Saobraćajni institut CIP, jedno od retkih državnih preduzeća koje uspešno posluje i čija je godišnja neto dobit u 2016. godini bila 103 miliona dinara, stavljen je na licitaciju da bi se namirili dugovi Železnica Srbije, čiji su računi blokirani gotovo dve godine, saznaje Pištaljka. Javna prodaja zakazana je za 18. decembar, što je i rok da država spreči da se zbog dugova Železnica Srbije njihova firma-ćerka proda u bescenje. Ovaj postupak dešava se upravo dok po projektu CIP-a počinje rekonstrukcija sadašnjeg koloseka i izgradnja novog na pruzi Beograd-Subotica, posao vredan oko dve milijarde dolara.
Početna cena na prvoj zakazanoj prodaji CIP-a je 910 miliona dinara, a ukoliko ova prodaja ne uspe – država bi mogla da izgubi CIP i za 650 miliona dinara, kako se navodi u zaključku izvršitelja Nemanje Protića koji sprovodi javnu prodaju. Izvršenje je pokrenuto na inicijativu radnika Železnica kojima od 2009. godine do 2012. godine nisu isplaćene zarade, objasnio je za Pištaljku Protić.
„Potraživanja radnika su velika. U 170 predmeta koliko ja vodim, dug je oko 80 miliona dinara. Međutim, ima još radnika koji se naplaćuju preko drugih izvršitelja“, rekao je Protić. On je takođe dodao da po zakonu poverioci, što su u ovom slučaju radnici, imaju pravo da predlože načine naplate duga. „U ovom slučaju advokat radnika je predložio da naplata prvo ide sa računa Železnica Srbije, a onda iz udela u Saobraćajnom institutu. Problem je nastao kada su računi Železnica Srbije blokirani“, kaže Protić.
Navodeći da je javna prodaja vid pritiska na državu da isplati radnicima novac, rekao je i da su u toku pregovori sa Vladom Srbije kako da se dug naplati.
Na pitanje zbog čega se dug Železnica Srbije ne naplaćuje iz imovine te firme, već prodajom druge uspešne firme, objasnio je da Železnice nemaju vrednu imovinu.
„Verujte, bio sam na popisu, to su samo neki vagoni i nema odakle drugo da se naplate dugovanja. Železnice su korisnici velikog broja objekata, ali oni nisu vlasnici, već pravo svojine pripada Republici Srbiji“, kaže Protić.
Pištaljka je pokušala da dobije objašnjenje od generalnog direktora Saobraćajnog instituta Milutina Ignjatovića kako je došlo do toga da CIP osvaja prve nagrade na konkursima, dobija najunosnije poslove u zemlji, da se državni zvaničnici hvale time što institut projektuje deonice brze pruge Beograd-Budimpešta a da u isto vreme odlazi na doboš, ali odgovor nismo dobili. „Direktor je van zgrade, javiće vam se“, poručili su nam iz Saobraćajnog instituta.
Procenjena vrednost CIP-a po zaključku izvršitelja, koji je javno objavljen na oglasnoj tabli Prvog osnovnog suda u Beogradu, je 1,3 milijarde dinara. Po finansijskom izveštaju, samo nepokretna imovina ove firme – zemljište, građevinski objekti, postrojenja i oprema vrede 940 miliona dinara.
Direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović kaže da je tek pre desetak dana saznao da će firma kojom rukovodi, a koja je između ostalog projektovala i brzu prugu Beograd-Subotica vrednu oko dve milijarde dolara, biti prodata na licitaciji zbog dugova svoje matične firme Železnice Srbije. Direktor Ignjatović tvrdi da je reč o „državnom kriminalu“ za koji okrivljuje bivše rukovodstvo Železnica.
„Mi nemamo nikakve veze sa dugovima koje Železnice Srbije imaju. Ovo je državni kriminal, ali ne sada, već u periodu od 2009. godine do 2014. godine. Bivše rukovodstvo Železnica je zlo i dopustilo je da se donesu sudske presude za neisplaćene zarade u korist radnika koji su zarade primali“, rekao je Ignjatović. „Država će da reši problem. Ministarka Zorana Mihajlović je rekla da će država rešiti problem. Kako, ne znam“, dodao je.
Da će se država umešati u ovo nesvakidašnje prebijanje dugova između dve državne firme za Pištaljku su potvrdili najviši funkcioneri u zemlji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za Pištaljku je kratko rekao „da će država pronaći rešenje za Saobraćajni institut CIP“.
Resorna ministarka Zorana Mihajlović za Pištaljku je rekla da je njeno ministarstvo poslalo predlog kako da se situacija u Železnicama Srbije ublaži, ali da ne mogu da utiču na to da li će doći do prodaje CIP-a jer, kako kaže, država nije vlasnik tog preduzeća.
„Nismo na buvljoj pijaci. CIP je jedina firma za železničku infrastrukturu na Balkanu i nije na prodaju“, rekao je direktor CIP-a Ignjatović.
Pištaljka je juče objavila dokument – rešenje izvršitelja u kojem se navodi da je javna prodaja Saobraćajnog instituta CIP zakazana za 18. decembar. Do javne prodaje je došlo, kako nam je objanio izvršitelj Nemanja Protić, jer su donete presude u korist radnika Železnica Srbije kojima nisu isplaćivane zarade i koji nemaju drugi način da se naplate jer su računi Železnica u blokadi.
