Donacije“ građana za Vučićevu kampanju, koje je konačno raskrinkao BIRN, pokazuju da su naprednjaci dobrano zagazili na teren mafijaških metoda pranja para. DW je tokom svog istraživanja prikupio zanimljive podatke.
„Sve vam je već jasno“ – to je bio čest odgovor na pitanje koje su novinari DW postavili članovima, simpatizerima i klijenteli Srpske napredne stranke tokom juna, nakon što je SNS predala Agenciji za borbu protiv korupcije izveštaj o prikupljanju i trošenju novca za predsedničku kampanju Aleksandra Vučića. Tamo naime piše da je 6.940 vrlih građana, uverenih u bržu, jaču i bolju Srbiju, od svojih crkavica izdvojilo ukupno 2,2 miliona evra kako bi Vučić imao bržu, jaču i bolju kampanju.
Sve je, naravno, već jasno kada se vidi da je 6.789 građana priložilo po ravno 40.000 dinara Vučićevoj kampanji. Još je jasnije kada se zna da je ta fina okrugla suma knap ispod visine prosečne neto plate – ako bi tu visinu prešla, donacija bi morala istog momenta da se prijavi Agenciji, a ne tek posle kampanje. Kristalno je stvar jasna, dakle, kada se na spisku nađe i jedanaest osoba koje su donirale po 39.600 dinara. Znate zašto? Zato što mučenici nisu imali svojih 400 dinara da plate proviziju od jedan odsto, koliko obično uzimaju banke.
Odakle im onda tih 40.000 dinara? Kolege iz Balkanske istraživačke mreže su dokazale – donatori su listom dobijali pare u stranci da ih uplate za kampanju. Mi sa DW tokom istraživanja nismo bili te sreće – od stotina ljudi sa spiska donatora, premalo je njih razvezalo jezik, pa i to stidljivo i u šiframa. Nema nijednog koji se na svom FB profilu ne hvali članstvom u SNS. Većina je zaposlena u javnim preduzećima. Na spisku su mnogi direktori, čak i poslanici. I nema nijednog koji se ne plaši da će stradati ako razgovara sa novinarima. (ispod teksta ćete pronaći listu sa imenima donatora, prebivalištem i iznosima).
Sve je, da ponovimo, još jasnije kada iz druge ruke čujete priče o džakovima sa parama koje Andrej Vučić razvozi po Srbiji, najviše po najvernijim lokalnim odborima SNS koji su uspeli da pronađu najviše pouzdanih donatora. Nekoliko zaposlenih u bankama u unutrašnjosti nam je reklo da su donatori dolazili u ogromnim grupama na šaltere, naravno sve spontano, isto kao što spontano idu i na mitinge naprednjaka.
Tako nastaju statističke anomalije: ne samo da su uzorni građani, kao fol slučajno, donirali po 40.000 dinara, nego ih je recimo iz Rume (150), Požarevca (185), Kruševca (295), Kraljeva (344) ili Leskovca (366) bilo daleko više spremnih da na svoje ime uzmu i uplate 40.000 dinara nego iz velikog grada Niša (16) ili Smedereva (3). Fantastičan je uspeh pri tome naprednjaka iz Rume i Požarevca – tamo nijedan građanin nje uplatio bilo koju drugu sumu osim propisane, a sve fino, okruglo – u Rumu je doneto ravno šest miliona dinara, a u Požarevac 7,4 miliona.
Sve vam je do sada jasno, osim možda dve stvari: prvo, odakle dolaze pare? Kako se pune crni fondovi iz kojih se onda vode basnoslovne kampanje, finansiraju odani tabloidi, kontrolišu televizijske sekunde, kupuju sendviči za karavan pristalica koji je nedeljama pratio Vučića kroz Srbiju? Koliko je tu uopšte krivičnih dela počinjeno? Korupcija, reket, iznude, veliki igrači, ali i najmanje 6.789 naprednjaka sa dna lestvice što su u strahu morali da pomognu u pranju para.
Drugo, zašto ovako? SNS je naime mogao da sve inscenira kao nekoliko krupnih donacija imućnih ljudi ili kompanija. Zašto su išli na varijantu u kojoj im treba gotovo 7.000 ljudi koji bi morali da drže jezik za zubima (što je, kako vidimo, ipak nemoguće čak i u ovoj atmosferi straha)? Jedan kolega koji se bavi istraživanjem korupcije ima zanimljivu teoriju: hteli su da diverzifikuju prihode i prikažu kako narodne mase hrle da od usta odvoje kako bi nam išlo svima brže, jače i bolje.
Kako god glasili odgovori na ova dva pitanja jedno je jasno: SNS je predvođen braćom Vučić obrnuo igricu. Više to nije izgladnjivanje novinara kroz kontrolu tržišta oglasa, namešteni tender tu i tamo, po koje privođenje građana koji organizuju proteste… ne, ovo su klasične mafijaške metode pranja para, crni automobili zatamnjenih stakala koji po provinciji razvoze kese pune krupnih apoena… i slabi izgledi za epilog do kojeg će doći samo ako nadležnima u Tužilaštvu i Agenciji za borbu protiv korupcije nekim čudom izraste kičma.
(izvor: DW)
