Zvanično štede, a ovamo se rasipaju: JAVNA preduzeća podelila 24 MILIONA radnicima!

Većini zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima u Srbiji ovih dana isplaćena je jednokratna pomoć od 41.800 dinara. Samo u Beogradu u ovom sektoru radi 21.000 ljudi, na nivou države taj broj je blizu 70.000, što znači da je za ovu pomoć izdvojeno više od 24 miliona evra ili 2,9 milijardi dinara.

Pomoć je isplaćena na osnovu Posebnog kolektivnog ugovora koji su sindikati potpisali sa lokalnim vlastima, a odluka o tome u Beogradu usvojena je pre dva meseca. Grad Beograd je, kako je to rekao pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, izuzetno zadovoljan saradnjom sa sindikatima, kao i „razumevanjem zaposlenih jer su tokom godine pokazali strpljenje da se sve potpisane obaveze realizuju u drugoj polovini godine“.

PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO) DNO: POGLEDAJTE KAKO VESIĆ NAREĐUJE VODITELJKI KOJA PITANJA DA MU POSTAVI!

Tako su pre dva dana solidarnu pomoć od gotovo 355 evra dobili i zaposleni u 16 beogradskih komunalnih preduzeća (do kraja godine dobiće i ostali), među kojima i JKP Vodovod i kanalizacija, Gradsko stambeno, Gradska čistoća, Zelenilo, ali i GSP Beograd koje zapošljava više od 5.600 ljudi, a prošlu godinu je završilo u gubitku od 620 miliona dinara.

U Samostalnom sindikatu Srbije, jednom od reprezentativnih, tvrde da je izmena i usvajanje Posebnog kolektivnog ugovora bio jedini način da se nepravda učinjena zaposlenima u ovom sektoru pre četiri godine ispravi. Predsednik sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti Milan Grujić za Danas kaže da se zaposlenima u komunalnim delatnostima jednokratna pomoć isplaćuje iz sopstvenih prihoda, a ne iz budžeta.

– Zaposleni u komunalnim delatnostima ne dobijaju plate iz budžeta, tako da su pre nekoliko godina kada je Vlada usvojila Zakon kojim se zamrzavaju plate u javnom sektoru bili oštećeni svi zaposleni u ovim javnim preduzećima. Dogovor je bio da se to ispravi i to je učinjeno posebnim kolektivnim ugovorom – ističe Grujić.

PROČITAJTE JOŠ: KOGA VI ZA*EBAVATE: STANOVI U BEOGRADU NA VODI NE KOŠTAJU VIŠE OD 1000 EVRA?!

Ove godine pomoć je 41.800 dinara, prošle godine zaposleni su dobili 22.620 dinara. Grujić podseća da je to urađeno „zbog teške materijalne ugroženosti“ zaposlenih u nekim od preduzeća.

– Prosek plata na republičkom nivou kada su u pitanju komunalna preduzeća nije veći od 36.000 dinara, ali 40 odsto prima minimalnu zaradu – napominje Grujić.

Uz dužno poštovanje prema svima koji rade, neki odgovorne, a neki vrlo teške fizičke poslove, prosečna plata u ovim preduzećima ipak je veća od one koje primaju zaposleni u privatnom sektoru. Prema podacima RZS, polovina Srbije radi za manje od 36.788 dinara, a najveći broj zaposlenih u Srbiji radi za platu koja je negde između 20.000 i 25.000 dinara, na nivou minimalca.

Iz nadležnih službi Grada Beograda juče nismo dobili odgovor na pitanje iz kojih je sredstava izdvojen novac i da li je budžetom za ovu godinu trošak za jednokratnu pomoć bio planiran. Vodu svakako ne pije ni izgovor da se solidarna pomoć isplaćuje iz prihoda preduzeća, jer niko od njih ne funkcioniše na tržištu, odnosno nisu javna preduzeća ta koja odlučuju o tome kolika će biti cena struje, vode, odnošenja smeća. NJihovi prihodi su prihodi lokalne samouprave, a budžet tih lokalnih samouprava pune ne samo zaposleni u komunalnim delatnostima ili javnom sektoru nego svi zaposleni.

Poseban problem je beogradsko saobraćajno preduzeće koje je prošle godine poslovalo sa gubitkom od 620 miliona dinara, te se postavlja pitanje iz kojih su oni sredstava mogli da isplate 234 miliona dinara jednokratne pomoći. Na pitanje kako GSP Beograd kao poznati gubitaš može iz sopstvenih prihoda da isplaćuje ovakvu pomoć Milan Grujić kaže je GSP u specifičnoj situaciji jer „nema sopstvene prihode, odnosno karte ne naplaćuju oni već Bus plus“.

Osim toga, većina beogradskih komunalno-stambenih preduzeća posluje sa dobitkom, JKP Vodovod i kanalizacija su prošlu godinu, na primer, završili sa neto dobitkom od 25 miliona dinara, a za jednokratnu pomoć zaposlenima kojih je više od 2.100 u ovoj firmi trebalo im je više od 90 miliona dinara – više od tri godišnja neto dobitka.

Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže za Danas da su takvi potezi čist populizam.

– Treba videti koja od tih preduzeća posluju samostalno a koja žive od subvencija i da li onda ako ona dobijaju jednokratnu pomoć tu pomoć mogu da traže i oni koji rade u privatnom sektoru, odnosno oni koji posluju po tržišnim principima, koji isto tako pune kese – ističe Đogović. Lokalne samouprave bi trebalo samo da obezbeđuju normalne uslove za poslovanje, napominje on, a preduzeća koja su stalno na jaslama grada nemaju odgovornost.

– U takvim situacijama jedinu odgovornost koju imaju je ona prema partijama, tu se sve loše zabašuri. To nisu ekonomske reforme i to nije ona suštinska transformacija na kojoj i MMF insistira, niti na državnom niti na lokalnom nivou – napominje Đogović. Zato su javno-privatna partnerstva i efikasan menadžment, kako kaže, pravo rešenje kako bi gradska preduzeća trebalo da posluju i samostalno opstaju.

U Beogradu zasad 16 preduzeća dobilo pomoć

Jednokratnu pomoć od 41.800 dinara poslednjih nekoliko dana u Beogradu dobili su osim pomenutih i preduzeće Javno osvetljenje, Beogradske elektrane, Pogrebne usluge, Gradske pijace, Infostan, Beograd put, Parking servis, Veterina Beograd, Urbanistički zavod, Ada Ciganlija, Beogradska tvrđava.

PROČITAJTE JOŠ: NAPADI PANIKE U VRHU SNS

(izvor: danas.rs)

Comments

comments