Pre par dana smo objavili dokument nezadovoljnih članova SNS-a iz Lebana koje su nam poslali upravo njihovi bivši saborci. Danas pokazujemo sličnu situaciju koja se desila u Smederevskoj Palanci i pismo, sada već bivšeg predsednika MO Azanja – Dragana Minića, koji je takođe napustio redove naprednjaka.
Kada pogledamo oba pisma vidimo da su “pobunjenici” ipak zadovoljni vrhom vlasti ali ne i lokalnin funkcionerima, što rezultuje malo čudnom situacijom posle koje se moramo zapitati šta to zapravo muči Srpsku Naprednu Stranku. Ova dva slučaja su svakako daleko od toga da mogu proizvesti ozbiljnije potrese u kartelu, ali su svakako i daleko od izolovanih slučajeva u dve, ničim povezane opštine. Primera ima mnogo, svakoga dana u svakom odboru nezadovoljstvo i netrpeljivost je sve veća, objavljivaćemo redovno sve podatke do kojih dolazimo, međutim hajde da probamo da povežemo tačke i analiziramo pravi uzrok zbog kojih se javljaju “nevolje u raju”.
Kada se vratimo nekoliko godina unazad i vidimo kako je uopšte nastao SNS, šta SNS predstavlja i ko se sve pronalazi u njihovim bojama, jasno je u potpunosti da je to stranka sa apsolutno nula posto ideologije ili programa i da ih sve povezuje samo jedna i jedina stvar – lični interes.
Uostalom, osnivači ove nakaradne tvorevine su onomad preko noći navodno promenili sopstvene ideje i stavove za 180 stepeni, konvertovali se iz Šešeljevih radikala u nešto što bi trebalo da predstavlja “pro-evropsku desnicu”, a kada su uzjahali vlast u sebe su primili sav ološ svih prethodnih režima koji jedino što znaju da rade jeste da budu na vlasti.
Dakle, SNS nije stranka, SNS je interesna grupa u kojoj svaki od mnogobrojnih članova obitava samo da bi namirio sopstveni interes. Kada pogledamo i broj članova kojim kartel raspolaže, dobijamo poprilično strašnu i jezivu brojku i po nekim podacima ona se kreće oko 800.000 duša. Koliko je ovo zaista previše ljudi na malom prostoru, što bi se reklo mala bara puna krokodila odnosno u ovom slučaju ogromna bara prepuna raznoraznih fekalija, govori i podatak da je SPS pre kraha 5.10. imao nešto više od 1.000.000 članova, a KPJ pre raspada Jugoslavije oko 2.200.000.
Da bi se održao red i mir u jednom takvom cirkusu zaista se mora upravljati čvrstom rukom. Međutim i pored strahovlade Aleksandra Vučića, neopisivo teško je održati 800.000 ljudi (a pri tom se brojka konstantno povećava) srećno i zadovoljno. Baš zato što ni na državnim jaslama nema mesta za sve koji pohrle pod skute prvog među nejednakima počinju da se dešavaju problemi. A pri tom je samo pitanje vremena kada će kola krenuti da jurcaju nizbrdo i da malo viđeniji pripadnici kartela nezadovoljno podnesu zahtev za odlazak u neki drugi film iznoseći sav svoj prljavi veš. A prljavog veša ne da ima, nego sve preliva. Podaci do kojih svakodnevno dolazimo su sve gori i gori, naravno sa zadovoljstvom ćemo ih sve podeliti i preneti, a ono što možemo da zaključimo je da SNS-u nisu protivnik samo opozicione stranke, već da sami sebi postaju najveći problem.
A naše je da jednom kad analni otvor eksplodira, ne dozvolimo da fekalije nađu “sigurnu kuću” u nečijem drugom debelom crevu.
