor: dostajebilo.rs/ Vojin Biljić)

Comments

comments