Poslanici regionalnog katalonskog parlamenta izglasali su u petak početak ustavnog procesa odvajanja od Španije, a zatim su tajnim glasanjem podržali otcepljenje, što je hiljade građana euforično proslavilo na ulicama Barselone.
Za otcepljenje je glasalo 70 katalonskih poslanika, dok je 10 bilo protiv uz dva nevažeća glasa, preneli su tamošnji mediji. Međutim, veliko slavlje moglo bi brzo da splasne jer se samo nekoliko minuta kasnije oglasio španski premijer koji je pozvao sve Špance da ostanu mirni i najavio da će “vladavina zakona ponovo biti vraćena u Kataloniju”.
Tenzije su se tako iznova rasplamsale ali je pitanje koliko su realne šanse Katalonije da postigne punu nezavisnost. Kako će se dalje odvijati kriza na Pirinejskom poluostrvu gledaćemo u narednim danima, ali o pojedinim scenarijima se uveliko govori kao, manje ili više verovatnim.
Katalonija gubi nezavisnost
Bogatoj španskoj regiji preti da izgubi i ono autonomije koje je do sada imala. Španska vlada je u subotu već odlučila da delimično primeni član 155 i raspusti regionalnu vladu do narednih izbora. Iako je premijer Marijano Rahoj naglasio da Madrid tim potezom ne ukida autonomiju Kataloniji, sve se dodatno zaoštrilo nakon su katalonski političari odlučili da ipak izglasaju nezavisnost, nakon čega je usledio brz i odlučan odgovor Madrida. Nezavisnost je ukinuta, a Rahoj je ovlašćenja šefa Vlade Katalonije predao potpredsednici Soraji Santos de Santamariji, koja je postala nova predsednica KAtalonije. Karles Pudždemon je smenjen. Centralna vlada pokušaće u narednim danima da obuzda Kataloniju na svaki načln, a Madridu bi mogla da posluži i kao primer za druge jer bi još nekoliko regiona, poput Baskije, moglo bi da dođe na ideju da traži viši stepen autonomije.
Ipak, iako je nezavisnost trenutno ukinuta, ukoliko Španija uspostavi kontrolu u Kataloniji, a na novim izborima na vlast dođu struje lojalne Madridu, moguće je da će im pojedine pogodnosti biti vraćene, možda i na status od pre referenduma.
Vojna intervencija
Nakon prvih sukoba na ulicama Barselone, odmah po održavanju referenduma, na pirinejskom poluostrvu se govorilo i o mogućnosti da Španija pokuša vojskom da smiri situaciju i zavede vladavinu. O ovome se naročito govorilo nakon izjave premijera Rahoja da će Španija upotrebiti sve mere u očuvanju celovitosti.
Brojni analitičari ukazuju i na činjenicu da Španija ima modernu vojsku dok Katalonija nema ništa što bi tome moglo da se suprotstavi. Uz to bi takav vid intervencije verovatno brzo slomio otpor katalonskih separatista.
Ipak, takva odluka bi svakako izazvala nezadovoljstvo u svetskoj javnosti međutim, dok su zvaničnici Evropske unije pozivale vladu u Madridu da ne dozvole sukobe na ulicama. Tačku na to je najverovatnije stavio i sam ministar unutrašnji poslova koji je rekao da se neće dogoditi slanje vojske u Kataloniju.
Katalonija dobija punu nezavisnost
Proglašavanjem nezavisnosti regionalna vlada otpočela je proces ka potpunom odvajanju od Španije. Na tom putu će sigurno naići na veliki broj prepreka, i najverovatnije je da neće uspeti sve da ih preskoči.
Ovaj scenario ima male šanse da se ostvari. Katalonski političari već nedeljama su pozivali kolege iz Evrope da ih podrže na tom putu međutim, naišli su na zatvorena vrata. Listom su evropski lideri izjavljivali da ne podržavaju otcepljenje regiona, a predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je danas da će Evropska unija sarađivati samo sa centralnom vladom u Madridu.
Šanse ipak postoje, s obzirom da bi pojedine struje čak i u Evropi mogle da zarad ličnih interesa podrže stvaranje nove države na starom kontinentu. Finska je među prvima dala znak da bi mogla da to uradi.
Sa druge strane lideri Evrope poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačke kancelarke Angele Merkel i zvaničnika evropske komisije, rekli su da je Katalonija deo Španije. Ipak, podrška separatistima mogla bi da stigne izvan Evrope.
Novi regionalni izbori
Opcija o kojoj se u velikoj meri govori kao o najverovatnijoj na pirinejskom poluostrvu je da će Madrid uspostaviti kontrolu nad regionom, uz raspuspuštanje katalonske vlade. Prema pisanju stranih medija, centralna vlada za ovaj zadak priprema veliki broj policajaca. Na ruku im ide i podrška koju dobijaju iz Evrope, ali i činjenica da veći deo Katalonaca zapravo nije ni glasao na referendumu o nezavisnosti.
Opozicija u parlamentu Katalonije, koja se protivi nezavisnosti, takođe nije mala. Na to ukazuje i činjenica da je od 135 poslanika u skupštini za otcepljenje u petak glasalo samo 70, dok je veći deo opozicije napustio salu.
Još tokom prošlog vikenda Madrid je bio u pregovorima sa opozicionim socijalistima, sa kojima je dogovorio da se novi regionalni izbori održe u narednih šest meseci, dok je 21. decembar pominjan kao najverovatniji datum. Do tada Madrid će najverovatnije raditi na uklanjanju separatistista sa funkcija u regionu, što je već počeo sa smenom šefa policije.
(izvor: blic.rs)
