PRIČA o nezavisnoj Kataloniji trajala je samo jedan vikend.
Od euforije do očaja u samo tri dana, eto tako se nekako sažeto može ispričati ono što se posljednja 72 sata odvijalo na severoistoku Pirinejskog poluostrva. Jasno, od euforije do očaja vredi za brojne pobornike nezavisnosti. Suprotnu priču, od očaja do euforije, mogla bi ispričati druga polovina Katalonije, oni brojni stanovnici koji su protiv nezavisnosti i odvajanja, a koji su zapravo svoju brojnost pokazali tek prekjuče.
No, vratimo se za početak koji nedelju, mesec ili godinu u prošlost.
Pre dve godine na vlast u Kataloniji došle su separatističke snage u vidu koalicije “Zajedno za Da”, kojima se pridružila Kandidatura narodnog jedinstva (CUP), a koje su odmah najavile referendum. Nije to bila čvrsta većina u pokrajinskom parlamentu ove nesuđene države, a taj će se moment pokazati iznimno bitnim. Referendum je središnja vlast iz Madrida pošto-poto želela zabraniti. On je, pozivali su se na važeći ustav iz 1978. godine, nelegitiman. Referendum o nezavisnosti jest moguć, ali samo ako se provede na nivou cele države. To bi značilo da bi o katalonskoj nezavisnosti trebali odlučivati uglavnom ljudi koji ne žive u Kataloniji.
Ali katalonske vlasti želele su pošto-poto referendum da provedu samo u Kataloniji. Rečeno, učinjeno. Prvog dana ovog meseca na izmaku, meseca u kojem će se ostvariti svi katalonski snovi – od najboljih do najgorih, referendum je održan usprkos španskoj policiji koja je u velikom broju poslana u Kataloniju da isti spreči.
Na referendum koji je, među ostalima, zabranio španski Ustavni sud izašla su 2,3 miliona stanovnika od ukupno 5,3 miliona s pravom glasa. Od onih koji su izašli 90 posto izjasnilo se za nezavisnost. Referendum je suprotan španskom ustavu koji je na snazi od 1978.
Amaterske greške Pućdemona
Bila je to, pokazaće se danas, Pirova pobeda predsednika Pućdemona koji je precenio svoju moć i važnost.
Prvo, referendum koji je proveden u nemogućim uslovima nije pokazao pravo stanje stvari u Kataloniji. Na referendum je izašlo manje od pedeset posto glasača, a valja dodati da su vlasti u Madridu protivnicima nezavisnosti kazale da ostanu kući jer je referendum nelegalan. Pućdemon je, za razliku od europske javnosti koja je sa simpatijama primila vest o katalonskom referendumu, morao znati da je samo stanovništvo Katalonije podeljeno. Za to mu nije trebao ni referendum, dobar primer mu je bila vlada gde je on s drugim pristalicama nezavisnosti imao tek nešto više od pedeset posto ruku.
Tako će u petak, smešnom većinom, biti izglasana samostalnost.
U katalonskom parlamentu je 70 od 135 zastupnika glasalo za pokretanje proglašenja samostalne republike Katalonije. Katalonski predsednik vlade Karles Pućdemon rekao je kako je to bilo očekivano nakon referenduma 1. oktobra.
“Danas je parlament naše zemlje, legitimno telo čiji su zastupnici izabrani na izborima 2015., učinio očekivan i borben iskorak. Mi smo društvo koje je uvek odgovaralo mirnim putem”, izjavio je Pućdemon dok su hiljade ljudi s katalonskim zastava vikale “Sloboda” ispred katalonskog parlamenta u Barceloni.
“Uspostavimo republiku Kataloniju, kao nezavisnu i suverenu državu, pravnu, demokratsku i socijalnu”, navedeno je u tekstu predloga ovih stranaka.
BBC je na Twitteru objavio i snimak trenutka kad je nezavisnost velikom većinom izglasana. Kako god završila priča o Kataloniji, u svakom slučaju riječ je o istorijskom trenutku.