Ignjatović tvrdi da Železnice Srbije imaju drugu imovinu iz koje mogu da se naplate dugovi. Na pitanje šta je on preduzeo da se Saobraćajni institut ne nađe na dobošu, odgovorio je: „Ne mogu ja da reagujem. Kako da reagujem? CIP uopšte nije stranka u postupku“.
Za ovu situaciju direktor CIP-a, koji se na toj funkciji nalazi od 2000. godine, krivi advokate, izvršitelje, radnike, bivše rukovodstvo Železnica Srbije i bivše vlasti.
Iako tvrdi da mu je na sastanku ministarka Zorana Mihajlović obećala da će država rešiti ovaj problem, o kakvom se planu radi nismo mogli da saznamo od ministarke. Pošto nije odgovarala na poruku sa pitanjem da li će država reagovati na prodaju CIP-a na licitaciji, uputili smo joj novo pitanje:
Pištaljka: Zašto ne odgovarate na pitanja u vezi sa sumnjivom prodajom CIP-a za dugove Železnica Srbije u momentu kada CIP dobija milionske poslove? Da li ovde ima osnova za sumnju na korupciju?
Mihajlović: Eh kad tako kažete, baš nije u redu. Nažalost, u pitanju su izvršne sudske presude! Mi kao ministarstvo možemo i uticali smo da CIP radi svoj posao, ali da utičemo na sud i sudske presude, to nemamo pravo. Imali smo određene predloge ka Železnicama, kako da se situacija možda ublaži, ali to zaista ne zavisi od nas.
Pištaljka: Da li to znači da će država dozvoliti da se CIP pojavi na licitaciji? Država je vlasnik i CIP-a i Železnica i dužna je da reaguje, pa je nejasno i sumnjivo zbog čega se dopušta prodaja CIP-a.
Mihajlović: Država nije vlasnik CIP-a. Železnica je vlasnik CIP-a.
Pištaljka: A ko je vlasnik Železnice?
Mihajlović: Ministarstvo je predlagalo načine rešavanja. Ali mi nemamo direktan nadzor nad CIP-om.
Pištaljka: Kako je moguće da nemate nadzor nad državnom imovinom, ako su Železnice u 100% vlasništvu države, a samim tim i CIP?
Mihajlović: Ministarstvo nema nadzor nad CIP-om. Ja Vam lepo odgovaram, a vi me od prve poruke nešto okrivljujete. Ministarstvo ima preko Železnica, ali CIP se ne tretira kao osnovna delatnost. Prema tome, nemamo nadzor. Kao što sam Vam rekla – mi smo predlog spremili, a ako Vi imate neka druga saznanja o tome da ima korupcije, čega god, molim da se podnese prijava. Neću da govorim da radnici železnice tuže državu, milijarde odlaze, a ovamo na drugoj strani država ulaže u Železnice i smanjuje subvencije i pravi kompaniju… To Vam nije bilo zanimljivo.
Pištaljka: Ništa mi Vas ne okrivljujemo, samo Vas pitamo kako je moguće da se uspešna firma prodaje zbog dugova firme koja je godinama jedan od najvećih gubitaša i da to bude finale dugogodišnjeg rada CIP-a. Kakav predlog koji pominjete je Vlada spremila?
Mihajlović: Nije Vlada spremila, već Ministarstvo saobraćaja, a da li će Vlada prihvatiti to ne zavisi od mene. Drugo, u pitanju su inače presude iz radnih sporova. E sad moram dalje na sastanak. Izvinjavam se. Ako ima bilo kakvih još pitanja, pošaljite nam mejl.
U saopštenju pres službe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da su do sada po tužbama radnika Železnice Srbije a.d. isplatile oko dve milijarde dinara, a da trenutna potraživanja svih poverilaca za „smenski rad prema Železnicama Srbije iznose više stotina miliona dinara“.
„Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nema direktnu nadležnost nad Saobraćajnim institutom CIP, ali je zbog značaja ovog preduzeća za realizaciju infrastrukturnih projekata od nacionalnog značaja, od početka uključeno i davalo predloge za rešavanje ovog slučaja. Krajem prošle sedmice održan je sastanak sa izvršnim poveriocem i advokatom poverilaca, Železnicama Srbije, Saobraćajnim institutom CIP i državnim pravobranilaštvom, u cilju pronalaženja optimalnog rešenja za status CIP-a, čime bi bilo omogućeno normalno funkcionisanje ove kompanije“, piše u saopštenju.
U periodu kada su nastajali dugovi Železnica Srbije prema radnicima, nadležni ministar je bio Milutin Mrkonjić. U kratkom razgovoru sa novinarom Pištaljke Mrkonjić je rekao da nije čuo da se CIP prodaje.
„Od Vas sam saznao da je CIP na javnoj prodaji. U tom preduzeću ne radim dvadeset godina, ali ja sam to preduzeće stvarao. Kako ja mogu da budem odgovoran za dugove koje su napravile Železnice, to je glupost“, rekao je Mrkonjić u telefonskom razgovoru.
Iz Železnica Srbije Pištaljka nije uspela da dobije objašnjenje kako je došlo do toga da se zdravo i profitabilno preduzeće prodaje da bi se namirili dugovi dugogodišnjeg gubitaša. Generalni direktor Železnica Srbije Miroslav Stojčić i izvršni direktor Rajko Ković bili su na sastancima van zgrade, a izvršni direktor Nenad Kecman nije želeo da komentariše tvrdeći da nije „merodavan“ da daje odgovore.
(izvor: pištaljka.rs, Snežana Đurić)
