Nastavljamo sa serijalom tekstova o razlozima zbog kojih je uveliko došlo vreme da Aleksandru Vučiću i njegovom režimu vidimo leđa, kao što smo u prethodnom tekstu naveli, svakoga dana od 20:00 možete pročitati novi deo serijala na Gerila.rs
DOS-ovski režim Aleksandra Vučića:
Bivši režim, prethodna vlast, žuti lopovi, dosovski režim – najčešće fraze koje Aleksandar Vučić i marionete kojima je okružen ponavljaju za apsolutno sve loše u Srbiji.
Dobro, slažemo se, režim Borisa Tadića je bio loš zato smo ga i kaznili na izborima 2012. godine, ali danas posle više od 1200 dana potpuno je neodgovorno i bezobrazno kriviti njih za današnje probleme u kojima se nalazimo. Još crnje od svega je što te fraze izgovara aktuelni režim čiji je sastavni deo najveći šljam i ološ iz prethodnih vlasti.
“DOS-ovski kandidati” najčešća je rečenica kojom je SNS napadao protivkandidate na minulim predsedničkim izborima, iako je upravo Aleksandar Vučić bio taj najveći kandidat DOS-a.
Upravo i aktuelna vlast jeste DOS-ovska.
U oktobru 2007. godine, kao poslanik Srpske Radikalne Stranke Aleksandar Vučić je tvrdio da je skupština Srbije sigurna kuća za Ratka Mladića. Danas, 10 godina kasnije, njegova Srpska Napredna Stranka je sigurna kuća za sve štetočine prethodne vlasti koji su preletanjem oprali svoje biografije i spasili sebe zatvorske kazne.
Setimo se kako je sve počelo i kako je Aleksandar Vučić uopšte došao na vlast. 27. Jula 2012. godine, Ivica Dačić je postao premijer, a vladajuću koaliciju su pored SPS-a i SNS-a činili i Ujedinjeni Regioni Srbije, Mlađana Dinkića. Istog onog Mlađana Dinkića kome je Vučić 2007. godine spremio zatvorsko odelo i istim mahao u skupštini.
Kome do tada nije bilo jasno, tog leta 2012. je shvatio da od obračuna sa kriminalom i korupcijom nema ništa i će svi prljavi funkcioneri prethodne vlasti pronaći sigurno utočište kod novog vladara. Pa da se i prisetimo pojedinih:
Siniša Mali – Aktuelni gradonačelnik Beograda i sadašnja desna ruka Aleksandra Vučića nije svoju političku karijeru počeo u redovima naprednjaka. Naprotiv, u februaru 2001. godine postao je direktor za tendere u Agenciji za privatizaciju. Koliko je na toj poziciji bio uspešan govori i podatak da su sve privatizacije koje su izvršene pod njegovim nadzorom, kasnije poništene. Zamislite koliko je samo desetina, ako ne i stotina miliona eura krađom i nameštanjem na tenderima gospodin Mali stavio u svoj džep. Umesto da zbog tih malverzacija krivično odgovara, Siniša je nagrađen pozicijom gradonačelnika Beograda sa koje se ne libi da optužuje DOS za pljačkaške privatizacije. I naravno, da nastavi sa starim zanatom da mulja, krade i otima jer mu je Aleksandar Vučić naravno sve to omogućio.
Goran Vesić – Gradski menadžer u režimu Aleksandra Vučića bio je aktivan član Demokratske Stranke još od 1994. Prvo je bio šef kabineta tadašnjeg predsednika DS-a Zorana Đinđića, a u kratkom periodu (od februara do septembra ‘97) dok je Đinđić bio gradonačelnik, Vesić je bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda. Nakon rušenja Miloševića i dolaska DOS-a na vlast, Goran Vesić je postavljen za člana upravnog odbora RTS-a.
Kao funkcioner DOS-a nije se ustručavao da brani svoju političku opciju, žestoko kritikujući protivnike. Tako je u početku “drvlje i kamenje” bacao po Koštunici i DSS-u, a čak je i tadašnjeg predsednika SRJ optuživao da koči saradnju sa Haškim tribunalom dok je Aleksandru Tijaniću pisao otvorena pisma optuživajući ga da je najveći profiter na smrti Slavka Ćuruvije. Prvi otvoreni sukob sa Srpskom Radikalnom Strankom i sadašnjim šefom imao je 2005. godine kada ga je Tomislav Nikolić optužio da se krije iza plakata koji su osvanuli u Beogradu a na kojima piše “Nekome Havana, a nekome Hag”.