Odmah nakon proglašenja, ulice Katalonije preplavili su deseci hiljada pobornika nezavisnosti, a slavlje je trajalo celu noć.
Dok su Katalonci slavili, barem okvirno polovina njih, Madrid nije mirovao.
Odmah, niti sat vremena nakon odluke katalonskog parlamenta, aktiviran je članak 155. ustava iz 1978. godine koji dozvoljava uvođenje direktne vlasti Madrida u Kataloniji. Vlada Katalonije je formalno raspuštena, a premijer Španije Mariano Rahoj raspisao je prevremene izbore za 21. decembar.
“Nikada nismo hteli uvesti ove mjere. Nikada nismo hteli doći u ovu situaciju. No više ne možemo izgubiti niti minut, moramo što pre vratiti vladavinu zakona i vratiti situaciju u normalu”, rekao je Rahoj.
“Nismo suspendiovali autonomiju Katalonije, niti ćemo je smanjiti niti intervenisati, već ćemo postaviti prelaznu administraciju kako bi se život stanovnika vratio u normalu”, dodao je utvrdivši kako vlada ima “mirne” i “umerene” mere za provođenje zakona u skladu s ustavom.
“Ovo je tužan dan za Špance. Oteta je većina Katalonaca. Odveli su Kataloniju u slepu ulicu”, izjavio je španski premijer osvrnuvši se na izglasavanje nezavisnosti u katalonskom parlamentu. Pozvao je stanovnike širom Španije i Katalonije da ostanu mirni.
Bio je to petak naveče.
U subotu se većina od slavlja mamurnih Katalonaca morala pitati samo jedno pitanje. Šta dalje? Jedina osoba koja je morala znati odgovor na to pitanje bio je Karles Pućdemon. No, čini se da ni on nije imao pojma. On se javnosti prvi put nakon proglašenja nezavisnosti obratio u subotu popodne. Jasno, nije prihvatio smenu katalonske vlade koju je večer prije proglasila vlada u Madridu.
“U demokratskom društvu parlament je onaj koji bira ili smenjuje premijere”, poručio je. “Nastavimo s očuvanjem jedinog stava koji će nas učiniti pobednicima: bez nasilja i bez uvreda”, dodao je Pućdemon.
Evropa okrenula leđa Kataloniji
Na međunarodnom planu Katalonija se našla u teškoj situaciji. No, to je bilo nešto što su i ranije mogli pretpostaviti. I EU i SAD odmah su, jasno i bez velike empatije, dali podršku službenoj vladi u Madridu.
“Za EU se ništa ne menja. Španija ostaje naš jedini sagovornik. Nadam se da će vlada Španije odabrati snagu argumenata umjesto sile”, rekao je Donald Tusk odmah po proglašenju katalonske nezavisnosti.
U nedjelju i Katalonci okrenuli leđa neovisnosti
No, zapravo pravi udarac Pućdemonu zadali su upravo njegovi Katalonci. I to oni koji su protiv nezavisnosti a koji su do tada ćutali. U nedelju popodne stotine hiljada zagovornika španskog jedinstva (organizatori kažu i preko milion) izašlo je na ulice Barselone. Okupljeni su tražili hapšenje Pućdemona.
Okupljanje je organizovala aktivistička organizacija Katalonsko civilno društvo te su joj se priključili članovi tri stranke koje su prošle nedelje odobrile preuzimanje katalonske administracije: Narodna stranka desnog centra, levi centar PSOE i stranka centra Građani.
“S nama ne mogu računati u razbijanju Španije”, rekao je Mikel Iceta, zastupnik PSOE-a u katalonskom parlamentu. Njegova stranka je u petak napustila prostoriju parlamenta u znak protesta kada je 70 od 135 poslanika izglasalo suverenu republiku Kataloniju.
“Živjela Španija!”, “Ja sam Španac, Španac…!”, odjekivalo je glavnim katalonskim gradom gde su razvijene stotine španskih zastava.
