Dok Vlada Srbije, bez ikakvog objašnjenja, krši Zakon koji je sama donela, dok se krše obećanja najviših predstavnika vlasti, najveća javna preduzeća vode politički imenovani rukovodioci, čije su poslovne odluke neretko zapravo politički motivisane. Istovremeno je reč o najvećim preduzećima u Srbiji, čiji su i dugovi, godinama dostigli toliki nivo da mogu ozbiljno da ugroze državni budžet. Kada se pogledaju samo dugovi pet velikih preduzeća jasno je da je uvođenje profesionalnog menadžmenta, što Vlada uporno odlaže, jedan od prvih neophodnih koraka uvođenja reda u poslovanje preduzeća koja upravljaju javnom i državnom imovinom.
Osim nesprovođenja javnih konkursa u zakonom propisanom roku, Vlada Srbije se oglušila i o zabranu imenovanja partijskih funkcionera na direktorske funkcije.
U v.d statusu već dve godine na čelu Elektroprivrede Srbije je Milorad Grčić inače član i funkcioner Srpske napredne stranke. Fiskalni savet je nedavno upozorio na drastičan rast dugovanja ovog preduzeća koja su u 2016. iznosila oko milijardu evra.
Veliki deo duga je nasleđen od prethodnih direktora. Činjenica je da su dugovi nastajali, vraćani, pa se pravili novi. Uprkos tome, od 2000. godine do danas a da su na čelu EPS-a uvek bili kadrovi najjače vladajuće stranke u tom trenutku.
Do smena nije došlo ni kod najvećih gubitaša poput Srbijagasa i RTB Bor-a, koja godinama vode Dušan Bajatović i Blagoje Spaskovski. I jedan i drugi su funkcioneri političkih stranaka, Socijalističke partije Srbije i Srpske napredne stranke, što je zakonom zabranjeno.
Partijska knjižica važnija od rezultata
Javno preduzeće „Srbijagas“ već gotovo 10 godina vodi Dušan Bajatović, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije. To preduzeće godinama beleži veliki minus i na čelu je liste najvećih gubitaša. Prema podacima Agencije za privredne registre iz Bilansa uspeha, ovo preduzeće od 2013. do 2016. beleži svake godine gubitke od oko milijardu evra. S druge strane, iako smanjena u odnosu na prethodne godine, dugovanja Srbijagasa su i dalje visoka, oko 300 miliona evra. Ovakvi rezultati međutim nisu bili dovoljan razlog za Vladu Srbije da smeni Bajatovića i sprovede javni konkurs za izbor novog direktora.
Za direktore Srbijagasa i Koridora Srbije su raspisani konkursi, ali direktori nisu izabrani na njima, iako su u slučaju Srbijagasa, prema istraživanju Insajdera, bile najmanje četiri prijave za tu funkciju.
Ista situacija je i sa direktorom RTB Bor Blagojem Spaskovskim, koji je na čelu tog preduzeća od 2008, kada je počeo novi investicioni ciklus u Boru.
Insajder se poslovanjem RTB-a Bor bavio u serijalu Rudnik dugova još 2013. Uprkos brojim dokazima o tome da se novi investicioni ciklus u Boru pretvorio u nekontrolisano trošenje sredstava, do danas za to niko nije odgovarao.
Najbolji primer za to je gradnja nove Topionice, za koju su troškovi uvećani trostruko za tri i po godine godine – sa 100 na čak 300 miliona evra.
Na isti način su uvećavana i dugovanja RTB Bora. Naime, prema podacima iz APR-a od 2013. sa oko 280 miliona evra, dugovanja su u 2016. skočila na oko 1,2 milijarde evra. Ove brojke, međutim, očigledno nisu bile jače od partijske knjižice.
Spaskovski je inače menjao partijske knjižice u skladu sa promenama vlasti na republičkom nivou.
Ono što je činjenica, samo iz ovih primera, je da javna preduzeća i dalje služe za kupovinu socijalnog mira, koji na kraju opet plaćaju sami građani, nekada na odloženo ili na kroz drugi račun. Osim toga, u svim ovim preduzećima novinari Insajdera su pronašli primere ulaganja koja nemaju logična objašnjenja. U Srbijagasu je to gasifikacija, u RTB-u Topionica, a u EPS-u softveri.
Istovremeno, dugovi ovih preduzeća su toliki da mogu da ugroze celu državu i reforma ovih preduzeća je nešto što od Srbije traže i Evropska unija i MMF
(Izvor: Insajder.net)