Sredinom 2010. godine, aktuelni gradski menadžer izjavio je kako se povlači iz politike i da se istom nikada više neće baviti. Slagao je naravno, u januaru 2013. prvi put otvoreno podržava Aleksandra Vučića koji ga za to nagrađuje funkcijom u gradu Beogradu. Jer ipak, sposobni i dokazani lopovi Vučiću mogu biti samo od koristi.
Goran Knežević – Veoma zanimljiva biografija aktuelnog Ministra privrede koji je bio istaknuti član Demokratske Stranke. Nakon DOS-ovske revolucije 2000. godine izabran je za predsednika izvršnog odbora Zrenjanina. Obavljao je i funkciju narodnog poslanika, naravno ispred DS-a u periodu od 2003-2006 godine, U Zrenjaninu je predsednik opštine postao 2004. godine, a 2008. u akciji protiv građevinske mafije uhapšen je zbog zloupotrebe službenog položaja, mita i korupcije. Takva dela samo su mu donela plus kod lidera naprednjaka u čije redove je preleteo 2010. godine, a Aleksandar Vučić ga je nagradio čim je uspostavio vlast i postavio za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2012. godine.
Jelena Trivan, Nebojša Čović, Nebojša Krstić, Kori Udovički samo su još neki u nizu funkcionera DOS-ovskog režima koji su danas perjanice Aleksandra Vučića i Srpske Napredne Stranke.
Rasim Ljajić nije direktno preleteo u redove SNS-a, ali je neko ko je od petooktobarskih promena konstantno na funkciji i koji je takođe bio ministar za vreme vlasti DOS-a.
Zorana Mihajlović je kao kadar G17+ i URS-a u periodu od 2004. do 2006. godine u Kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije Miroljuba Labusa obavljala funkciju savetnika za energetiku, šefa Odseka za energetsku i politiku zaštite životne sredine, a od 2005. do 2006. godine i šefa Kabineta.
Bila je član Upravnog odbora EPS-a od 2004. do 2007. godine.
Osim gore navedenih, gotovo sigurno svako može da u svom gradu i opštini imenuje ogroman broj lokalnih funkcionera koji su na poziciji bili i u vreme prethodnih vlasti, ali su uspešno i na vreme promenili boju dresa i sačuvali svoje funkcije. Po nekim procenama preko 190 preletača uspešno je pronašlo svoj novi dom u redovima SNS-a.
Od ostalih lokalnih funkcionera, spomenućemo i Nebojšu Nenadovića, bivšeg člana Demokratske stranke, upamćenog po tome što je 2012. godine uhapšen pod sumnjom da je „kupovao glasove“ za DS o kome smo već i pisali.
Potom, tu je i Nebojša Kocić predsednik opštine Medijana u Nišu, koji je nedavno uspešno obavio prelet.
Ne zaboravimo i slučaj u Vladičinom Hanu gde je kompletan odbor DS-a prešao u SNS ili Predsednika Skupštine opštine Priboj Sašu Vasilića, koji je takođe promenio boje ali zadržao funkcije.
Tu su i nekadašnji funkcioneri DSS-a, Nebojša Bakarec i Branislav Nedimović koji su takođe preleteli i automatski postavljeni u vrh SNS-a.
Da sumiramo, nije u celokupnoj situaciji ništa sporno i neobično da osobe jednostavno promene partijske knjižice, ono što je odvratno i što bode oči jeste da SNS ne samo što oberučke prima dokazane lopove i kriminalce prethodnog režima, već ih i nagrađuje najvažnijim državnim funkcijama. Još odvratnije je naravno, kada isti ti kriminalci po ceo dan pljuju po onima čije su boje do skora branili.
Ipak, to je činjenica koja bi najviše trebala da brine Vučića, jednom kada izgubi tron, a to će biti uskoro, gorenabrojani paraziti će mu prvi okrenuti leđa i postati mu najljući protivnici. Doduše povratak na vlast im, sledećeg puta ne smemo dozvoliti.