Organizatori su rekli da je na ulicama bilo 1,1 milion osoba, a katalonska gradska policija procijenila je da ih je bilo 300.000.
Ni ankete nisu sklone Pućdemonu
U nedjelju je objavljeno kako ni ankete nisu sklone Pućdemonu.
Stranke koje su u petak proglasile nezavisnost Katalonije mogle bi izgubiti parlamentarnu većinu na izborima za dva meseca, pokazuje anketa objavljena u nedelju u dnevnim novinama El Mundo koje se protive nezavisnosti.
Anketu je za El Mundo izradila firma za ispitivanje javnog mišljenja Sigma Dos od ponedjeljka do četvrtka, pre nego što je u petak katalonski parlament proglasio nezavisnost.
Tri stranke koje su izglasale nezavisnost i koje sada imaju 72 od 135 zastupnika, mogle bi imati između 61 i 65 mesta, ako je vjerovati Sigmi Dos. Za većinu u parlamentu potrebno je 68 zastupnika.
Katalonska republikanska ljevica (ERC) bila bi najpopularnija stranka s 41 do 43 zastupnika dok bi Katalonska evropska demokratska stranka (PdeCat) dobila između 13 i 15 zastupnika.
Pućdemonov beg
Vikend republika praktično se raspala juče kad je objavljeno da je Carles Pućdemon, zajedno sa svojim ministrima, pobegao u Brisel. Državni tužilac Jose Manuel Maza najavio je podizanje optužnice protiv Pućdemona, Žunkerasa i Forkadel zbog “pobune, neposlušnosti i malverzacija s javnim fondovima”. Ovakva ozbiljna optužnica, u slučaju da bude osuđen, znači da bi Pućdemon mogao dobiti i do 30 godina zatvora.
Pućdemon se na odlazak u Brisel odlučio nakon što je belgijski ministar za migracije i azil Teo Franken izjavio da može dobiti azil u njegovoj državi.
Belgijski ministar Franken pripada nacionalističkoj stranci Novi flamanski savez, koja je čvrsto povezana s katalonskim separatističkim pokretom. Njegova stranka zagovara nezavisnu Flandriju.
“Katalonci koji se osete politički ugroženima mogu zatražiti azil u Belgiji. To uključuje predsednika Pućdemona. To je 100 posto legalno”, izjavio je Franken za belgijsku televiziju VRT ovog vikenda.
Šta dalje?
Barcelona i Madrid vodili su igru u kojoj su svi masovno grešili. No Pućdemon je taj koji nije imao pravo na toliko grešaka. Na silu proglašena nezavisnost nije našla razumevanje nigde u svetu delom zbog toga što za nju ne postoji nikakva formalnopravna osnova, ali verojatno i delom zbog najvažnije stvari, a to je činjenica što se jako dobro pokazalo da katalonski narod nije jedinstven, već duboko podeljen. Dokaz za to je stanje u parlamentu gde, kako je više puta spomenuto, zagovornici nezavisnosti imaju tesnu većinu. No pravi dokaz nastupio je u nedelju kad su stotine hiljada ljudi izašle na ulice Barselone kako bi protestovale protiv svog predsednika.
Šta će se dalje događati?
Pućdemonova amaterska politika zapravo je zadala snažan udarac ideji o katalonskoj nezavinosti. Koliko je bolan i snažan taj udarac, nije poznato. No, stvari će biti kudikamo jasnije negde oko Božića, kad se održe izbori koje je raspisala španska vlada, a koje je, usput da bude rečeno, Pućdemon prošle nedelje odbio raspisati. To će biti pravi test koji bi trebao da pruži dobru i legalnu sliku o tome kako dišu stanovnici ove pokrajine.
Izlaznost bi trebala biti velika. Ako snage za nezavisnost odnesu veliku pobjedu, ova će se priča nastaviti.
No, to je malo verovatno. Ankete su naklonjenije tome da će separatisti izgubiti većinu. U tom slučaju ideja o katalonskoj nezavinosti biće uspavana sledećih nekoliko decenija.
