Kada je Ana Brnabić pre šest meseci izabrana za premijerku Srbije to je bila svetska vest. Upisala se kao prva žena i prva deklarisana gej osoba koja je postala premijer u istoriji Srbije. Izuzev tvrdokornih nacionalista i konzervativnih krugova, izbor premijerke obrazovane na Zapadu i proevropski orijentisane tumačen je u stranim medijima kao veliki iskorak za zemlju razapetu između Zapada i Rusije. Gde je Ana Brnabić danas?
„Čini mi se da je zagrizla više nego što može da sažvaće“, kaže pisac Đuro Radosavović, koji govoreći o tome koliko se Ana Brnabić odmakla od svog prethodnika, aktuelnog predsednika Srbije, Aleksandra Vučića koji je i predložio za premijersku poziciju.
Na samom početku mandata jasno je stavila do znanja da joj je svejedno kako je zovu.
„Svejedno mi je da li ljudi kažu da sam ikebana, fikus ili Mirko Cvetković (premijer Srbije od 2008. do 2012. – upamćen i po tome što je bio u senci tadašnjeg predsednika države Borisa Tadića, prim.aut.) ili homo premijerka… Važni su mi samo rezultati. A kako će me zvati, nevažno je“, rekla je Ana Brnabić u svom prvom intervjuu za domaće medije posle izbora.
Doktorant na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Boban Stojanović kaže da je imao problem sa tim što se bilo šta očekuje od nje u smislu da ona uvede neke nove mahanizme, neki novi način komunikacije sa ministrima i javnošću.
„A posebno nisam očekivao, na primer, da ona kreira javne politike u Srbiji. I u tom smislu ja ne vidim da ona zaista obavlja funkciju premijerke. To sad nije pitanje Ane Brnabić, bilo ko drugi da je izabran nema političku moć da donosi važne odluke“, ocenjuje Stojanović.
Politička moć se nalazi u rukama predsednika najjače vladajuće stranke, koji je i predsednik države, Aleksandra Vučića. I to nije ništa novo u političkom životu Srbije da se centar odlučivanja nalazi na Andrićevom vencu, gde je adresa kabineta predsednika Srbije.
Ne treba zaboraviti da je i sam Vučić kada je predložio Anu Brnabić za premijerku rekao da će se ona baviti pitanjima iz oblasti ekonomije, digitalizacije i slično, a da će potpredsednik Vlade i šef diplomatije, socijalista, Ivica Dačić voditi suštinski, politički deo, iako Ustav Srbije ne poznaje takvu podelu premijerske funkcije.
Samoj Ani Brnabić pak, ne deluje da predsednik Vučić obavlja premijerski posao iako je on daleko prisutniji od nje, čak i na događajima gde bi trebalo da je obrnuta situacija. Najupečatljiviji primer je bio kod otvaranja novog Kliničkog centra u Nišu sredinom decembra kada je premijerka mirno posmatrala dok su se predsedniku Vučiću obraćali i referisali svi zaposleni u toj zdravstvenoj ustanovi.
„Kada predsednik ode da otvori neku investiciju ili postavi kamen temeljac za neku fabriku, meni se najiskrenije čini da je to fer, jer je ovo vlada kontinuiteta i zato što je on uložio mnogo truda i energije da se neki od tih investitora dovedu“, rekla je premijerka u jednom intervjuu pred Novu godinu.
Stojanović kaže da mu više deluje da se Ana Brnabić uglavnom bavi digitalizacijom javne uprave u Srbiji, što je i sama zacrtala kao prioritetni zadatak svog premijerskog mandata
„Da u svim ostalim stvarima ona negde vrši protokolarnu ulogu u smislu da treba da ide, na primer, na Samit zemalja Centralne i Istočne Evrope sa Kinom i da vršu neku vrstu protokolarne funkcije, dok mi apsolutno deluje da ključne odluke i dalje donosi bivši premijer, odnosno sadašnji predsednik“, smatra Stojanović.
No, koliko god Ana Brnabić bila nevidljiva u ulozi premijerke njene pojedine izjave itekako glasno odjeknu a najglasnije ona od pre dva meseca kada je rekla da joj je “svejedno” ukoliko slučaj poznat kao „tetka“, odnosno poreklo novca kojim je ministar Aleksandar Vulin kupio stan, nanosi štetu Vladi koju ona vodi.
„Ne znam šta sve može da nanese štetu Vladi. Čujem i osnovane i neosnovane optužbe. Sve može da nanese štetu Vladi, ali se ne obazirem na to. Sve mi je jedno, najiskrenije, sve mi je jedno. Dok god imamo rezultat, dok god možemo da podržimo ovakve projekte, sve mi je jedno”, poručila je tada Brnabić.
Bio je to kiks poput onog sa samog početka njenog mandata kada je ambasadoru Rusije u Beogradu, Aleksandru Čepurinu, predala stenogram svog intervjua američkoj novinskoj agenciji Blumberg da bi ga uverila da je pogrešno interpretirana. Reč je o izjavi da bi Srbija, ukoliko bude primorana da bira između članstva u Evropskoj uniji i bližih veza sa Rusijom, se odlučila za ovo prvo. Premijerka svoj potez ipak nije videla kao pravdanje.
„Ja sam pragmatična osoba. Jedino mi je važno da strane o kojima sam pričala znaju šta sam ja tačno rekla. Da li je to trebalo uraditi po diplomatskom protokolu, nevažno je“, bilo je objašnjenje koje je Ana Brnabić dala u jednom novinskom intervjuu.
Ne kaje se ni zbog svoje izjave u Spoljnoplitičkom odboru Evropskog parlamenta gde je u oktobru na pitanje evropskih poslanika o stanju slobode medija i istraživačkog novinarstva u Srbiji rekla da ne vidi nedostatak istraživačkog novinarstva zbog vlasti, ali da vidi nedostatak objektivnog novinarstva.
Poslednja u nizu „zvučnih“ izjava Ane Brnabić bila je ona da je Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, koji je u pred Haškim tribunalom u prvom stepenu oslobođen optužbi za ratne zločne, zavredio njeno poštovanje. Jer, kako je objasnila, „sa njim uvek znate na čemu ste”.
Nakon svega do sada izrečenog, antroplog Stefan Aleksić primećuje da je očigledno da se nastavilo sa istom politikom.
„Jako je čudno slušati to jer Ana Brnabić dolazi iz jednog kulturološkog miljea koji ne bi trebalo tako lako da citira i reproduje onaj narativ koji bi se dao očekivati od njenog nadređenog tj. od Aleksandra Vučića“, kaže Aleksić, aludirajući na biografiju Brnabić koja je ispunjena angažmanom u zapadnim organizacijama.
Ono međutim, gde se Ana Brnabić posebno razlikuje od svog prethodnika je da ne koristi pune kapacitete svog položaja.
„Ona može da krene zaista da radi svoj posao, a onda će sutradan biti smenjena“, ocenjuje politikolog Boban Stojanović.
„Ali ja sam siguran da ona ima neke mikroplanove, koji verovatno nisu preterano bitni, ali ona veruje da kroz poziciju koju ima može da ih realizuje. Ja verujem da ona sada igra na tom razdoru između toga šta je njen okvir u kom može da deluje i nekih svojih mikroplanova“, smatra Stojanović.
Sama Ana Brnabić očekuje da će da će Vlada koju vodi trajati pun četvorogorišnji mandat. No, to trajanje u mnogome može zavisiti ne od njenog premijrskog učinka, nego od kalkulacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je od 2012. vanredne parlamantarne izbore uveo kao dvogodišnju praksu.
(slobodnaevropa.org)
