Ideja Aleksandra Vučića o razgraničenju je doživela poraz. To je ovih dana priznao i sam autor ideje. Vučić, međutim, ne želi samo da prizna poraz, on želi da ga naglasi i da time podvuče razliku, onako kako je on vidi, između sebe i opozicije.
Za razliku od opozicije, koja bi u sličnoj situaciji pribegavala sofizmima i služila se raznim retoričkim lukavstvima, on ne beži od stvarnosti i hrabro izgovara stvari koje mu ne idu u prilog.
Ispunjava li poraz Vučića gorčinom? Ne. On je uveren da će buduće generacije političkih Srba spoznati superiornost njegove ideje i priznati mu da je bio u pravu. To odocnelo priznanje neće ništa promeniti na suštini stvari, ali je očigledno da godi njegovoj sujeti.
Ja ću, kaže, u istoriji ostati upamćen po veličanstvenim putevima, mostovima, fabrikama, platama i penzijama. Drugi će morati da objašnjavaju zašto su Srbi od istine više voleli laži.
Doduše, on će reći i da se suprotstavljao politici laži, ali i priznati da u tom suprotstavljanju nije bio ni uspešan, ni ubedljiv.
Po Vučiću, ideja razgraničenja nije propala zato što je bila loša. To je, kaže, bio dobar pokušaj da se iz ničega izvuče nešto, da se gubitak Kosova relativizuje time što bi Srbiji pripao jedan njegov deo. Ideja, dakle, nije zaslužila propast, ali je propala zato što su u odnosu snaga njene pristalice bile slabije od njenih protivnika. Propala je, dakle, zbog razlike u moći, a ne zbog neprihvatljivosti razgraničenja po etničkim linijama.
Kada u normalnim zemljama određena politička ideja doživi poraz, njeni kreatori podnesu ostavke, pa oslobođeni prostor tada popunjavaju drugi akteri i drugačije ideje. Takvo što Vučiću, međutim, ne pada na pamet. Kosovo su, kaže, izgubili oni koji su vladali pre njega, on je taj gubitak želeo samo da umanji. On nije izgubio samo zato što je Angela Merkel bila jača, izgubio je i zato što su Srbi, kako reče, više voleli laž Rade Trajković od njegove istine.
Moje su ideje propale i to će za dve-tri decenije, poručuje nam Vučić, skupo koštati naš narod.
Zašto bismo čekali toliko dugo?! Daj, majstore, odmah da platimo, pa da se razilazimo. Vučić sa Kosovom, a mi sa Vučićem.
Autor: Tihomir Novak
